Šta je to "brejnstorming"?

Da li ste se nekada zapitali ko stoji iza neverovatno uticajnih reklama poput Koka-Koline sa Deda Mrazom? Odgovor je: mnogo mozgova. Jedna od najefikasnijih tehnika kreativnog rešavanja problema – brejnstorming – nastala je upravo u marketinškoj industriji. No šta zapravo predstavlja bura mozgova, mozgoluja, pljusak ideja, ili „kada grom hoće i u koprive”?

Zanimljivosti 27.07.2016 | 07:28 Karakteristika oluje je da tokom nje svi elementi bez ikakvih ograničenja nastoje da iskažu sav svoj potencijal. Oblaci puštaju kišu na zemlju „kao sumanuti", gromovi ne prestaju da dokazuju svoju silinu dok se ne uključe alarmi na automobilima, a vetar tera svaki lenji listić da se pokrene i ode ko zna gde.

Kada oluja prestane, vazduh je uvek neobično prijatan, sunce neobično jasno, a zemlja neobično osvežena. Efekti „bure mozgova" veoma su slični.

Termin „brejnstorm" skovao je marketinški stručnjak Aleks Ozborn, koji je 1939. godine počeo da razvija uspešnije metode inovativnosti u oblasti marketinga.

On je primetio da većina zaposlenih teže samostalno dolazi do kreativnih ideja. Zato je počeo da organizuje sesije „grupnog razmišljanja", koje je kasnije nazvao „brejnstormovanjem".

Loše ideje su nekada neophodne da bi se došlo do dobrih

Ozbornovo viđenje brejnstormovanja podrazumevalo je da to prvenstveno bude prilika za spontano nabrajanje ideja, bez bilo kakvog osuđivanja i kritike tokom mozganja.

Ozborn je smatrao da upravo u potpunoj slobodi razmišljanja ljudi dolaze do najoriginalnijih ideja - racionalna analiza i ocena treba da ostanu za neke kasnije faze uobličavanja ideje.

Sesije brejnstorminga koriste se kako bi se došlo do što većeg broja spontano izraženih ideja. To znači da će većina njih sigurno biti odbačena, ali će iz mnoštva loših isplivati i poneka dobra.

Polazište ovakvog pristupa jeste uverenje da ljudi dolaze do mnogo suvislijih ideja onda kada su u potpunosti oslobođeni straha da će ispasti glupi ili strepnje da će predložiti nešto neumesno. Mozak se priseti najboljih ideja onda kada zaboravi na ograničenja.TiMozganje

Pored odsustva kritike, brejnstorming suštinski počiva na ideji da udruženi mozgovi mogu „izmozgati" mnogo bolje ideje od svakog ponaosob. Tome doprinosi i sastav tima - ne toliko lične predispozicije, već to kakva atmosfera vlada unutar grupe i kako njeni članovi međusobno funkcionišu.

Pokazuje se da prisustvo nadređenih osoba tokom sesija često loše utiče na rezultate „grupnog mozganja". Zato mnogi iskusni šefovi znaju da, ukoliko ne mogu da izostanu sa sastanka, mozganje treba da započnu iznošenjem svojih loših ideja.

B 92
foto: internet