Др Милан Благојевић: Кадија Фарис тужи, кадија Фарис и суди

Има један детаљ у јучерашњој коначној пресуди Европског суда за људска права у предмету Славен Ковачевић против БиХ на који треба указати овдашњој јавности. 

Република Српска 02.10.2025 | 18:50
Др Милан Благојевић: Кадија Фарис тужи, кадија Фарис и суди

Др Милан Благојевић 

Наиме, ту пресуду је донијело Велико вијеће састављено од 17 судија.

Јавности се овдје погрешно представља да је наводно пет судија гласало против те пресуде, што напросто није истина, јер је против пресуде гласао само један судија.

Али прије него што се каже о којем судији је ријеч, треба рећи да је судија Павли гласао издвојеним мишљењем да је Суд требао само да одлучи да Ковачевић нема статус жртве дискриминације и да даље од тога није требало ићи у пресуди.

За разлику од Павлиа, судије Бардсен, Цхантуриа, Yуксел и Сцхембри Орланд су гласали тако што су рекли да је Ковачевићеву представку требало одбацити зато што је Ковачевић злоупотријебио право на подношење представке Суду и да због тога није било потребе да се даље утврђује да није имао статус жртве дискриминације.

Дакле, и ових пет судија је, у суштини, гласало да се уважи жалба БиХ против првостепене пресуде Европског суда и да се одбаци Ковачевићева представка, тако да је на крају од укупно 17 судија 16 њих гласало за одбацивање Ковачевићеве представке.

А једини који је гласао против такве одлуке био је Фарис Вехабовић.

Куриозитет у вези с тим, који говори о аномалији у функционисању Европског суда за људска права, је чињеница да је управо Вехабовић као судија учествовао и у доношењу првостепене пресуде, гласавши за њу, а онда је одлучивао као судија и по жалби на ту своју пресуду.

То је недопустиво, јер је правни аксиом да судија више судске инстанце мора бити изузет од одлучивања о пресуди ниже судске инстанце коју је он донио.

Ратио овог аксиома је у најмању руку двојак, и то зато што је само по себи јасно да он не може бити непристрасан у преиспитивању правилности своје нижестепене одлуке, као и због тога што се само забраном да одлучује и у жалбеном поступку о правилности своје одлуке против које је изјављена жалба спречава да утиче на остале судије жалбеног суда.

На срећу, овај пут 16 осталих судија су размишљале и одлучивале својом главом, али то није гаранција да ће усљед овакве аномалије подлећи у неком другом случају утицају судије који је прво пресудио у првостепеном поступку, а онда о својој пресуди судио и као жалбени судија - што је као у народној кадија те тужи, кадија ти суди.

Др Милан Благојевић 

Коментари / 0

Оставите коментар