LŠ: Partizane, napravi TU razliku!

Crno-beli u meču godine protiv BATE Borisova (20.45) jure 0:1 iz Belorusije, ali i treći plasman u Ligu šampiona u istoriji!

Fudbal 26.08.2015 | 17:40

Dečaci ili odrasli ljudi? Prosečni ili vanserijski igrači? Mentalno snažni ili labilni? Zatočenici lošeg dela srpskog mentaliteta ili sportisti oslobođeni straha koji razmišljaju svetski? Mnogo je još dilema pred crno-belima pojedinačno, a pred njima kao ekipom samo jedna: Liga Evrope ili Liga šampiona?

Zapravo, to i nije dilema. Svako ponaosob, i svi kao grupa, voleli bi da se popnu za taj još jedan korak i u noći predodređenoj za slavlje dodirnu zvezdice elitnog kupa. Ključno je pitanje mogu li. Mogu li da naprave razliku između tima koja igra fudbal i tima koji u fudbalu pobeđuje? Ta razlika u stavu i ponašanju u narednih 90, možda i 120 minuta, odrediće smernice kretanja Parnog valjka, trenutno zaustavljenog na raskrsnici sna i jave, čiji putnici doslovce sami određuju kuda će. Razlika u mislima i delima biće ono što može da stvori razliku i na terenu i u rezultatu, kako bi se posle 0:1 u Borisovu eliminisao BATE i protutnjalo u odabrano društvo.

Pred meč sezone – jer je meč decenije bio onaj sa Steauom u kome je obezbeđena jesen u Evropi, pa sami crno-beli priznaju sa sad osećaju manji pritisak – Zoran Milinković je odveo igrače u karantin. Uobičajeno. Reklo bi se i dovoljno da iza zidina „Zemunela“ trener i fudbaleri pregledaju ne samo snimke izdanja ekipe koja pre osam dana nikog nije impresionirala, već i video materijale iz Njukalsa 2003. i Brisela 2010. Da vide kako se igra protiv jačih, skupljih i zaštićenijih od sebe. Da vide kako se pravi razlika između malog i velikog. Još bolje, da vide kako mali postaju veliki.

Da vide kako se ulazi u Ligu šampiona.

Na tim snimcima ugledaće Sašu Ilića, oni malo stariji će se setiti kako početkom drugog poluvremena na Sent Džejms parku vuče kontru, a onda je i završava asistencijom Ivici Ilijevu. Osvežiće pamćenje i na to kako izvodi jedanaesterac u šestoj seriji i loptu zabija u rogalj gde je ne stižu ni dva Šaj Givena. Videće i kako Gabrijel Kleo protiv Anderlehta neustrašivo skače kao da mu je to poslednje što će uraditi u životu ili mirno, kao da je rođen usred Minhena, rešava situaciju „jedan na jedan“ s fenomenalnim golmanom kakav je Silvio Proto. Ukazaće im se igrači poput Kralja, Nađa, Ilijeva, Ćirkovića, Radiše Ilića, Krstajića, Petrovića, koji znaju da su i Given i Proto, i Širer i Lukaku, i Njukasl i Anderleht jači od Partizana.

Videće kako veličine padaju ničice zato što niko od onih koji su bili u koži autsajdera nije želeo da se preda. Niko od njih nije želeo utešnu nagradu. Niko nije želeo Ligu Evrope, koja mu dođe kao obavezna dosada četvrtkom uveče, kad evropski zanesenjaci u fudbal prepričavaju sve što se dešavalo utorkom i sredom. Možda pre 12 ili pre pet godina crno-belima u glavi nije bio taj stih, međutim, ponašali su se baš prema uputstvima Đorđa Balaševića iz pesme „Živeti slobodno“.
„Dokle taj glupi džoker – 'ćuti, dobro je'? Ma, nije!“

Ako budu napravili tu razliku u mislima da je Liga Evrope malo, nedovoljno i neisplativo, ako budu ukapirali da je ovo šansa koja se ne propušta i ako shvate da BATE nije i nikad neće biti ni Njukals ni Anderleht, onda imaju šansu da budu potpisnici uspeha i da ih istorija kluba iz Humske 1 pamti kao velike. Pod bitnim uslovom: onim na koji je komentator RTS-a Predrag Strajnić 24. avgusta 2010. u Briselu, u trenucima kad su crno-beli vodili sa 2:0 skicirao kao model ponašanja, svakom sportisti na planeti. Ne samo crno-belima:
„Neka nastave da igraju fudbaleri Partizana kao do sada. Neka se ne povlače. Sve će biti u redu.“