Најљепша ријека Европе - Дрина претворена у шљункару

На обалама једне од најљепших ријека Европе умјесто рибара и љубитеља природе данас је механизација. Ископава се шљунак, обале се руше и проширују, ријечно корито се преграђује, угрожава се и рибљи фонд

Република Српска 13.04.2024 | 15:49

За стару народну пословицу “Криву Дрину нико не исправи”, млађе генерације можда нису ни чуле.

Сви који добро познају Дрину и који су одрастали поред њених обала, годинама већ тврде да ову ријеку и њене обале, од давнина познате по необичној, помало дивљој и неукротивој љепоти, данас не могу ни препознати.

Насипи и брежуљци

Усљед прекомјерне и неконтролисане експлоатације шљунка, Дрина данас више личи на велику шљункару, премрежену низом насипа и брежуљака од шљунка који чекају на утовар.

Мјештани Амајлија кажу да се шљунак одвози на градилиште ауто – пута Бијељина – Рача, односно Кузимин – Бијељина. Власници викендица кажу да се Дрина не може препознати.

Мјештани не желе јавно причати

Већина мјештана Амајлија не жели јавно да прича о “узурпаторима” ријеке Дрине и шљунка који се немилосрдно ископава, а многи само проциједе кроз зубе, онако, више за себе: “Мафија с једне, мафија с друге стране. Нема правне државе. Коме да се обратимо за помоћ?”

Продубљено ријечно корито, побјегла и вода и риба

Бобан Јахић, заљубљеник у Дрину који већи дио године проводи у викендици, недалеко од Еко – кампа, каже да је корито ријеке продубљено за четири до пет метара, управо због неконтролисане експлоатације шљунка.

– Од мјештана Амајлија чујемо да већ сада, у априлу, нема довољно воде на дворишним и њивским  пумпама чије су цијеви шест метара дубоко у земљи.

Људима је вода неопходна за наводњавање поврћа и усјева. Што се шљунак више експлоатише, све више опада ниво Дрине. Зима је била сува и топла, без снијега, тако да се ни нормалан ток ријеке не може формирати. Проводим љета на Дрини, уживам у риболову.

Од 2018. године, у годинама короне, када је почело вађење шљунка, поремећен је ријечни водостај. Нема више ни рибе у Дрини. Риба тражи мир, тишину, не одговара јој даноноћно брујање и бректање тешких машина са дизалицама и утоваривачима. Сада се може ухватити понеки кедер и то је то.

Од Дрине је створена једна велика шљункара. Шта нам вриједи ријека, када нема воде у њеном кориту, нема живота на какав смо били навикли – каже  Јахић.

Од упозорења еколога пуно вајде нема

Еколози годинама упозоравају да је Дрина угрожена, да су њене обале претворене у шикаре и баруштине, да се шљунак немилосрдно и неконтролисано ископава и одвози. Неформална група грађана “Стоп нелегалним шљункарама на ријеци Дрини” сваке године организују једнодневне кампање по градовима поред Дрине, али, од тога као да никакве вајде нема.

Дрина је постала “рудник”

Шљунак се и даље ископава, обале се руше и проширују, ријечно корито се  преграђује, угрожава се и рибљи фонд. Пријаве о противзаконитом заузимању и експлоатацији  природних богатстава и добара од општег значаја годинама леже у ладицама тужилаца.

Нелегална експлоатација шљунка, према подацима Републичке управе за инспекцијске послове из Бањалуке, најизраженија је на подручју добојске и бијељинске регије.

Међутим, када  са таквом констатацијом наступите пред одговорнима у Јавном предузећу “Воде Српске”, они ће устврдити да  редовно контролишу фирме које се баве експлоатацијом шљунка из дринског корита и да нелегалних фирми на овом подручју, практично и нема.

Дању, ноћу копају

С друге стране, на десној, али и на лијевој  обали Дрине, на подручју општине Богатић иу семберском селу Амајлије, све до Павловића моста, могу се свакодневно видјети на десетине камиона, булдожера и друге механизације који и дању и ноћу копају и одвозе шљунак са дринских обала.

Девастација најљепше ријеке

Због неријешеног питања границе између БиХ и Србије, тешко је утврдити стварне размјере девастације најљепше европске ријеке на подручју које је свега неколико километара удаљено од ушћа у ријеку Саву.

На изградњу дринског насипа чека се 10 година
Треба подсјетити да се на изградњу дринског насипа чекало пуних десет година, те да је у катастрофалним поплавама из 2014. године на земљишту, имањима и привредним објектима причињена укупна штета од око 400 милиона КМ.

На подручју гдје народ већином живи од производње хране и пољопривреде, многи власници најплоднијег земљишта из Дринског поља нису могли да се помире с чињеницом да ће њихове плодне њиве бити пресјечене новим насипом.

Поступак експропријације споразумно је ријешен за 110 парцела, а статус другог диијела парцела тренутно се рјешава судским путем.

Када дрински насип, у дужини од 33 километра, једног дана буде изграђен, процијењено је да ће од поплава бити заштићено око 30.000 имања,  неколико стотина привредних субјеката И више од 20.000 хектара плодног земљишта.

(Интервиеw.ба)