Побједнички интервју Марка Николића...
Наша истина само на терену! „Потребна су нам два до три нова играча, али и да остане кичма тима“, уверава стратег Партизана после првог трофеја у каријери.
Фудбал 26.05.2017 | 23:00
Него, сећа ли се неко прошлог лета? Ко је био тренер, ко су били замишљени носиоци тима? Ко је, после срамне елиминације на почетном европском степенику, веровао да ће Партизан да буде први? Још важније: ко је направио игру које није ни било?
Екипа разваљена. Навијачи неповерљиви. Управа посвећена борби за власт. На терену мало ових који се обећавали.
Све док није дошао Марко Николић. Одлука да се на клупу врати некадашњи тренер, онда његов - искључиво његов - позив Урошу Ђурђевићу да води напад, са временске дистанце од десет месеци представља вредност коперниканског обрта. Сарадници из Рада, уз помоћ Леонарда, окренули су малтене сами сезону наглавачке и црно-беле поставили на прво место.
За премијерни трофеј у каријери 38-годишњег стручњака.
„Предиван осећај. Кад сам пре мало више од две године напуштао клуб, знао сам да ћу се једног дана вратити да завршим започети посао“, евоцирао је Николић успомене на тренутке кад су га, неки од људи који и сад воде Парни ваљак, отерали са клупе без ваљаног разлога, иако је био лидер првенства и увео тим у финале Купа.
Сад му се све вратило.
„Ако је то сатисфакција за оно што је било, онда ми се вратило на најлепши могући начин“.
Марко Николић је апсолутни победник овог првенства. Већи и од Уроша Ђурђевића и одЛеонарда. Утисак је, већи и од тима који тренира, јер под вођством Ивана Томића већина ових момака није могла ни да опепели. Струка их је узела под своје и направила бољим него што су били. Чак и да нису узели титулу.
„Највеће заслуге за њу иду управо на рачун играча. По два основа. Показали су играчки квалитет и велику психолошку стабилност. Заслуге иду и на рачун мојих сарадника у стручном штабу, али и навијача“.
Управо су Гробари препознали Николићеву реторику и у финишу сезоне почели да се враћају на трибине. Исте су звријале празне већим делом првенства. Све до победе у вечитом дербију на Маракани. Једној од преломних тачака на путу до 27. трофеја државног првака. Не и јединој.
„Више их је. Најпре, победа у дербију на нашем стадиону, кад се створила хомогеност у екипи и успоставио однос поверења са навијачима. Потом, преокрет против Напретка, такође, на нашем стадиону (3:2). Па гостовања Војводини, у Новом Пазару, меч са Радничким у Нишу... Свака од тих утакмица третирана је као мало финале“.
Низ од 36 утакмица без пораза говорио сам за себе. О начину игре. Улози тренера. Квалитету појединаца. Величини клуба.
„Све време смо тражили истину само на терену. Био је велики број утакмица на којима смо могли да се саплетемо, међутим, имали смо аутосугестју да ће све да нам се врати уколико будемо прави. Били смо. Зато, у овом тренутку осећам потребу да још једном истакнем захвалност својим сарадницима из стручног штаба: Смиљанићу, Ранковићу, Делибашићу, Мијачићу, кондиционим тренерима Басарићу и Филиповићу, докторима, економима, физиотерапеутима... Свима укљученим у овај мукотрпан процес“.
Изнад свега, Марко Николић помиње играче. И то не само Уроша Ђурђевића и Леонарда, најефикасније у лиги (по 24 гола), као што је недавно приметио заменик капитена Мирослав Вулићевић да „Партизан нису само њих двојица“.
„Апсолутно тачно. То говорим целе сезоне. Знам да су медијима и јавности најинтересантнији фудбалери који дају голове, међутим, не могу и нећу да заборавим допринос голмана Кљајића или Стевановића, сјајне перформансе Вулићевића и Милетића, ролу Ел Монира, Блекија и Остоју у срцу одбране, Лазара Ћирковића који је у можда најважнијој утакмици сезоне, у Нишу, одиграо беспрекорно.... Онда везни ред са Косовићем, Јанковићем, Радином, улогу Петра Ђурићковића, квалитет Неце Михајловића у финишу... Да не заборавим неког. Посебно не момке који су с нама били у првом делу сезоне: Божинова, Радовића, Балажица, Ђурђића, Алена Стевановића... Ово је и њихова титула“.
Сезона, пак, није готова. Партизан има шансу да је оконча дуплом круном, уколико у финалу Купа, у суботу од 18.00 на свом стадиону савлада Црвену звезду.
„Нема шансе да дође до емотивног пражњења или евентуално лабавијег приступа утакмици. Дуел са вечитим ривалом је сам по себи инспиративан. Желимо себи и другима, још једном, да потврдимо да смо најбољи у држави. Иако смо у овом такмичењу имали далеко најтежи пут“, подсећа Николић да су црно-бели до финала морали да елиминишу три суперлигаша из плеј-офа (Напредак, Вождовац, Војводина).
А кад се и та утакмица оконча, следи прављење тима за наредну сезону и покушај пласмана у Лигу шампиона. Уз вечито путање: с којим тимом?
„Нећу сад ни о именима, ни о позицијама. Тек после финала. Могу само да кажем да су нам, у овој ситуацији, потребна два, три играча. Струци је увек важан континуитет, што се најбоље видело по моделу игре представљеном овог пролећа. Били смо далеко бољи него јесенас, баш зато што смо зимус сачували окосницу. Важно је и овога пута да задржимо кичму тима, мада мора да се води рачуна и о тржишту, односно да се процени да ли су неки играчи достигли максимум у Партизану“, додао је Марко Николић, самостални архитекта фудбалског преокрета какав у српском фудбалу није виђен: да један тим буде десет месеци други, 15 дана пре краја првенства избије на челу табеле и узме - титулу.
НАВИЈАЧИ - РЕТКА ПРИВИЛЕГИЈА
Партизанов тренер је посебно поносан на однос са навијачима, који су му, почев од 154. вечитог дербија, на свакој утакмици до краја сезоне, скандирали: „Један је Николић Марко“.
„Ретка је привилегија да Партизанов тренер добије такво признање трибине. Најежим се кад се сетим детаља са Маракане, нашег стадиона, прославе титуле у Хумској, на београдским улицама, бакљаде Гробара по разним локацијама... Њихово скандирање је најважније признање које сам могао да добијем. Истовремено ме и плаши, јер после овога не сме да буде опуштања. Важно је што се створила синергија навијача и екипе. Приуштили смо публици велико задовољство, уједно наметнули сами себи обавезу да на сваком наредном мечу будемо у складу са високим захтевима клуба“, оценио је Николић.
ПОРОДИЦО, ТИТУЛА ЈЕ ЗА ВАС
Још један детаљ, можда важнији од спортских, жели да истакне Марко Николић.
„Због обавеза у Партизану највише су трпеле моја супруга и ћерка. Истовремено, највише ме бодриле, веровале, дале снагу да истрајем. Заједно смо делили тешке и лепе тренутке. Зато ову титулу поклањам њима, биле су ми стална подршка и извор инспирације“, открио је Николић.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар