Ко је Ебрахим Раиси, ирански предсједник?

Ирански тврдолинијашки предсједник Ебрахим Раиси дуго је био виђен као штићеник иранског врховног вође Ајтолаха Хомеинија.

Вијест о томе да је његов хеликоптер у недјељу извршио оно што су државни медији у почетку описали као "тврдо слијетање" одмах је привукла нову пажњу на лидера, који се већ суочава са санкцијама САД и других нација због своје умијешаности у масовно погубљење затвореника 1988.

Раиси (63), је раније водио иранско правосуђе. Неуспјешно се кандидирао за предсједника 2017. против Хассана Роуханија, релативно умјереног свећеника који је као предсједник постигао нуклеарни споразум Техерана са свјетским силама 2015. године, пише Ассоциатед Пресс.

Године 2021. Раиси се поново кандидирао на изборима на којима је свим његовим потенцијално истакнутим противницима забрањено да се кандидују према иранском систему провјере. Он је освојио скоро 62% од 28,9 милиона гласова, што је најнижи одзив у процентима у хисторији Исламске Републике. Милиони су остали код куће, а други су поништили гласачке листиће.

Раиси је био пркосан када су га на конференцији за новинаре након његовог избора питали о погубљењима из 1988. године, када су се догодила лажна поновљена суђења политичким затвореницима, милитантима и другима која ће постати позната као “комисије смрти” на крају крвавог иранско-ирачког рата.

Након што је тадашњи ирански врховни вођа ајатолах Рухолах Хомеини прихватио прекид ватре уз посредовање УН-а, припадници иранске опозиционе групе Муџахедин-е-Кхалк, тешко наоружани Садамом Хусеином, упали су преко иранске границе из Ирака у изненадном нападу. Иран је отупио њихов напад.

Суђења су почела отприлике у то вријеме, а оптужени су замољени да се идентификују. Они који су одговорили као “муџахедини” послани су у смрт, док су други испитивани о њиховој спремности да “очисте минска поља за војску Исламске Републике”, према извјештају Амнестy Интернатионала из 1990. године. Међународне групе за људска права процјењују да је погубљено чак 5.000 људи. Раиси је био у комисијама.

Америчко министарство финансија САД-а је 2019. санкционисало Раисија “због његовог административног надзора над погубљењима појединаца који су били малољетници у вријеме њиховог злочина и мучења и другог окрутног, нељудског или понижавајућег поступања или кажњавања затвореника у Ирану, укључујући ампутације”. Помиње се и његово учешће у погубљењима 1988. године.

Ираном у коначници управља његов 85-годишњи врховни вођа, Хомеини.. Али као предсједник, Раиси је подржао обогаћивање уранијума у земљи до нивоа готовог оружја, као и ометање међународних инспектора као дио њене конфронтације са Западом.

Раиси је такође подржао напад на Израел у масовном нападу у априлу у којем је више од 300 дронова и пројектила испаљено на земљу као одговор на сумњиви израелски напад у којем су убијени ирански генерали на сједиште амбасаде земље у Дамаску.

Такође је подржао безбједносне службе у земљи док су се обрачунавале са свим неслагањима, укључујући и послије смрти Махсе Аминија 2022. и протеста широм земље који су услиједили.

Тада је ‘сигурносни удар’ убио више од 500 људи, а приведено је више од 22.000. У марту је истражно вијеће Уједињених народа утврдило да је Иран одговоран за “физичко насиље” које је довело до Аминине смрти након њеног хапшења јер није носила хиџаб или мараму, по жељи власти.

(Н1) Фото: АП