Анализа: Александар Катаи - пробуђена горопад!

Можда је Миодраг Гроф Божовић утувио у главу мирном Србобранцу оно што претходни тренери нису – да је све у животу, као и у љубави, двосмерна улица!

Фудбал 26.08.2015 | 10:00
Анализа: Александар Катаи - пробуђена горопад!

Да је рођен у Немачкој, данас би вероватно успешно шпартао теренима Бундеслиге и био атракција престижног такмичења. Да је рођен у Бразилу, можда би због урођене потребе за хедонизмом и раније проћердао природни таленат. Али – није. Звездин плејмејкер Александар Катаи је мирни Србобранац који се у модерном фудбалу води оном максимом да се у животу, а самим тим и спорту, ништа не мора...

Они који га познају као талентованог тинејџера знају да је у млађим категоријама Војводине био Сергеј Милинковић Савић много пре Сергеја Милинковића Савића. Отуда можда и нису изненађени оволетошњим сјајем офанзивног везисте, који је показао да има све атрибуте да постане вођа актуелног Звездиног тима. Али навијачи, исти они којима је Катаи скакао по нервима претходне сезоне, одушевљени су начином на који је бивши члан Олимпијакоса повео Црвену звезду до лидерске позиције.

И није ствар у четири првенствена гола, нити у томе што Катаи располаже способношћу да пасом „испод земље“ споји саиграча с голом... Кључна ствар је у чињеници да када је лопта у ногама Александра Катаија, све изгледа неподношљиво лако, и још више носталгично. Спуштене штуцне „ала Сафет Сушић“, ноге које нису тако јаке као код модерних фудбалских гладијатора, један су од доказа да ум и лепота потеза и даље могу да царују у најпопуларнијем спорту на свету. Са сазнањем да је фудбалски обдарен, идеолог игре екипе Миодрага Грофа Божовића можда је наивно веровао да ће успех доћи сам по себи. Јер у фудбалу све можете и да купите и да научите осим основног састојка – талента (ко каже да је таленат пет посто, а рад све остало – лаже, прим.аут.).

А Александар Катаи га има у огромним количинама. Дечачка нарцисоидност у комбинацији с равничарским карактером произвела је много изгубљених година у не баш дугачкој каријери Звездине „десетке“. За изазове у Олимпијакосу није био спреман, Платањас с Крита је била сувише мала средина да би мотивисала момка који на фудбал гледа као на забаву.

Можда је претходни тренер Црвене звезде Ненад Лалатовић препознао да ће актуелни српски вицешампион и јунак наше приче бити две јединке које ће се међусобно привући и бити потребне једна другој. Уосталом, Катаију је била потребна Црвена звезда како би коначно почео да се меша у свој посао, престане да се игра фудбала, јер је на сату његове каријере увелико прошла поноћ. А Звезди је био потребан Катаи из омладинских дана у Новом Саду. Онај који с неподношљивом лакоћом покрета решева ситуације „један на један“ и „један на два“.

„Знам да ће нам Александар помоћи у овој нашој лиги. Биће капитално појачање, решење за сваки бункер ривала“, хвалио је Лалатовић прву прошлогодишњу жељу.

ЛАЛАТОВИЋ НИЈЕ УСПЕО ДА МУ ПРОНАЂЕ КООРДИНАТЕ

Добио га је, али у запуштеном стању. Тотално неспреман рођени Србобранац као да није давао знакове фудбалског живота. Равнодушно је посматрао прошлогодишњи крах и вечитим оптимиста с пар потеза дао заправо да шире тезу како има „то нешто“.

„Катаи има све предиспозиције да игра фудбал на највишем нивоу, да буде члан тима који игра редовно у Лиги шампиона. Уз један битан услов – да почне професионално да се понаша“, говорио је Звездан Терзић.

Међутим, поред тога што му је несебично пружио руку поверења, Ненад Лалатовић није знао да пронађе менталне и играчке координате Александру Катаију. Истина, ни офанзивни везиста се није превише трудио да изађе из хибернације. На кондиционе тренинге прошле зиме долазио је видно уморан, само физички присутан, с погледом који се није завршавао на тертан стази Маракане.
„Мораш да знаш да сам веровао у тебе када те нико није хтео. Радио сам све да дођеш у Црвену звезду. Имај то на уму“, говорио му је Ненад Лалатовић.

Времена су различита, али догађаји имају заједничке тачке. Отргнут од фудбала, бивши репрезентативац Србије Марко Пантелић одлучио је да се из необичног разлога врати на терен и прокрчи пут до велике сцене.
„Нисам могао више да гледам и слушам ко се све у Србији назива талентованим играчем и мајстором фудбала. Било је поподне када сам узео копачке у руке и кренуо са самосталним тренинзима. Знао сам да ћу успети“, говорио је својевремено Марко Пантелић, након што је задужио дрес Смедерева.

Катаи се није одбио од фудбалско дно као Марко Пантелић, али је можда спознао да су веће и боље трансфере из ове наше лиге направили они чији таленат није у равни с његовим. Можда је осетио и потребу да се одужи Црвеној звезди, великом клубу који му је дао и другу и трећу шансу. А највише од свега можда је Гроф Божовић успео оно што многи тренери пре њега нису – да научи Катаија да је све у фудбалу, као и у љубави, двосмерна улица. Познати црногорски стручњак дао му потпуну слободу, а Катаији му то не враћа само головима, и носталгичним, простим потезима, него игром у дефанзиви. Сасвим довољно да многи помисле да је већ истакао озбиљну кандидатуру за играча лиге.

Још само да најбољи део карактера покаже у вечитом дербију. Фудбалско знање није проблем – оно прелива из њега.

Коментари / 0

Оставите коментар