Nismo spremni za sledeći veliki rat!

U 21. veku, uobičajeni vid ratovanja, u kome se nanosi fizička šteta protivničkim oružanim snagama i infrastrukturi, postala je samo jedan od njegovih oblika. Države sve češće pokreću nesmrtonosne napade protiv neprijateljskih informacionih sistema, koji su poznati kao informaciono ratovanje.

Svijet 30.11.2015 | 10:05
Nismo spremni za sledeći veliki rat!

Dan Kul sa američkog Univerziteta za nacionalnu odbranu opisuje informaciono ratovanje kao “sukob ili borbu između dve ili više grupa u informacionom okruženju”. Možda ovo zvuči kao lepši način da se opiše hakovanje, ali zapravo je reč o nečemu mnogo opasnijem nego što se može zaključiti na osnovu ovog naziva.

Zapadni lideri ulažu milijarde u razvoj sposobnosti koje će parirati kineskim i ruskim i stvaraju vojne komande za napad i odbranu na elektronske komunikacione mreže, ali i eksploatisanje njihovih slabih tačaka. Informaciono ratovanje objedinjuje elektronsko ratovanje, sajber ratovanje i psihološke operacije u jednoj borbenoj organizaciji, što će biti i od suštinskog značaja za ratove u budućnosti.

Anatomija informacionog ratovanja

Besplatan protok informacija unutar država i između njih od ključnog je značaja za poslovanje, međunarodne odnose i društvenu koheziju, baš kao što su informacije od suštinskog značaja za sposobnost vojske da se bori. Komunikacije se danas velikim delom oslanjaju na internet, ili se odigravaju putem različitih komponenata elekstromagentnog spektra (kao što su radiotalasi i mikrotalasi), putem zemaljskih komunikacionioh mreža ili satelitskih mreža u svemiru. Živimo u visokoumreženom svetu, ali nije potrebno mnogo da zapadnemo u nestabilnost i haos.

Elektronsko ratovanje se koristi za prekid ili neutralisanje tih elektromagnetnih prenosa. To mogu biti elektronske protivamere i blokade kako bi se paralisale vojne komunikacije ili sistemi za navođenje oružja. Takođe, može da deluje na civilni sektor, na primer, ADS-B sisteme za kontrolnu vazdušnog saobraćaja koje letelice koriste za izbegavanje sudara tokom leta, ili nedavno uveden Sistem za upravljanje evropskim železničkim saobraćajem (ERTMS), koji zamenjuje signalizaciju pored pruge i obezbeđuje potpunu kontrolu nad vozovima. Blokada ili uništavanje bilo kog od ova dva sistema izazvali bi haos.

Već smo navikli na sajber napade posredstvom interneta na digitalne mreže koji onemogućavaju poslovanje preduzeća. To može da nanese ogromnu štetu, kako finansijsku, tako i po pitanju ugleda kompanije, što su pokazali i napadi na kompanije “Sony Pictures” i “TalkTalk”. Onesposobljavanje berze može da izazove ogromne finansijske gubitke. Sajber napadi takođe mogu biti usmereni protiv industrijskih kontrolnih sistema koji se koriste u fabrikama ili u postrojenjima za snabdevanje električnom energijom, vodom i gasom.

Psihološke operacije imaju za cilj rušenje morala i ugrožavanje blagostanja građana. To može da podrazumeva širenje lažnih informacija, glasina i straha posredstvom društvenih mreža i medija. Veliki stepen povezanosti stanovništava danas predstavlja snagu, ali konstantna povezanost takođe znači da i netačne informacije i strah mogu brzo da se šire i da izazovu paniku.


Prema tome, informaciono ratovanje je i integracija elektronskog ratovanja, sajber ratovanja i psiholoških operacija, kako za one koji napadaju tako i za one koji se brane.

Informacioni rat već traje

Sumnja se da je Rusija pokrenula sofisticirane nesmrtonosne napade na svoje komšije, na primer, Estoniju, Gruziju i Ukrajinu, koji su doživeli integrisanu navalu elektronskih napada, sajber napada i psiholoških operacije.

Postoje uverljive indicije da je gasovod Baku-Tbilisi-Džejhan u Gruziji bio na meti sofisticiranih kompjuterskih virusa koji su izazvali nekontrolisano nagomilavanje pritiska koji je doveo do eksplozije. I takozvana Islamska država pokazala je da zna kako može da iskoristi društvene mreže i manipuliše njima u svrhu psihološkog ratovanja, Islamska država navodno u sve većoj meri razvija sposobnosti sajber i elektronskog ratovanja, jer je sagledala da je dobijanje informacionog rata od ključnog značaja.

Reagujući na opasnost od informacionog rata, britanska vojska je osnovala dve nove formacije: 77. brigadu za borbu protiv psiholoških operacija i Prvu brigadu za obaveštajne, nadzorne i izviđačke operacije, koja objedinjuje elektronsko ratovanje i obaveštajnu delatnost. Stotine kompjuterskih stručnjaka biće regrutovani kao rezervisti i obučavani uz pomoć Združene sajber jedinice GCHQ (Komunikaciona centrala britanske vlade).

Ovo su pravi potezi, ali pristup je suviše rascepkan. Nedavno objavljen izveštaj korporacije RAND ukazuje na značaj integrisanog pristupa svim aspektima informacionog ratovanja kako bi se obezbedila efikasna odbrambena snaga. U SAD, admiral Majkl S. Rodžers objavio je saopštenje o Viziji sajber komande, u kome je opisao način na koji bi se od sajber napada branile mreže, sistemi i informacije Ministarstva odbrane i obezbedila podrška vojnim i hitnim operacijama. Američki pristup je integrisaniji, ali to je slučaj samo u domenu vojske - na nivou države, ni Amerika, ni Britanija nemaju sveobuhvatan interisani pristup sa zajedničkom komandnom strukturom koji obuhvata pretnje civilnoj infrastrukturi.

Izvor: gizmodo.com/Blic

Komentari / 2

Ostavite komentar
Name

Михаило Микић

30.11.2015 11:45

Слободан Милошевић је изгубио власт јер је прије тога изгубио пропагандни рат. Слушао сам СРБијанце како причају када оде Слободан са власти да ће одмах доћи возови напуњени са бијелом ТЕХНИКОМ да се подјели несрећном народу. Када сам једној групи грађана у хотелу Москва покушао да објасним да је то немогуће из простог разлога што је то лаж и дио пропагандног рата против СРБа они су ме гледали као телЕ!

ODGOVORITE
Name

Вода са Марса

30.11.2015 18:15

Михаило Михићу, ти си жртва тог пропагандног рата пошто свој народ називаш србијанцима.