Veoma male kazne za maloljetne prestupnike

Ni šesnaestogodišnjaci u Republici Srpskoj ne prezaju od kriminala, često ostaju s one strane zakona. U pet meseci 2016. tužilaštvima u Bijeljini prijavljena 33 maloletna prestupnika

Republika Srpska 20.06.2016 | 22:41 Policija je u petak, posle duže potrage, razotkrila i lišila slobode grupu maloletnika, koji su na području Zvornika počinili niz krivičnih dela. Reč je o 16-godišnjacima i 17-godišnjacima koji su provaljivali u prodavnice i kioske i krali sve što im dođe pod ruku. O njihovim delima, kažu u policiji, obavešteno je nadležno tužilaštvo.

Na području Centra javne bezbednosti Bijeljina samo u prvih pet meseci ove godine, nadležnim tužilaštvima prijavljena su 33 maloletnika, zbog izvršenja krivičnih dela protiv imovine.

U prošloj godini maloletnici u Republici Srpskoj počinili su ukupno 309 krivičnih dela, od čega 80 odsto čine imovinski kriminalitet sa elementima nasilja, a sledi narušavanje javnog reda i mira. Uprkos činjenici da je ukupan broj počinjenih krivičnih dela manji u odnosu na prošlu godinu, kad ih je bilo 359, i dalje je maloletnička delinkvencija jedan od ozbiljnih problema u Republici Srpskoj. Ono što zvoni na uzbunu su, tvrde stručnjaci, preblage sankcije i prevencija koja nije obavezujuća.

Savremeni sistem krivičnopravnih mera i sankcija za maloletnike u Republici Srpskoj, uglavnom obuhvata alternativne mere, a to su policijsko upozorenje i vaspitne preporuke, i vrlo retku - kazna maloletničkog zatvora.

"Maloletnički zatvor kao kazna ima pojačanu dozu represivnosti i predstavlja jedinu sankciju koja može da zadovolji kaznene zahteve društva, u slučajevima posebno teških krivičnih dela ili povrata, a može i da liši počinioca mogućnosti da opet povredi neko pravno dobro. Međutim, kako su kazna maloletničkog zatvora i sve druge institucionalne vaspitne mere normativno definisane kao izuzetak, one se izuzetno retko i izriču prema maloletnicima", kaže za "Novosti" profesor maloletničke delinkvencije dr Nikolina Grbić Pavlović.

Kako nezvanično saznajemo, broj maloletnika koji trenutno "leži" u Kazneno-popravnoj ustanovi Tunjice, na odeljenju za maloletnike je četiri, od čega je jedan od njih počinio ubistvo bez predumišljaja.

S druge strane, najšire primenjivana mera prema prestupnicima "niskog rizika", tradicionalna probacija, tzv. uslovna kazna, kritikovana je zbog svoje blagosti i nedovoljnog stepena nadzora.

"Zapravo, ni primena kazne maloletničkog zatvora, ni uslovna kazna nisu dovele do znatnog smanjenja stope maloletničkog kriminaliteta, niti do smanjenja broja povratnika", dodala je Nikolina Grbić Pavlović.

Ombudsman za decu Republike Srpske Nada Grahovac za "Novosti" ističe značaj preventivnog delovanja protiv maloletničke delinkvencije.

"Zakon o zaštiti i postupanju sa decom i maloletnicima u krivičnom postupku upravo u prvi plan stavlja vaspitne mere i preporuke, koje imaju za cilj preusmeravanje maloletnog počinioca krivičnog dela, za razliku od redovnog krivičnog postupka, kako bi se izbegli negativni efekti na ličnost maloletnika i njegov razvo", rekla je Grahovčeva.

Jedna od vaspitnih preporuka utvrđena Zakonom (član 26) je i "uključivanje maloletnika u rad, bez naknade, u humanitarne organizacije, ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja".

"Nažalost, lista ustanova još nije uspostavljena i ova preporuka nije u primeni. Isto tako, zakonom je utvrđeno upućivanje maloletnika u vaspitni centar, ili vaspitnu ustanovu, ali i u ovom delu dovedena je u pitanje primena Zakona, jer ustanove nisu uspostavljene", dodala je Nada Grahovac za "Novosti".

CRNA 2012. GODINA

Na visok prosek ukupnih krivičnih dela u Republici Srpskoj u poslednjih pet godina koji iznosi 450, posebno je uticala 2012. u kojoj je izršeno čak 556 krivičnih dela maloletnika. Godine 2011. bilo ih je 497, 2013. - 533, dok je u poslednje dve godine on imao opadajući trend i iznosio 359 - 2014. i 309 do kraja decembra 2015. godine.

(Večernje novosti)