Analiza: Industrijski fudbal...!
Nema tu lepote, vica, šmeka. . . Ali rezultati stižu kao na proizvodnoj traci!
Fudbal 27.05.2017 | 00:00Vremena su se promenila...
Ferguson jeste otišao, ali dok je čekao pravi trenutak da okonča posao koji je tako briljantno radio 26 godina dozvolio je ekipi da prestari. Dozvolio je sebi da nasledniku ostavi tim kome je bio neophodan potpun remont. Budimo realni, ama baš niko - a posebno ne Dejvid Mojes - ne bi u tome momentalno uspeo.
Problem je samo što Mojes nije ni počeo da rešava probleme, pa je došao Luj van Gal, čovek koji tokom cele karijere ili pravi čuda ili pravi haos. Bilo je trenutaka kada se činilo da je Junajted na putu povratka, ali čim bi se osmeh razvukao preko lica navijača u Mančesteru našao bi se nakakav Volfzburg ili Arsenal ili čak i MK Dons da im raspali šamarčinu.
Tu dolazimo do Murinja. Onog što nikako ne bi smeo da vodi Junajted. Jer u Junajtedu je najstrože zabranjeno treneru samo i da pomisli da “parkira autobus“ kako je to Žozeradio na Stamfordu. Ili je bar tako nekad bilo. Vremena su drastično promenila. Onog trenutka kad je uprava giganta sa Old Traforda posle promašaja sa Mojesom i Van Galom shvatila da je drugi neće čekati, te da je opasnost da je Liga šampiona mimoiđe realna, morala je da zažmuri na jedno oko i zaboravi na principe na kojima je građen Junajted. Morala je da pozove specijalca.
Ne, Murinjo nikad neće lepršavim fudbalom maziti oči zaljubljenika u bubamaru. I u Interu je do pehara Lige šampiona stigao čekajući prvo Barsu, pa Bajern u zamku kontranapada. U Realu je fudbalere plemenitog kova pretvarao u bitange koje su imale zadatak da prebiju kolege iz Barselone. Ni u Junajtedu nikog nije impresionirao insistiranjem na pas igri, na vicu...
Ali trofeji? Trofeji kod Murinja stižu kao na proizvodnoj traci. Nema tu lepote, ne ide se na posao sa osmehom na licu, ne čavrlja se sa kolegama uz kaficu... Ne, fudbal se shvata kao posao, kompanijski sistem, ukucavanje karticom, ne prašta se ni minut kašnjenja, svako zna gde mu je mesto, šta mu je posao, kad je ručak, kad sme da se ode do toaleta, da se zapali cigara...
Zato je valjda i sam Murinjo posle trijumfa nad Ajaksom delovao onako izduvano. Radosno - možda i nikad radosnije? - ali izduvano. Kao da je i on sam jedva čekao da se ceo proizvodni proces za ovu sezonu završi, pa da, poput radnika u industrijskim pogonima, da sebi oduška u nekom odmaralištu. Dobro, omiljene destinacije za odmor u svetu fudbala nešto su skuplje, ali shvatate poentu.
Murinjo je doveden da bi napravio rezultat. I on je isporučio. Na sto uprave bacio je pehar Komjuniti Šilda, Liga kup i Ligu Evrope. Vratio je Junajted u Ligu šampiona što će uneti značajna sredstva u klub, pritom Mančester neće morati ni da Adidasu plati astonomsku kaznu od 25.000.000 evra na šta bi bio obavezan da se nije domogao evropske elite.
Kritičari će primetiti da je i protiv amsterdamskog vrtića prepustio značajno slabijem rivalu da igra fudbal. Primetiće i da ga je u znatno jačoj konkurenciji u Premijer ligi iza sebe ostavio svako ko je mogao, da mu je vodeći Čelsi pobegao za čak 24 boda. I biće bar delimično u pravu.
Ali morali bi i svi oni da priznaju: 8. avgusta u Skoplju gledaćemo borbu za evropski Superkup. Na jednoj strani Murinjovi puleni, na drugoj Real ili Juventus...
To već liči na Mančester Junajted.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action Images
Komentari / 0
Ostavite komentar