Суштински дијелови коначне пресуде у предмету Ковачевић против БиХ

У сриједу 1. октобра 2025. године Европски суд за људска права (Велико вијеће) објавио је коначну пресуду тог суда у предмету Славен Ковачевић против Босне и Херцеговине.

Др Милан Благојевић 

Ради се о обимном тексту, јер пресуда има 85 страница (у верзији на енглеском језику), из којег се може издвојити следећа суштина.

Она почиње на стр. 79 у ставу 202 пресуде, у којем Суд сублимира предмет тако што указује на то да се Ковачевић жалио тврдећи да су му повријеђена права тиме што само бирачи настањени у Републици Српској могу гласати за српске делегате у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ те да су избори у Републици Српској организовани на начин који боље обезбјеђује бирачима утицај на изборни резултат (за наведени Дом), у поређењу са системом у Федерацији БиХ.

С тим у вези, а како даље стоји у истом ставу пресуде, Ковачевић се жалио на немогућност да, као резидент Федерације БиХ, узме учешће на изборима у Републици Српској, заговарајући да БиХ треба бити једна изборна јединица у којој би сви грађани бирачи били укључени у изборе свих делегата у Дому народа на цијелој територији БиХ, без обзира на етничку припадност.

Одговарајући на ове наводе Ковачевића Суд најприје у ставу 202 пресуде износи да у наведеним Ковачевићевим аргументима не налази да они садрже елементе дискриминаторног третмана, како на групном тако ни на нивоу појединца, а као разлоге за то Суд је у ставу 203 пресуде изнио следеће разлоге.

С тим у вези Суд подсјећа на чињеницу да је веома уобичајена црта европских изборних система, која је својствена не само федерално уређеним државама каква је БиХ него и државама које нису федерације, да се државна територија у изборне сврхе дијели у одговарајуће изборне јединице које прате и захтјеви за пребивалиштем у тим јединицама ради остваривања бирачког права.

Због тога Суд, како се даље наводи у ставу 203 пресуде, прихвата да изборни систем који намеће територијалну везу између бирача и њихових изабраних представника остварује легитимни циљ компатибилан са принципом владавине права и општим циљевима Европске конвенције о људским правима.

Државе, како одмах наставља Суд, имају широко постављене границе процјене у тој сфери и могу бирати да успоставе изборне јединице засноване на постојећим административним границама, или на другим административним, географским или уставним критеријумима које оне могу слободно да одреде, узимајући у обзир своје специфичне потребе и услове

Полазећи од управо реченог, Суд у ставу 205 своје пресуде, прихватајући га (случај БиХ), подсјећа на то да је случај Босне и Херцеговине специфичан, јер је њен уставни систем успостављен Дејтонским мировним споразумом на такав начин да се БиХ састоји од два ентитета - и Брчко дистрикта који је њихов кондоминијум.

Због тога, како стоји у ставу 206 пресуде, за потребе успостављања Дома народа Парламентарне скупштине БиХ свака скупина бирача остварује своја бирачка права у својим јединицама унутар одговарајућег ентитета, истина не непосредно већ путем одговарајућих законодавних органа унутар сваког од ентитета.

То је, како истиче Суд у ставу 207 своје пресуде, резултат тога што је БиХ високо децентрализована држава сложене уставне структуре  изграђене међународним мировним споразумом, у којој оба ентитета имају своје представнике у Дому народа па због тога сви грађани који имају бирачко право то право остварују тако што у свом ентитету индиректно партиципирају у изборном процесу за Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.

У вези са Ковачевићевим тврдњама о изборима за Предсједништво БиХ, Суд у ставу 211 пресуде између осталог истиче и да је Предсједништво БиХ дизајнирано да би се осигурало представљање ентитета у њему, али да Ковачевић, како Суд истиче у ставу 213 пресуде, осим што износи своје генералне (уопштене) критике и став да би БиХ требала бити једна изборна јединица, није понудио доказе како је он лично дискриминисан постојећим изборним правилима за избор чланова Предсједништва БиХ.

Због тога Суд, како се истиче у ставу 214 пресуде, закључује да су наводи Ковачевића били усмјерени на то да путем њих дође до промјене уставног и изборног система Босне и Херцеговине, па на крају у изреци Суд одлучује да је Ковачевић као апликант "хас абусед тхе ригхт оф апплицатион", тј. да је злоупотријебио право на представку том Суду, као и "тхат апплицант лацкс вицтим статус", тј. да апликант нема статус жртве по члану 14 Европске конвенције о људским правима, у вези са чланом 3 Протокола број 1 те чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију.

Др Милан Благојевић