Pobjednički intervju Marka Nikolića...

Naša istina samo na terenu! „Potrebna su nam dva do tri nova igrača, ali i da ostane kičma tima“, uverava strateg Partizana posle prvog trofeja u karijeri.

Fudbal 26.05.2017 | 23:00 Lepo je kad si prvi. I kad se slavi. Tad svi tapšu i urlaju: „bravo, majstore“.

Nego, seća li se neko prošlog leta? Ko je bio trener, ko su bili zamišljeni nosioci tima? Ko je, posle sramne eliminacije na početnom evropskom stepeniku, verovao da će Partizan da bude prvi? Još važnije: ko je napravio igru koje nije ni bilo?

Ekipa razvaljena. Navijači nepoverljivi. Uprava posvećena borbi za vlast. Na terenu malo ovih koji se obećavali.

Sve dok nije došao Marko Nikolić. Odluka da se na klupu vrati nekadašnji trener, onda njegov - isključivo njegov - poziv Urošu Đurđeviću da vodi napad, sa vremenske distance od deset meseci predstavlja vrednost kopernikanskog obrta. Saradnici iz Rada, uz pomoć Leonarda, okrenuli su maltene sami sezonu naglavačke i crno-bele postavili na prvo mesto.

Za premijerni trofej u karijeri 38-godišnjeg stručnjaka.

„Predivan osećaj. Kad sam pre malo više od dve godine napuštao klub, znao sam da ću se jednog dana vratiti da završim započeti posao“, evocirao je Nikolić uspomene na trenutke kad su ga, neki od ljudi koji i sad vode Parni valjak, oterali sa klupe bez valjanog razloga, iako je bio lider prvenstva i uveo tim u finale Kupa.

Sad mu se sve vratilo.

„Ako je to satisfakcija za ono što je bilo, onda mi se vratilo na najlepši mogući način“.

Marko Nikolić je apsolutni pobednik ovog prvenstva. Veći i od Uroša Đurđevića i odLeonarda. Utisak je, veći i od tima koji trenira, jer pod vođstvom Ivana Tomića većina ovih momaka nije mogla ni da opepeli. Struka ih je uzela pod svoje i napravila boljim nego što su bili. Čak i da nisu uzeli titulu.

„Najveće zasluge za nju idu upravo na račun igrača. Po dva osnova. Pokazali su igrački kvalitet i veliku psihološku stabilnost. Zasluge idu i na račun mojih saradnika u stručnom štabu, ali i navijača“.

Upravo su Grobari prepoznali Nikolićevu retoriku i u finišu sezone počeli da se vraćaju na tribine. Iste su zvrijale prazne većim delom prvenstva. Sve do pobede u večitom derbiju na Marakani. Jednoj od prelomnih tačaka na putu do 27. trofeja državnog prvaka. Ne i jedinoj.

„Više ih je. Najpre, pobeda u derbiju na našem stadionu, kad se stvorila homogenost u ekipi i uspostavio odnos poverenja sa navijačima. Potom, preokret protiv Napretka, takođe, na našem stadionu (3:2). Pa gostovanja Vojvodini, u Novom Pazaru, meč sa Radničkim u Nišu... Svaka od tih utakmica tretirana je kao malo finale“.

Niz od 36 utakmica bez poraza govorio sam za sebe. O načinu igre. Ulozi trenera. Kvalitetu pojedinaca. Veličini kluba.

„Sve vreme smo tražili istinu samo na terenu. Bio je veliki broj utakmica na kojima smo mogli da se sapletemo, međutim, imali smo autosugestju da će sve da nam se vrati ukoliko budemo pravi. Bili smo. Zato, u ovom trenutku osećam potrebu da još jednom istaknem zahvalnost svojim saradnicima iz stručnog štaba: Smiljaniću, Rankoviću, Delibašiću, Mijačiću, kondicionim trenerima Basariću i Filipoviću, doktorima, ekonomima, fizioterapeutima... Svima uključenim u ovaj mukotrpan proces“.

Iznad svega, Marko Nikolić pominje igrače. I to ne samo Uroša Đurđevića i Leonarda, najefikasnije u ligi (po 24 gola), kao što je nedavno primetio zamenik kapitena Miroslav Vulićević da „Partizan nisu samo njih dvojica“.

„Apsolutno tačno. To govorim cele sezone. Znam da su medijima i javnosti najinteresantniji fudbaleri koji daju golove, međutim, ne mogu i neću da zaboravim doprinos golmana Kljajića ili Stevanovića, sjajne performanse Vulićevića i Miletića, rolu El Monira, Blekija i Ostoju u srcu odbrane, Lazara Ćirkovića koji je u možda najvažnijoj utakmici sezone, u Nišu, odigrao besprekorno.... Onda vezni red sa Kosovićem, Jankovićem, Radinom, ulogu Petra Đurićkovića, kvalitet Nece Mihajlovića u finišu... Da ne zaboravim nekog. Posebno ne momke koji su s nama bili u prvom delu sezone: Božinova, Radovića, Balažica, Đurđića, Alena Stevanovića... Ovo je i njihova titula“.

Sezona, pak, nije gotova. Partizan ima šansu da je okonča duplom krunom, ukoliko u finalu Kupa, u subotu od 18.00 na svom stadionu savlada Crvenu zvezdu.

„Nema šanse da dođe do emotivnog pražnjenja ili eventualno labavijeg pristupa utakmici. Duel sa večitim rivalom je sam po sebi inspirativan. Želimo sebi i drugima, još jednom, da potvrdimo da smo najbolji u državi. Iako smo u ovom takmičenju imali daleko najteži put“, podseća Nikolić da su crno-beli do finala morali da eliminišu tri superligaša iz plej-ofa (Napredak, Voždovac, Vojvodina).

A kad se i ta utakmica okonča, sledi pravljenje tima za narednu sezonu i pokušaj plasmana u Ligu šampiona. Uz večito putanje: s kojim timom?

„Neću sad ni o imenima, ni o pozicijama. Tek posle finala. Mogu samo da kažem da su nam, u ovoj situaciji, potrebna dva, tri igrača. Struci je uvek važan kontinuitet, što se najbolje videlo po modelu igre predstavljenom ovog proleća. Bili smo daleko bolji nego jesenas, baš zato što smo zimus sačuvali okosnicu. Važno je i ovoga puta da zadržimo kičmu tima, mada mora da se vodi računa i o tržištu, odnosno da se proceni da li su neki igrači dostigli maksimum u Partizanu“, dodao je Marko Nikolić, samostalni arhitekta fudbalskog preokreta kakav u srpskom fudbalu nije viđen: da jedan tim bude deset meseci drugi, 15 dana pre kraja prvenstva izbije na čelu tabele i uzme - titulu.

NAVIJAČI - RETKA PRIVILEGIJA

Partizanov trener je posebno ponosan na odnos sa navijačima, koji su mu, počev od 154. večitog derbija, na svakoj utakmici do kraja sezone, skandirali: „Jedan je Nikolić Marko“.

„Retka je privilegija da Partizanov trener dobije takvo priznanje tribine. Naježim se kad se setim detalja sa Marakane, našeg stadiona, proslave titule u Humskoj, na beogradskim ulicama, bakljade Grobara po raznim lokacijama... Njihovo skandiranje je najvažnije priznanje koje sam mogao da dobijem. Istovremeno me i plaši, jer posle ovoga ne sme da bude opuštanja. Važno je što se stvorila sinergija navijača i ekipe. Priuštili smo publici veliko zadovoljstvo, ujedno nametnuli sami sebi obavezu da na svakom narednom meču budemo u skladu sa visokim zahtevima kluba“, ocenio je Nikolić.

PORODICO, TITULA JE ZA VAS

Još jedan detalj, možda važniji od sportskih, želi da istakne Marko Nikolić.

„Zbog obaveza u Partizanu najviše su trpele moja supruga i ćerka. Istovremeno, najviše me bodrile, verovale, dale snagu da istrajem. Zajedno smo delili teške i lepe trenutke. Zato ovu titulu poklanjam njima, bile su mi stalna podrška i izvor inspiracije“, otkrio je Nikolić.

Izvor: mozzartsport