Западни медији пишу о колапсу и тешком долазећем времену

На први поглед свјетска привреда изгледа умирујуће отпорно. САД је доживио процват иако је трговински рат с Кином ескалирао. Њемачка је издржала губитак руског плина о којем је била овисна, а да није претрпјела економску катастрофу.

Свијет 09.05.2024 | 21:03

Рат на Блиском истоку није изазвао нафтни шок. Јеменски проирански шијитски побуњеници хутисти, који пројектилима и дроновима гађају комерцијалне бродове у Црвеном мору, једва су дотакли глобални проток робе. Као удио у глобалном БДП-у, трговина се опоравила од пандемије и предвиђа се да ће ове године биљежити здрави раст.

Међутим, када се ствар промотри дубље, видљива је крхкост тренутачног стања. Након што се годинама нарушавао поредак који је управљао глобалном економијом од Другог свјетског рата, данас је он на рубу колапса. Забрињавајући број 'окидача' могао би покренути суноврат у анархију, гдје моћ има задњу, а рат се поновно појављује као прибјежиште великих сила. Чак и ако никада не дође до сукоба, ефекат слома свих норми на господарство могао би бити брз и бруталан.

Распад старог поретка, како у својој анализи наводи Тхе Ецономист, видљив је посвуда. Санкције се као средство користе четири пута више него током 90-их година - САД су недавно увеле "секундарне" казне субјектима који помажу руску војску. У току је рат субвенцијама, док земље настоје копирати голему државну подржку Кине и САД-а зеленој производњи. Иако је долар и даље доминантан, а привреда у настајању је отпорнија, глобални токови капитала почињу се фрагментирати.

Институције које су бдјеле над старим системом су или већ мртве или убрзано губе кредибилитет. Свјетска трговинска организација (WТО) идуће године пуни 30 година, али ће због америчког занемаривања више од пет година стагнирати. ММФ је захваћен кризом идентитета, заробљен између зелене агенде и осигуравања финансијске стабилности. Савјет безбиједности УН-а је парализован.

Распад и превише замислив

Наднационалне судове, као што је Међународни суд правде, зараћене и интересне стране све више и притишћу и користе као оружје. Прошлог су мјесеца амерички политичари, укључујући Митцха МцЦоннелла, лидера републиканаца у Сенату, запријетили Међународном кривичном суду санкцијама ако изда налоге за хапшење лидера Израела, којег Јужна Африка такође оптужује за геноцид на Међународном суду правде.

Фрагментација и пропадање до сада су наметнули прикривени порез на глобалну економију - примјетан, ако се зна гдје га тражити. Нажалост, историја показује да су могући дубљи, хаотичнији колапси и да након што крене пад могу ударити изненада.

Први свјетски рат укинуо је златно доба глобализације за које су многи у то вријеме претпостављали да ће трајати заувијек. Почетком 30-их, након почетка депресије и Смоот-Хаwлеyјевих царина (ради се о закону којим је провођена протекционистичка трговинска политика у САД-у, којим су повећане царине на страни увоз у САД за око 20 посто, а најмање 25 земаља одговорило је повећањем властитих царина на америчку робу, оп.а.), амерички увоз пао је за 40 посто у само двије године.

У августу 1971. тадашњи амерички предсједник Рицхард Ниxон је неочекивано обуставио конвертибилност долара у злато - само 19 мјесеци касније, бреттонwоодски систем фиксних течајева (систем монетарног управљања који је успоставио правила за трговинске односе између САД-а, Канаде, западноевропских земаља и Аустралије те 44 друге земље након споразума из Бреттон Wоодса из 1944. године, оп.а.) се распао.

Данас се сличан распад чини и превише замисливим. Евентуални повратак Доналда Трампа у Бијелу кућу с његовим апсолутно искључивим начином размишљања, наставио би ерозију институција и норми, наводи Ецономист. Страх од другог вала јефтиног кинеског увоза могао би то додатно убрзати. Директни рат између САД-а и Кине око Тајвана или између Запада и Русије, могао би узроковати општи колапс.

У многим од ових сценарија губици ће бити већи него што многи људи мисле. Иако је модерно критиковати неспутану глобализацију као узрок неједнакости, глобалне финансијске кризе и занемаривања климе, постигнућа из 90-их и 2000-их - врхунац либералног капитализма - немају премца у историји.

Стотине милиона људи побјегли су од сиромаштва у Кини док се земља интегрисала у глобалну економију. Стопа смртности дојенчади у цијелом свијету мања је од половине оне из 90-их. Постотак глобалне популације убијене у сукобима на државном нивоу досегао је најнижи послијератни ниво од 0,0002 посто 2005. године, док је 1972. био готово 40 пута већи.

Најновије истраживање показује да је доба "Вашингтонског консензуса" (скуп 10 мјера економске политике за које се сматра да сачињавају стандардни пакет реформи којега за кризом погођене земље у развоју промовишу институције са сједиштем у Вашингтону, као што су ММФ, Свјетска банка и Министарство финансија Сједињених Држава, оп.а.), којег се данашњи лидери надају да ће га замијенити, било доба у којој су сиромашне земље почеле уживати раст, смањујући јаз с богатим свијетом.

Иде поступно па удара нагло

Осипање система пријети успоравањем тог напретка или чак назадовање. Када је једном сломљен, мало је вјеројатно да ће систем бити замијењен новим правилима. Умјесто тога, свјетски послови ће се вратити у своје природно стање анархије која погодује разбојништву и насиљу.

Без повјерења и институционалног оквира за сарадњу, земљама ће бити теже носити се с изазовима 21. вијека, од обуздавања трке у наоружању у подручју вјештачке интелигенције до сарадње у свемиру. Проблеме ће рјешавати клубови земаља истомишљеника.

То може функционисати, али ће чешће укључивати притисак и гњев, као што је случај с европским царинама на угљиководике или кинеском свађом с ММФ-ом. Када сарадња уступи мјесто снажном наоружавању, земље имају мање разлога за очување мира.

У очима Комунистичке партије Кине, руског предсједника Владимира Путина и других циника, систем у којем је сила увијек у праву не би био ништа ново. Такви актери либерални поредак не препознају као провођење узвишених идеала, већ као испољавање сирове америчке моћи - моћи која је сада у релативном опадању.

Истина је да је систем успостављен након Другог свјетског рата успоставио спој између америчких интернационалистичких начела и њезиних стратешких интереса. Ипак, либерални поредак донио је големе добробити остатку свијета. Многи сиромашни у свијету већ пате од неспособности ММФ-а да ријеши кризу државног дуга која је услиједила након пандемије цовида-19.

Земље са средњим дохотком попут Индије и Индонезије, које се надају искористити прилике створене расцјепканошћу старог поретка на свом путу до богатства, у коначници ће се ослањати на то да глобална економија остане интегрирано и предвидљиво. А просперитет већег дијела развијеног свијета, посебно малих, отворене економије као што су Велика Британија и Јужна Кореја, у потпуности зависи о трговини.

Потпомогнута снажним растом у САД-у, могло би се некоме чинити да свјетска економија може преживјети све што јој се сервира. Тхе Ецономист помало мрачно и упозоравајуће закључује и поручује да - не може.

(Јутарњи) Фото: Агенције/Илустрација