Ово је једина српска ријеч која је ушла у турски језик

Утицај турског језика на српски осјећа се и данас, вијековима након пада Османског царства. Бројне ријечи које свакодневно користимо потичу управо из турског, али је много мање познато да се и обрнути процес догодио - да је једна српска ријеч пронашла трајно мјесто у турском језику.

Како су турцизми постали дио свакодневице
Због вишестољетне турске владавине на Балкану, српски језик је богат турцизмима, ријечима преузетим из турског језика.

Сличан утицај примјетан је и у грчком, бугарском, македонском и јерменском језику, који су се такође развијали под окриљем Османског царства.

Процјене говоре да је у српски језик током тог периода ушло више од шест хиљада турских ријечи. Иако су многе временом изашле из употребе, сматра се да се и данас активно користи око три хиљаде турцизама.

Ријечи које користимо, а да тога нисмо свесни
Бурек, будала, башта, ћуп, џеп, џем, џин, мајмун, памук, папуче, паре, пита, ракија, сандук, торба, топ, занат - само су неки од примјера ријечи које су толико укоријењене у језику да се доживљавају као домаће.

Када су Турци позајмљивали ријечи Вишевјековни суживот различитих народа довео је до тога да и турски језик преузме одређене словенске изразе.

Поједини домаћи лингвисти сматрају да их је било и до 1.000, али реалност је да се већина данас користи веома ријетко или је потпуно нестала из савременог говора.

Највише сачуваних израза односи се на администрацију, правне норме и рударство. У свакодневном језику Турака остало је тек неколико ријечи словенског поријекла, попут краљ, краљица, чета, вишња или коса у значењу алатке.

Једина ријеч за коју нема дилеме
Ипак, само за једну реч са сигурношћу се може рећи да је српског поријекла - Божић.

У турском језику овај израз се изговара као "Боџук" и користи се искључиво за православни Божић, који се обиљежава 7. јануара.

Постоји и ријеч Ноел, али се она односи на Божић који се слави 25. децембра.

Када Турци кажу "Боџук", тачно се зна да мисле на празник рођења Христа по јулијанском календару, што ову ријеч чини јединственим србизмом који је опстао у турском језику до данас.

(Глас Српске)