Intervju: Ričmond Boaći pred finale Kupa...

Izlasci s Pogbom, Pirlovi saveti, osmeh i ubeđenje - Partizan pada u finalu kupa! “Poštujem Partizan, napravili su nam mnogo problema. . . Ali jedva čekam da vidim šta će ljudi reći kad ih pobedimo u subotu“, optimista je napadač Crvene zvezde.

Fudbal 26.05.2017 | 22:30 Nije bilo posebne popme kad je zimus objavljeno da stiže. Prosto, posle silnih promašaja sa strancima u dva letnja prelazna roka, javnost je bila mnogo obazrivija. Ali za razliku od nekih prethodnika, Ričmond Boaći će po svemu sudeći u uspomenama navijača Crvene zvezde ostati spakovan u onu srećniju fasciklu sa imenima igrača kakvi su bili Segundo Kastiljo, Lučo Ibanjez, Ugo Vijeira, pa i savremenik u Ljutice Bogdana Mičel Donald. Napadač iz Gane nije promašena investicija, nije prevara, već najbolji strelac Crvene zvezde, iako je odigrao samo prolećnu polusezonu. A ko je zaista Ričmond Boaći pokušali smo da saznamo u razgovoru sa 24-godišnjim fudbalerom koji je na prečac kupio srca crveno-belih navijača, iako postoji opasnost da Srbiju napusti bez osvojenog trofeja.

U stvari, ne postoji ako pitate Boaćija. Nekoliko puta u toku polusatnog intervjua u jednom beogradskom restoranu u kome je sedeo sa menadžerom Ivicom Pavlovićem i starijim bratom - on inače trenira sa Bežanijom - ponovio je:

"Zvezda osvaja pehar."

"Ne znam koji će biti rezultat, ali znam jedno - pobedićemo ih", optimistički će Boaći na početku razgovora za MOZZART Sport.

Pitali smo ga na čemu temelji taj optimizam, imajući u vidu da je Zvezda u tri ligaška večita derbija osvojila samo jedan bod.

"Gledaj, ako uzmeš kup, ne znači da si bolji. Ima tu i malo sreće. Nema boljih timova od Reala i Barselone, a vidimo da samo jedan igra u finalu Lige šampiona. Drugi finalista je Juventus, a on nije bolji tim od Barselone, ali je u finalu. Šta ćemo sa Bajernom? Još jedan veliki tim, svi su misili da prolaze Juve, ali... Hoću da kažem da ni ova titula ne znači da su oni bolji od nas. Ja i dalje verujem u ovaj tim. I mislim, u subotu - pobeđujemo", decidirano će napadač iz Gane.

Šta se onda desilo u ova tri ligaška susreta? Javnost je brojala potencijalne razloge... Od nedovoljne spreme, nedovoljne volje, velikog pritiska koji je dolazio sa svih strana...

"Jednu stvar moram da kažem svima u Srbiji. Fudbal je igra. Pobediš, izgubiš ili odigraš nerešeno. Ja ne volim da gubim, nekad se toliko razbesnim zbog poraza da ne mogu da jedem. Ali nismo izgubili zbog pritiska. Naravno, ni zato što smo hteli da izgubimo titulu. Nekad se jednostavno stvari tako nameste. I onda moraš da ustaneš, probudiš se i nastaviš dalje. Sad je pred nama finale kupa. I idemo da pobedimo".

Želja je tu. Ali da li i kvalitet? Ni najverniji navijači nisu uvereni posle bledih izdanja u Superligi.

"Šteta je tu već napravljena i ne možemo sad da vratimo vreme unazad. Želeli smo duplu krunu, nismo uspeli, ali to ne znači da sad ja ili bilo ko može da dođe na trening i radi šta hoće. Ne, moraš uvek da daješ svoj maksimum! Posebno sad. Meni je i dalje mnogo loše zbog izgubljene titule, da mogu da putujem kroz vreme, vratio bih se, ali nema nazad. Ima samo napred. Zato sada ne smemo da im dozvolimo da uzmu oba trofeja".

Šta promeniti? Partizan je u prvenstvenim sudarima delovao za nijansu hrabrije, borbenije...

"Da se razumemo - Partizan je dobar tim. Ne kažem da ćemo ih pobediti zato što su protivnik kao svaki drugi. Ne, oni su bolji od toga. Napravili su nam velike probleme i poštujem ih. Ali ta utakmica koju smo izgubili (1:3) - to je naša greška. Imali smo 1:1 početkom drugog poluvremena, dobro igrali i onda primili dva gola u kratkom razmaku. Dešava se svakome. Nisu oni bili ni spremniji, i ne znam ni ja šta. Samo smo mi pogrešili. Tako se gubi. Ali... U subotu će oni napraviti grešku, a mi nećemo. I pobedićemo. I jedva čekam da vidim šta će ljudi reći kad ih pobedimo u subotu".

PRIJATELJ POGBA

Sportski razmišlja Boaći. Uostalom, morao je on da se pomuči za sve što je postigao. Dalek je put prešao od rodne Gane. Samo u Evropi, Zvezda mu je osmi klub. Na Stari kontinent, u Đenovu, stigao je kao petnaestogodišnjak. Potpuno sam.

"Nije bilo lako. Bio sam sam, porodica je ostala u Gani, nisam nikoga poznavao, nisam znao jezik, spavao sam u hotelu... Ali verovao sam u sebe. Govorio sam sebi da Bog ima velike planove za mene. I da sam tu gde treba da budem. Malo drame je bilo kad me je Đanpjero Gasperini gurnuo da debitujem u Seriji A kao 17-godišnjaka. Imao sam sreće da odmah dam gol i to mi je otvorilo vrata", vrti film Boaći.

Ispostavilo se da je to bio samo početak. Za Đenovu je još bio mlad, pa je usledila pozajmica u tada još drugoligaša Sasuolo u kome je Boaći bio toliko dobar - 12 golova - da je slavni Juventus kupio 50 odsto njegovog ugovora. Onaj Sasuolo... Onaj koji je letos rasturio Zvezdu u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

"Gledao sam tu utakmicu. Ubili su Zvezdu. Ubili! Ali ako se opet sastanemo, trebalo bi da budu oprezni. Sad sam i ja tu", smeje se Boaći.

U Juventusu, naravno, nije mogao do prvih 11. Ali je odigrao nekoliko prijateljskih utakmica, čak ga je Juve vodio i u Peking na meč za italijanski Superkup protiv Napolija. I Boaći ima medalju iz Pekinga. Možda i bitnije - brojne uspomene iz Torina. Među njima i fotografiju sa Polom Pogbom. Ne zato što ga je vukao za rukav.

"Igrali smo zajedno neke prijateljske utakmice, zajedno putovali u Kinu. Dobri smo prijatelji, izlazili smo zajedno, ali to je sve u prošlosti. Vidim da sad mnogi pišu o tome da li vredi 100.000.000 ili ne? Ali fudbal je jedna sezona. Ako je to tvoje vreme, ako je to zapisano u sudbini, to ne se može promeniti. Znam da ima onih koji misle da ne zaslužuje te pare, ali ko su oni da odlučuju? Bog odlučuje. Ne biramo mi nečiju sudbinu. Šta bi to značilo, da meni sad ograničiš pravo da sutra zaigram za Barselonu samo zato što sada igram za Zvezdu u Srbiji? Ne, ako budem zaslužio - igraću".

Doduše, kad bi već mogao da bira, Boaći bi izabrao Real, klub za koji navija odmalena. Omiljeni igrači su mu Ronaldo (Brazilac), Ronaldinjo i Tijeri Anri. Plus Didije Drogba, Samjuel Eto i Džej Džej Okoča kad su Afrikanci u pitanju. A ima i favorite iz Srbije.

"Dejan Stanković! Mada obožavam i Kolarova, fantastičan je, uvek agresivan. Ali Stanković je vrhunac! Igrao sam i sa Boškom Jankovićem, sjajan je bio, šteta što su ga povrede usporile".

Janković nije jedini dobro poznati fudbaler sa kojim je Boaći delio svlačionicu. Naprotiv. Imao je koga da sluša i upija savete.

"I kroz Đenovu su prolazili mnogi veliki igrači. Tijago Mota, pa Rafinja, Dijego Milito, privilegija je kad možeš da treniraš sa bilo kim od njih. Ali Juventus? To je čudesan klub. Čak i kad se izgubi niko ne priča negativno. Danas smo izgubili, sutra idemo da pobedimo. I uvek tako. To sam naučio u Torinu, pozitivno razmišljanje ti daje samopouzdanje da odeš na viši nivo. Da me vidite pre utakmice: kleknem, pomolim se i onda počnem da se smejem. Jer kad se smejem, izbacim sve probleme iz sebe. Fudbal je moj život, moja strast i onda kažem sebi: "Boaći, uživaj!"

DRUGI NEKA IGRAJU, MOJE JE DA DAJEM GOLOVE

I uživa Boaći. Kaže da se u Beogradu oseća sjajno. Možda mu je i lakše? Ipak to nije taj nivo fudbala kao onaj u Italiji.

"Razlika je u tome što se u Italiji igra više na taktiku. Proučavaš protivnika, loviš njegove mane. Ali igraju. Recimo, u Sasuolu smo uvek igrali sa loptom u nogama. Kao Barselona. Uvek ista taktika, uvek isti sistem, uvek iste akcije. Možeš ti i da nas analiziraš, ali mi dobijamo. I ovde mi se dopada što se igra uvek napred. Napadaču je to mnogo važno. Uvek smo u protivničkom kaznenom".

Boaći iz njega ne izlazi. Klasična devetka. Iako mnogi kažu da takvi izlaze iz mode.

"Pre sam uvek gledao Anrija, Eta. Vidiš da su igrači gladni golova. Nije moje da igram fudbal, moje je da strpam loptu u gol. Vezista nek igra, nek diriguje, deli lopte. To je njegov posao. Moje je da dajem golove! Bez toga napadač ne postoji. Pa sam tako i ja gladan golova. Nekad stvarno poludim u tom  kad vidim da je lopta u mreži. Ako mogu da dam deset - daću deset. Zato i gledam klasične devetke. Ne izvlačiš se na krila, ideš pravo ka protivničkom golu. Šesnaesterac, tu je moje mesto".

ČUDESNI PIRLO

Ostali su tu da mu dodaju loptu. Svaki put kad govori o svojih 13 golova u crveno-belom dresu ističe i zasluge saigrača... Ali jednog posebno pamti.

"Andrea Pirlo! To nisi video. Nikog sličnog njemu. Odličan tip, tih, ne priča mnogo. Sećam se jednom da mi je na treningu rekao: ’Nemoj da mi tražiš loptu, samo trči’. Naravno, uradim tako... Svaki put mi je dodao loptu gde treba i kad treba. Za njega je to tako jednostavno. Zapitaš se kako? Kao da u svakom trenutku vidi ceo teren, svakog igrač. On je dimenzija za sebe".

Bio je previše mlad da bi se navikao na Pirlove lopte sa očima, ali večno će ceniti šansu koju mu je ukazao Gasperini.

"Mladog igrača možeš da vidiš samo ako mu daš šansu. Niko ne bi čuo za mene da nije bilo Gasperinija. Zbog njega sam ovde. Polako ga uvodiš, uz iskusnije, navijaš mu samopouzdanje. Evo ovde u Zvezdi, mali Adzinjo (Luka Adžić), on je veoma dobar igrač. Daj mu jednom 10, drugi put 20 minuta, pa pola sata, i videćeš koliko ume. Daj i Vanji, malom Joveljiću... Da vide da mogu da igraju sa velikim momcima".

I onda čekaj... Čekaj svojih pet minuta.

"U Atalanti sam igrao sa Papuom Gomezom, i tad je bio sjajan, mada nije bio na svom vrhuncu. On je primer da se sve samo složi, samo kad dođe tvoje vreme. Evo, on će sa 29 godina debitovati za Argentinu. Kad je Samjuel Eto otišao iz Reala nikog nije bilo briga. On je postao Samjuel Eto maltene sa 25 godina. Ko je, samo primera radi, znao za Dijega Kostu do pre pet ili šest godina? Onda se desi Atletiko i sad ga svi znaju. Ja jesam sa 19 godina bio mlad za Juventus, ali sad sam jači, zreliji, iskusniji, znam gde da stanem, gde da krenem, kad da šutiram i nadam se da ću dočekati svoju šansu. Fudbal je uvek tajming. Tajming i strpljenje".

U velikim klubovima ipak strpljenja je najmanje. Ni Zvezda nije izuzetak, pa se u toj jurnjavi za "sve i odmah" često napravi greška u koracima. Crveno-beli stoga nikako da se vrate na mesto koje im u Evropi pripada. Šta je problem. Boaći nudi zanimljiv odgovor.

"Crvena zvezda je bivši šampion Evrope. Svi znaju za Zvezdu. Dakle, ako sad igramo Ligu Evrope, naš cilj mora da bude plasman među osam najvećih favorita za polufinale. Znam da to zvuči pretenciozno, ali tako mora. Da bi se to desilo, svi moramo da budemo disciplinovani, svi moramo više da se potrudimo. Sve je moguće. Ovo je Zvezda. Samo moraš mnogo to da želiš. Ako želiš, možeš i u osam Lige šampiona, ali moraš mnogo da želiš i da svi budemo jedinstveni u toj želji".

Liga Evrope? Znači li to da Boaći ostaje u Beogradu?

"Meni su baš rekli da pripreme počinju 10. juna i ja sam tu 10. juna. Ostajem, nema problema. Šta će dalje da se desi? To je već na klubu i mom menadžeru. Ali kažem, u mojoj glavi - ja se vraćam 10. juna", smiruje Boaći.

Ponuda ima. Zvezda može i da zaradi, iako će prvo morati da otkupi Boaćijev ugovor od Latine. Ako ode - šta će najviše pamtiti iz Beograda?

"Broj 10 - Milijaš! On me zasmejava svaki dan. Baš mi je dobar prijatelj. Navijača, naravno. Nigde nisam video ovakvu podršku. Čevapi takođe", smeje se Boaći.

Izvor: mozzartsport

Foto: Star Sport