ЛШ: Партизане, направи ТУ разлику!

Црно-бели у мечу године против БАТЕ Борисова (20.45) јуре 0:1 из Белорусије, али и трећи пласман у Лигу шампиона у историји!

Фудбал 26.08.2015 | 17:40
ЛШ: Партизане, направи ТУ разлику!

Дечаци или одрасли људи? Просечни или вансеријски играчи? Ментално снажни или лабилни? Заточеници лошег дела српског менталитета или спортисти ослобођени страха који размишљају светски? Много је још дилема пред црно-белима појединачно, а пред њима као екипом само једна: Лига Европе или Лига шампиона?

Заправо, то и није дилема. Свако понаособ, и сви као група, волели би да се попну за тај још један корак и у ноћи предодређеној за славље додирну звездице елитног купа. Кључно је питање могу ли. Могу ли да направе разлику између тима која игра фудбал и тима који у фудбалу побеђује? Та разлика у ставу и понашању у наредних 90, можда и 120 минута, одредиће смернице кретања Парног ваљка, тренутно заустављеног на раскрсници сна и јаве, чији путници дословце сами одређују куда ће. Разлика у мислима и делима биће оно што може да створи разлику и на терену и у резултату, како би се после 0:1 у Борисову елиминисао БАТЕ и протутњало у одабрано друштво.

Пред меч сезоне – јер је меч деценије био онај са Стеауом у коме је обезбеђена јесен у Европи, па сами црно-бели признају са сад осећају мањи притисак – Зоран Милинковић је одвео играче у карантин. Уобичајено. Рекло би се и довољно да иза зидина „Земунела“ тренер и фудбалери прегледају не само снимке издања екипе која пре осам дана никог није импресионирала, већ и видео материјале из Њукалса 2003. и Брисела 2010. Да виде како се игра против јачих, скупљих и заштићенијих од себе. Да виде како се прави разлика између малог и великог. Још боље, да виде како мали постају велики.

Да виде како се улази у Лигу шампиона.

На тим снимцима угледаће Сашу Илића, они мало старији ће се сетити како почетком другог полувремена на Сент Џејмс парку вуче контру, а онда је и завршава асистенцијом Ивици Илијеву. Освежиће памћење и на то како изводи једанаестерац у шестој серији и лопту забија у рогаљ где је не стижу ни два Шај Гивена. Видеће и како Габријел Клео против Андерлехта неустрашиво скаче као да му је то последње што ће урадити у животу или мирно, као да је рођен усред Минхена, решава ситуацију „један на један“ с феноменалним голманом какав је Силвио Прото. Указаће им се играчи попут Краља, Нађа, Илијева, Ћирковића, Радише Илића, Крстајића, Петровића, који знају да су и Гивен и Прото, и Ширер и Лукаку, и Њукасл и Андерлехт јачи од Партизана.

Видеће како величине падају ничице зато што нико од оних који су били у кожи аутсајдера није желео да се преда. Нико од њих није желео утешну награду. Нико није желео Лигу Европе, која му дође као обавезна досада четвртком увече, кад европски занесењаци у фудбал препричавају све што се дешавало уторком и средом. Можда пре 12 или пре пет година црно-белима у глави није био тај стих, међутим, понашали су се баш према упутствима Ђорђа Балашевића из песме „Живети слободно“.
„Докле тај глупи џокер – 'ћути, добро је'? Ма, није!“

Ако буду направили ту разлику у мислима да је Лига Европе мало, недовољно и неисплативо, ако буду укапирали да је ово шанса која се не пропушта и ако схвате да БАТЕ није и никад неће бити ни Њукалс ни Андерлехт, онда имају шансу да буду потписници успеха и да их историја клуба из Хумске 1 памти као велике. Под битним условом: оним на који је коментатор РТС-а Предраг Страјнић 24. августа 2010. у Бриселу, у тренуцима кад су црно-бели водили са 2:0 скицирао као модел понашања, сваком спортисти на планети. Не само црно-белима:
„Нека наставе да играју фудбалери Партизана као до сада. Нека се не повлаче. Све ће бити у реду.“

Коментари / 0

Оставите коментар