Интервју: Ричмонд Боаћи пред финале Купа...

Изласци с Погбом, Пирлови савети, осмех и убеђење - Партизан пада у финалу купа! “Поштујем Партизан, направили су нам много проблема. . . Али једва чекам да видим шта ће људи рећи кад их победимо у суботу“, оптимиста је нападач Црвене звезде.

Фудбал 26.05.2017 | 22:30 Није било посебне попме кад је зимус објављено да стиже. Просто, после силних промашаја са странцима у два летња прелазна рока, јавност је била много обазривија. Али за разлику од неких претходника, Ричмонд Боаћи ће по свему судећи у успоменама навијача Црвене звезде остати спакован у ону срећнију фасциклу са именима играча какви су били Сегундо Кастиљо, Лучо Ибањез, Уго Вијеира, па и савременик у Љутице Богдана Мичел Доналд. Нападач из Гане није промашена инвестиција, није превара, већ најбољи стрелац Црвене звезде, иако је одиграо само пролећну полусезону. А ко је заиста Ричмонд Боаћи покушали смо да сазнамо у разговору са 24-годишњим фудбалером који је на пречац купио срца црвено-белих навијача, иако постоји опасност да Србију напусти без освојеног трофеја.

У ствари, не постоји ако питате Боаћија. Неколико пута у току полусатног интервјуа у једном београдском ресторану у коме је седео са менаџером Ивицом Павловићем и старијим братом - он иначе тренира са Бежанијом - поновио је:

"Звезда осваја пехар."

"Не знам који ће бити резултат, али знам једно - победићемо их", оптимистички ће Боаћи на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

Питали смо га на чему темељи тај оптимизам, имајући у виду да је Звезда у три лигашка вечита дербија освојила само један бод.

"Гледај, ако узмеш куп, не значи да си бољи. Има ту и мало среће. Нема бољих тимова од Реала и Барселоне, а видимо да само један игра у финалу Лиге шампиона. Други финалиста је Јувентус, а он није бољи тим од Барселоне, али је у финалу. Шта ћемо са Бајерном? Још један велики тим, сви су мисили да пролазе Јуве, али... Хоћу да кажем да ни ова титула не значи да су они бољи од нас. Ја и даље верујем у овај тим. И мислим, у суботу - побеђујемо", децидирано ће нападач из Гане.

Шта се онда десило у ова три лигашка сусрета? Јавност је бројала потенцијалне разлоге... Од недовољне спреме, недовољне воље, великог притиска који је долазио са свих страна...

"Једну ствар морам да кажем свима у Србији. Фудбал је игра. Победиш, изгубиш или одиграш нерешено. Ја не волим да губим, некад се толико разбесним због пораза да не могу да једем. Али нисмо изгубили због притиска. Наравно, ни зато што смо хтели да изгубимо титулу. Некад се једноставно ствари тако наместе. И онда мораш да устанеш, пробудиш се и наставиш даље. Сад је пред нама финале купа. И идемо да победимо".

Жеља је ту. Али да ли и квалитет? Ни највернији навијачи нису уверени после бледих издања у Суперлиги.

"Штета је ту већ направљена и не можемо сад да вратимо време уназад. Желели смо дуплу круну, нисмо успели, али то не значи да сад ја или било ко може да дође на тренинг и ради шта хоће. Не, мораш увек да дајеш свој максимум! Посебно сад. Мени је и даље много лоше због изгубљене титуле, да могу да путујем кроз време, вратио бих се, али нема назад. Има само напред. Зато сада не смемо да им дозволимо да узму оба трофеја".

Шта променити? Партизан је у првенственим сударима деловао за нијансу храбрије, борбеније...

"Да се разумемо - Партизан је добар тим. Не кажем да ћемо их победити зато што су противник као сваки други. Не, они су бољи од тога. Направили су нам велике проблеме и поштујем их. Али та утакмица коју смо изгубили (1:3) - то је наша грешка. Имали смо 1:1 почетком другог полувремена, добро играли и онда примили два гола у кратком размаку. Дешава се свакоме. Нису они били ни спремнији, и не знам ни ја шта. Само смо ми погрешили. Тако се губи. Али... У суботу ће они направити грешку, а ми нећемо. И победићемо. И једва чекам да видим шта ће људи рећи кад их победимо у суботу".

ПРИЈАТЕЉ ПОГБА

Спортски размишља Боаћи. Уосталом, морао је он да се помучи за све што је постигао. Далек је пут прешао од родне Гане. Само у Европи, Звезда му је осми клуб. На Стари континент, у Ђенову, стигао је као петнаестогодишњак. Потпуно сам.

"Није било лако. Био сам сам, породица је остала у Гани, нисам никога познавао, нисам знао језик, спавао сам у хотелу... Али веровао сам у себе. Говорио сам себи да Бог има велике планове за мене. И да сам ту где треба да будем. Мало драме је било кад ме је Ђанпјеро Гасперини гурнуо да дебитујем у Серији А као 17-годишњака. Имао сам среће да одмах дам гол и то ми је отворило врата", врти филм Боаћи.

Испоставило се да је то био само почетак. За Ђенову је још био млад, па је уследила позајмица у тада још друголигаша Сасуоло у коме је Боаћи био толико добар - 12 голова - да је славни Јувентус купио 50 одсто његовог уговора. Онај Сасуоло... Онај који је летос растурио Звезду у квалификацијама за Лигу Европе.

"Гледао сам ту утакмицу. Убили су Звезду. Убили! Али ако се опет састанемо, требало би да буду опрезни. Сад сам и ја ту", смеје се Боаћи.

У Јувентусу, наравно, није могао до првих 11. Али је одиграо неколико пријатељских утакмица, чак га је Јуве водио и у Пекинг на меч за италијански Суперкуп против Наполија. И Боаћи има медаљу из Пекинга. Можда и битније - бројне успомене из Торина. Међу њима и фотографију са Полом Погбом. Не зато што га је вукао за рукав.

"Играли смо заједно неке пријатељске утакмице, заједно путовали у Кину. Добри смо пријатељи, излазили смо заједно, али то је све у прошлости. Видим да сад многи пишу о томе да ли вреди 100.000.000 или не? Али фудбал је једна сезона. Ако је то твоје време, ако је то записано у судбини, то не се може променити. Знам да има оних који мисле да не заслужује те паре, али ко су они да одлучују? Бог одлучује. Не бирамо ми нечију судбину. Шта би то значило, да мени сад ограничиш право да сутра заиграм за Барселону само зато што сада играм за Звезду у Србији? Не, ако будем заслужио - играћу".

Додуше, кад би већ могао да бира, Боаћи би изабрао Реал, клуб за који навија одмалена. Омиљени играчи су му Роналдо (Бразилац), Роналдињо и Тијери Анри. Плус Дидије Дрогба, Самјуел Ето и Џеј Џеј Окоча кад су Африканци у питању. А има и фаворите из Србије.

"Дејан Станковић! Мада обожавам и Коларова, фантастичан је, увек агресиван. Али Станковић је врхунац! Играо сам и са Бошком Јанковићем, сјајан је био, штета што су га повреде успориле".

Јанковић није једини добро познати фудбалер са којим је Боаћи делио свлачионицу. Напротив. Имао је кога да слуша и упија савете.

"И кроз Ђенову су пролазили многи велики играчи. Тијаго Мота, па Рафиња, Дијего Милито, привилегија је кад можеш да тренираш са било ким од њих. Али Јувентус? То је чудесан клуб. Чак и кад се изгуби нико не прича негативно. Данас смо изгубили, сутра идемо да победимо. И увек тако. То сам научио у Торину, позитивно размишљање ти даје самопоуздање да одеш на виши ниво. Да ме видите пре утакмице: клекнем, помолим се и онда почнем да се смејем. Јер кад се смејем, избацим све проблеме из себе. Фудбал је мој живот, моја страст и онда кажем себи: "Боаћи, уживај!"

ДРУГИ НЕКА ИГРАЈУ, МОЈЕ ЈЕ ДА ДАЈЕМ ГОЛОВЕ

И ужива Боаћи. Каже да се у Београду осећа сјајно. Можда му је и лакше? Ипак то није тај ниво фудбала као онај у Италији.

"Разлика је у томе што се у Италији игра више на тактику. Проучаваш противника, ловиш његове мане. Али играју. Рецимо, у Сасуолу смо увек играли са лоптом у ногама. Као Барселона. Увек иста тактика, увек исти систем, увек исте акције. Можеш ти и да нас анализираш, али ми добијамо. И овде ми се допада што се игра увек напред. Нападачу је то много важно. Увек смо у противничком казненом".

Боаћи из њега не излази. Класична деветка. Иако многи кажу да такви излазе из моде.

"Пре сам увек гледао Анрија, Ета. Видиш да су играчи гладни голова. Није моје да играм фудбал, моје је да стрпам лопту у гол. Везиста нек игра, нек диригује, дели лопте. То је његов посао. Моје је да дајем голове! Без тога нападач не постоји. Па сам тако и ја гладан голова. Некад стварно полудим у том  кад видим да је лопта у мрежи. Ако могу да дам десет - даћу десет. Зато и гледам класичне деветке. Не извлачиш се на крила, идеш право ка противничком голу. Шеснаестерац, ту је моје место".

ЧУДЕСНИ ПИРЛО

Остали су ту да му додају лопту. Сваки пут кад говори о својих 13 голова у црвено-белом дресу истиче и заслуге саиграча... Али једног посебно памти.

"Андреа Пирло! То ниси видео. Никог сличног њему. Одличан тип, тих, не прича много. Сећам се једном да ми је на тренингу рекао: ’Немој да ми тражиш лопту, само трчи’. Наравно, урадим тако... Сваки пут ми је додао лопту где треба и кад треба. За њега је то тако једноставно. Запиташ се како? Као да у сваком тренутку види цео терен, сваког играч. Он је димензија за себе".

Био је превише млад да би се навикао на Пирлове лопте са очима, али вечно ће ценити шансу коју му је указао Гасперини.

"Младог играча можеш да видиш само ако му даш шансу. Нико не би чуо за мене да није било Гасперинија. Због њега сам овде. Полако га уводиш, уз искусније, навијаш му самопоуздање. Ево овде у Звезди, мали Адзињо (Лука Аџић), он је веома добар играч. Дај му једном 10, други пут 20 минута, па пола сата, и видећеш колико уме. Дај и Вањи, малом Јовељићу... Да виде да могу да играју са великим момцима".

И онда чекај... Чекај својих пет минута.

"У Аталанти сам играо са Папуом Гомезом, и тад је био сјајан, мада није био на свом врхунцу. Он је пример да се све само сложи, само кад дође твоје време. Ево, он ће са 29 година дебитовати за Аргентину. Кад је Самјуел Ето отишао из Реала никог није било брига. Он је постао Самјуел Ето малтене са 25 година. Ко је, само примера ради, знао за Дијега Косту до пре пет или шест година? Онда се деси Атлетико и сад га сви знају. Ја јесам са 19 година био млад за Јувентус, али сад сам јачи, зрелији, искуснији, знам где да станем, где да кренем, кад да шутирам и надам се да ћу дочекати своју шансу. Фудбал је увек тајминг. Тајминг и стрпљење".

У великим клубовима ипак стрпљења је најмање. Ни Звезда није изузетак, па се у тој јурњави за "све и одмах" често направи грешка у корацима. Црвено-бели стога никако да се врате на место које им у Европи припада. Шта је проблем. Боаћи нуди занимљив одговор.

"Црвена звезда је бивши шампион Европе. Сви знају за Звезду. Дакле, ако сад играмо Лигу Европе, наш циљ мора да буде пласман међу осам највећих фаворита за полуфинале. Знам да то звучи претенциозно, али тако мора. Да би се то десило, сви морамо да будемо дисциплиновани, сви морамо више да се потрудимо. Све је могуће. Ово је Звезда. Само мораш много то да желиш. Ако желиш, можеш и у осам Лиге шампиона, али мораш много да желиш и да сви будемо јединствени у тој жељи".

Лига Европе? Значи ли то да Боаћи остаје у Београду?

"Мени су баш рекли да припреме почињу 10. јуна и ја сам ту 10. јуна. Остајем, нема проблема. Шта ће даље да се деси? То је већ на клубу и мом менаџеру. Али кажем, у мојој глави - ја се враћам 10. јуна", смирује Боаћи.

Понуда има. Звезда може и да заради, иако ће прво морати да откупи Боаћијев уговор од Латине. Ако оде - шта ће највише памтити из Београда?

"Број 10 - Милијаш! Он ме засмејава сваки дан. Баш ми је добар пријатељ. Навијача, наравно. Нигде нисам видео овакву подршку. Чевапи такође", смеје се Боаћи.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт