ЛШ: Партизане, направи ТУ разлику!
Црно-бели у мечу године против БАТЕ Борисова (20.45) јуре 0:1 из Белорусије, али и трећи пласман у Лигу шампиона у историји!
Фудбал 26.08.2015 | 17:40Дечаци или одрасли људи? Просечни или вансеријски играчи? Ментално снажни или лабилни? Заточеници лошег дела српског менталитета или спортисти ослобођени страха који размишљају светски? Много је још дилема пред црно-белима појединачно, а пред њима као екипом само једна: Лига Европе или Лига шампиона?
Заправо, то и није дилема. Свако понаособ, и сви као група, волели би да се попну за тај још један корак и у ноћи предодређеној за славље додирну звездице елитног купа. Кључно је питање могу ли. Могу ли да направе разлику између тима која игра фудбал и тима који у фудбалу побеђује? Та разлика у ставу и понашању у наредних 90, можда и 120 минута, одредиће смернице кретања Парног ваљка, тренутно заустављеног на раскрсници сна и јаве, чији путници дословце сами одређују куда ће. Разлика у мислима и делима биће оно што може да створи разлику и на терену и у резултату, како би се после 0:1 у Борисову елиминисао БАТЕ и протутњало у одабрано друштво.
Пред меч сезоне – јер је меч деценије био онај са Стеауом у коме је обезбеђена јесен у Европи, па сами црно-бели признају са сад осећају мањи притисак – Зоран Милинковић је одвео играче у карантин. Уобичајено. Рекло би се и довољно да иза зидина „Земунела“ тренер и фудбалери прегледају не само снимке издања екипе која пре осам дана никог није импресионирала, већ и видео материјале из Њукалса 2003. и Брисела 2010. Да виде како се игра против јачих, скупљих и заштићенијих од себе. Да виде како се прави разлика између малог и великог. Још боље, да виде како мали постају велики.
Да виде како се улази у Лигу шампиона.
На тим снимцима угледаће Сашу Илића, они мало старији ће се сетити како почетком другог полувремена на Сент Џејмс парку вуче контру, а онда је и завршава асистенцијом Ивици Илијеву. Освежиће памћење и на то како изводи једанаестерац у шестој серији и лопту забија у рогаљ где је не стижу ни два Шај Гивена. Видеће и како Габријел Клео против Андерлехта неустрашиво скаче као да му је то последње што ће урадити у животу или мирно, као да је рођен усред Минхена, решава ситуацију „један на један“ с феноменалним голманом какав је Силвио Прото. Указаће им се играчи попут Краља, Нађа, Илијева, Ћирковића, Радише Илића, Крстајића, Петровића, који знају да су и Гивен и Прото, и Ширер и Лукаку, и Њукасл и Андерлехт јачи од Партизана.
Видеће како величине падају ничице зато што нико од оних који су били у кожи аутсајдера није желео да се преда. Нико од њих није желео утешну награду. Нико није желео Лигу Европе, која му дође као обавезна досада четвртком увече, кад европски занесењаци у фудбал препричавају све што се дешавало уторком и средом. Можда пре 12 или пре пет година црно-белима у глави није био тај стих, међутим, понашали су се баш према упутствима Ђорђа Балашевића из песме „Живети слободно“.
„Докле тај глупи џокер – 'ћути, добро је'? Ма, није!“
Ако буду направили ту разлику у мислима да је Лига Европе мало, недовољно и неисплативо, ако буду укапирали да је ово шанса која се не пропушта и ако схвате да БАТЕ није и никад неће бити ни Њукалс ни Андерлехт, онда имају шансу да буду потписници успеха и да их историја клуба из Хумске 1 памти као велике. Под битним условом: оним на који је коментатор РТС-а Предраг Страјнић 24. августа 2010. у Бриселу, у тренуцима кад су црно-бели водили са 2:0 скицирао као модел понашања, сваком спортисти на планети. Не само црно-белима:
„Нека наставе да играју фудбалери Партизана као до сада. Нека се не повлаче. Све ће бити у реду.“
Коментари / 0
Оставите коментар