Sjećate li ga se? Ovo je divna priča s kakvim krajem...? Pročitajte!

Sećate se momka koji je prodavao ono što najviše voli da bi pomogao bolesnoj devojčici? Ponovo diže Srbiju na noge! U Srbiji se desilo da je neko ostao bez posla jer je bio čovek. Da, stvarno se desilo. Samo, mnogo opasnije bi bilo da Srbija ostane bez Čoveka. Ovo je priča o jednom. Važna priča.

Fudbal 08.04.2015 | 23:40

"Ja sam tvoja iskra besamrtna,
reče meni svijetla ideja"

... pisao je Njegoš u "Luči mikrokozmi". Stihovi koje pozajmismo prva su pozajmica u ovoj priči. Druga je jedno vaše sećanje.

Prošle godine, baš negde u ovo vreme, pisali smo vam o neobičnom mladiću. Jovan Simić se zove. Rešio je tada da, čim je čuo da njegovoj mladoj sugrađanki iz Beograda, maloj Nađi, treba nekoliko stotina hiljada evra za lečenje opake bolesti - nešto učini. Ali, šta tu može jedan mladić, sa poslom slabo plaćenim, koji je pritom dane provodio radeći u malom restoranu? Pala mu je na pamet jedna ideja. Svetla ideja, koja mnogima ne bi: rešio je da proda dresove koje je godinama skupljao i da sve što skupi pokloni njoj.

Rešio da proda nešto što najviše voli - da bi pomogao devojčici koju i ne poznaje.

I, čudo se desilo.

Na tu njegovu aukciju na koju smo vas uz malu pomoć Ive Andrića pozvali, došao je i onaj običan divni svet, kakvog itekako ima kod nas, a i neki čuveni sportisti. Mnogi su doneli dresove, a svi, koliko su imali, novac. Kupovao je dres Zvezdaš od Partizanovca, Partizanovac od Zvezdaša, davale su šakom i kapom i neke fondacije, poput Blicove. Skupljeno je toliko desetina hiljada evra da je Nađino lečenje moglo da počne i, kako sada stvari stoje, trebalo bi uskoro i da se uspešno privede kraju, a ona nastavi da bude samo dete, ne više "bolesno dete".

A Jovan Simić?

Jovan Simić je toliko radio na organizaciji tih aukcija u Beogradu i Novom Sadu da je ponekad kasnio na posao, ili morao da istrči sa njega malo ranije, pa je na tom poslu - dobio otkaz.

Da, dobio je otkaz jer je bio Čovek.

Mnogi bi tada zakukali, zapomagali, neki tražili vezu, a neki išli "u medije", ali...

Jovan Simić je rešio da uradi nešto potpuno neočekivano:

Počeo je da traži način da pomogne još nekome.

Uvideo je tešku situaciju u osnovnoj školi "Radivoj Popović" u Zemunu. Nije to obična škola, ni najmanje, jer se u njoj uče i vaspitavaju deca oštećenog sluha i govora. Nju pohađaju i mališani iz prestonice i iz unutrašnjosti, od dece sa oštećenjem sluha, preko dece sa govorno-jezičkim problemima, do dece - sa autizmom.

Objekat u kome se oni nalaze je u... tužnom stanju. Zemlja nam je, prosto, bila upala u tužne godine i sredstava za obnovu nije bilo. A kamoli za unapređenje, kako bi se makar malo održao korak sa naučnim dostignućima i potrebama dece sa kojom vredni nastavni i upravljački kadar tamo svakodnevno radi.

Jovan je, i dalje bez posla, rešio da ne sedi skrštenih ruku već da baš za te mališane organizuje - "Sportski bazar". Zamislio je da se na jednom mestu, u istom trenutku, okupe naši brojni sportisti i ostali građani, pa da sportisti sami prodaju ono što imaju od svoje opreme i suvenira, a svi zainteresovani da se sa njima druže i, koliko mogu da plate. Zamislio je da svi zajednički učine jedan ljudski napor da se renovira škola koja na poseban način brine o posebnoj deci.

Samo...

... bio je sam.

Ustvari, bili su tu on - i jedna svetla ideja.

Baš pred ovaj praznik koji sledi, ili koji je za nama ako se držite novijeg kalendara a vernikom se smatrate, Jovan je otišao u jedan beogradski manastir, onaj u kome je sahranjen i Patrijarh Pavle. Tiho je rekao "Pomozi... Ti znaš da je ovo što hoću da uradim - Dobro. Ne daj da besmisao sve obuzme".

Bile su to tako iskrene reči, uoči praznika u kome se proslavlja pobeda života nad smrću, Dobrog nad ništavilom... Smisla nad besmislom.

Kada se vratio kući, Jovan je rešio da od poslednjih parica koje su mu preostale sam zove sportiste koji su došli na prošlogodišnje aukcije. I, čuda su počela da se dešavaju. Mala, ali - prava čuda.

Kada bi mu legende našeg sporta čule glas, samo su govorile "Legendo! Zovi i - tu smo". Fotograf Branko Starčević je onda pomogao da se predstavnici i fudbalskih klubova Crvena zvezda i Partizan fotografišu sa mališanima iz pomenute škole.

Da, odazvali su se Jovanu sportisti - kako bi baš tebe, čitaoče, o ovoj ideji obavestili. Učinio je to i kapiten crno-belih fudbalera Saša Ilić...

... i tandem sa Marakane, Luković - Anđelković...

Učinili su to i, naravno, i košarkaši Partizana..

... a, naravno, i košarkaši Zvezde.

Odazvao se i Mladen Krstajić...

Ma, i jedni i drugi, i treći i četvrti, odazvali su se Jovanovom pozivu da bi obavestili baš tebe o ovoj svetloj ideji.

Učinio je to, sa radošću, i TV voditelj Zoran Kesić.

Kada su čuli šta se dešava, svoj dolazak na Sportski bazar najavili su odmah i akteri popularne TV emisije "Državni posao", koji će takođe tada prodavati neke svoje suvenire, da bi deci o kojoj je u ovoj priči reč i njihovoj školi bilo bolje. Da bi im bilo - kako i treba da bude.

Ma, čuda su počela - da se nižu!

Toliko su se nizala, da je JP Sportski centar Novi Beograd izrazio spremnost da, na jedan majski dan, u jednu nedelju, ustupi za ovu humanu priču onu čuvenu Halu sportova.

I... tu je ova priča na trenutak zastala.

Da bi svratila do vas.

Ako budete mogli, dođite na "Sportski bazar" Jovana Simića, mladića čista srca. Biće tamo i on, i silni naši sportisti. I deca, i javne ličnosti. I - jedna želja.

Istina, ne zna se još kako će ovaj momak pronaći pultove/stolove na kome će se sve što sportisti (i javne ličnosti) prodavati sve to što donesu, kako će jedan običan mladi Beograđanin obezbediti lekarsku ekipu koja mora biti prisutna na javnim skupovima kako to propisi i nalažu, niti kako će sam organizovati obezbeđenje. Ali, ako možete u tome ikako da mu pomognete, materijalno, finansijski, kao pojedinac ili predstavnik kompanije koja bi, eto, mogla na primer da donira veš-mašine umesto prastarih koje škola koristi, ako možete da uradite bilo šta, a možete bar nešto, makar da o ovome obavestite vaše prijatelje, pa se među njima nađe neko ko ne želi da sedi srkštenih ruku - javite se Jovanu mejlom na [email protected]

Utrčite i vi, ovih prazničnih dana, čista srca u ovu priču, koja smislom pobeđuje besmisao. Koja iz ništavila stvara nešto Dobro. Utrčite u nju, slobodno.

Utrčite i - ući ćete i u one potonje stihove "Luče mikrokozme":

"Da, iskra je svjetlost porodila,
okean su kaplje sastavile!"

Da, stvarno...

Hajde da budemo kaplje koje stvaraju okean Dobra.

(Možemo mi to.
Uostalom, iskra je već tu. Upravo je pred vama).