Analiza: Aleksandar Katai - probuđena goropad!

Možda je Miodrag Grof Božović utuvio u glavu mirnom Srbobrancu ono što prethodni treneri nisu – da je sve u životu, kao i u ljubavi, dvosmerna ulica!

Fudbal 26.08.2015 | 10:00

Da je rođen u Nemačkoj, danas bi verovatno uspešno špartao terenima Bundeslige i bio atrakcija prestižnog takmičenja. Da je rođen u Brazilu, možda bi zbog urođene potrebe za hedonizmom i ranije proćerdao prirodni talenat. Ali – nije. Zvezdin plejmejker Aleksandar Katai je mirni Srbobranac koji se u modernom fudbalu vodi onom maksimom da se u životu, a samim tim i sportu, ništa ne mora...

Oni koji ga poznaju kao talentovanog tinejdžera znaju da je u mlađim kategorijama Vojvodine bio Sergej Milinković Savić mnogo pre Sergeja Milinkovića Savića. Otuda možda i nisu iznenađeni ovoletošnjim sjajem ofanzivnog veziste, koji je pokazao da ima sve atribute da postane vođa aktuelnog Zvezdinog tima. Ali navijači, isti oni kojima je Katai skakao po nervima prethodne sezone, oduševljeni su načinom na koji je bivši član Olimpijakosa poveo Crvenu zvezdu do liderske pozicije.

I nije stvar u četiri prvenstvena gola, niti u tome što Katai raspolaže sposobnošću da pasom „ispod zemlje“ spoji saigrača s golom... Ključna stvar je u činjenici da kada je lopta u nogama Aleksandra Kataija, sve izgleda nepodnošljivo lako, i još više nostalgično. Spuštene štucne „ala Safet Sušić“, noge koje nisu tako jake kao kod modernih fudbalskih gladijatora, jedan su od dokaza da um i lepota poteza i dalje mogu da caruju u najpopularnijem sportu na svetu. Sa saznanjem da je fudbalski obdaren, ideolog igre ekipe Miodraga Grofa Božovića možda je naivno verovao da će uspeh doći sam po sebi. Jer u fudbalu sve možete i da kupite i da naučite osim osnovnog sastojka – talenta (ko kaže da je talenat pet posto, a rad sve ostalo – laže, prim.aut.).

A Aleksandar Katai ga ima u ogromnim količinama. Dečačka narcisoidnost u kombinaciji s ravničarskim karakterom proizvela je mnogo izgubljenih godina u ne baš dugačkoj karijeri Zvezdine „desetke“. Za izazove u Olimpijakosu nije bio spreman, Platanjas s Krita je bila suviše mala sredina da bi motivisala momka koji na fudbal gleda kao na zabavu.

Možda je prethodni trener Crvene zvezde Nenad Lalatović prepoznao da će aktuelni srpski vicešampion i junak naše priče biti dve jedinke koje će se međusobno privući i biti potrebne jedna drugoj. Uostalom, Kataiju je bila potrebna Crvena zvezda kako bi konačno počeo da se meša u svoj posao, prestane da se igra fudbala, jer je na satu njegove karijere uveliko prošla ponoć. A Zvezdi je bio potreban Katai iz omladinskih dana u Novom Sadu. Onaj koji s nepodnošljivom lakoćom pokreta reševa situacije „jedan na jedan“ i „jedan na dva“.

„Znam da će nam Aleksandar pomoći u ovoj našoj ligi. Biće kapitalno pojačanje, rešenje za svaki bunker rivala“, hvalio je Lalatović prvu prošlogodišnju želju.

LALATOVIĆ NIJE USPEO DA MU PRONAĐE KOORDINATE

Dobio ga je, ali u zapuštenom stanju. Totalno nespreman rođeni Srbobranac kao da nije davao znakove fudbalskog života. Ravnodušno je posmatrao prošlogodišnji krah i večitim optimista s par poteza dao zapravo da šire tezu kako ima „to nešto“.

„Katai ima sve predispozicije da igra fudbal na najvišem nivou, da bude član tima koji igra redovno u Ligi šampiona. Uz jedan bitan uslov – da počne profesionalno da se ponaša“, govorio je Zvezdan Terzić.

Međutim, pored toga što mu je nesebično pružio ruku poverenja, Nenad Lalatović nije znao da pronađe mentalne i igračke koordinate Aleksandru Kataiju. Istina, ni ofanzivni vezista se nije previše trudio da izađe iz hibernacije. Na kondicione treninge prošle zime dolazio je vidno umoran, samo fizički prisutan, s pogledom koji se nije završavao na tertan stazi Marakane.
„Moraš da znaš da sam verovao u tebe kada te niko nije hteo. Radio sam sve da dođeš u Crvenu zvezdu. Imaj to na umu“, govorio mu je Nenad Lalatović.

Vremena su različita, ali događaji imaju zajedničke tačke. Otrgnut od fudbala, bivši reprezentativac Srbije Marko Pantelić odlučio je da se iz neobičnog razloga vrati na teren i prokrči put do velike scene.
„Nisam mogao više da gledam i slušam ko se sve u Srbiji naziva talentovanim igračem i majstorom fudbala. Bilo je popodne kada sam uzeo kopačke u ruke i krenuo sa samostalnim treninzima. Znao sam da ću uspeti“, govorio je svojevremeno Marko Pantelić, nakon što je zadužio dres Smedereva.

Katai se nije odbio od fudbalsko dno kao Marko Pantelić, ali je možda spoznao da su veće i bolje transfere iz ove naše lige napravili oni čiji talenat nije u ravni s njegovim. Možda je osetio i potrebu da se oduži Crvenoj zvezdi, velikom klubu koji mu je dao i drugu i treću šansu. A najviše od svega možda je Grof Božović uspeo ono što mnogi treneri pre njega nisu – da nauči Kataija da je sve u fudbalu, kao i u ljubavi, dvosmerna ulica. Poznati crnogorski stručnjak dao mu potpunu slobodu, a Kataiji mu to ne vraća samo golovima, i nostalgičnim, prostim potezima, nego igrom u defanzivi. Sasvim dovoljno da mnogi pomisle da je već istakao ozbiljnu kandidaturu za igrača lige.

Još samo da najbolji deo karaktera pokaže u večitom derbiju. Fudbalsko znanje nije problem – ono preliva iz njega.