Градови потопљени, људи изгинули, а функционерима не фали ни длака с главе (ВИДЕО)

Прије тачно 10 година цијели регион, па и Републику Српску, задесиле су катастрофалне поплаве. У Српској је погинуло 17 људи и причињена је материјална штета од око милијарду и по КМ. Многе посљедице су се могле избјећи да су политичари и други функционери ваљано радили свој посао.

Да су учињене кардиналне грешке и невјероватни пропусти, како у  упозоравању грађана на надолазећу опасност, тако и у  њиховом спасавају, већ је одавно јасна ствар.

Ипак, за страдања у поплавама 2014.  подигнута је само једна оптужница. Након осам година истраге, оптужени су тадашњи градоначелник Добоја Обрен Петровић и шеф Одсјека Цивилне заштите у овом граду Милко Видаковић.

У Добоју, гдје је у поплави погинуло 11 људи, катастрофа је без сумње била највећа, а пропусти најгори, али зар је могуће да су само двојица Добојлија “заслужила” да кривично одговарају због несавјесног рада у мају 2014. године?

Ко је у то вријеме био министар пољопривреде и његов помоћник за водопривреду, а ко директор Цивилне заштите РС и Јавне установе “Воде РС”? И гдје су данас начелници других поплављених општина? Ко је од њих добацио до министарске позиције, а ко “потонуо” у блажену анонимност?

Подсјећамо, Петровић и Видаковић се терете да нису на вријеме упозорили грађане Добоја на надолазећу поплаву, па супоучинили кривично дјело изазивање опште опасности.

-Наравно да нису ништа урадили, да нас упозоре и спасу, да јесу, не би толики свијет изгинуо. Можда бих и ја остала без главе да ме нису звали пријатељи из Маглаја и рекли ми да покупим што могу и побјегнем негдје на брдо – каже једна старија Добојка, која је преживела мај 2014.

Додаје да је и након повлачења воде ситуација у граду била хаотична.

–Док су се пострадали борили за флашу воде и залогај хране, СДС и СНСД су се свађали и препуцавали, чак се причало да су једни од других отимали хуманитарну помоћ, да би се представили као велики добротвори – каже наша саговорница.

Да је ситуација, не само у Добоју него на цијелом поплављеном подручју, измицала контроли свједочи и одлука Владе РС, која је постала  Републички штаб за ванредне ситуације: у два најгоре погођена града, Добоју и Шамцу, уведена је “војна управа”.

Генерали преузели 2 града

Пензионисани генерали Момир  Зец и  Милорад Кутлешић именовани су за повјеренике за Добој, односно Шамац.

Тадашња премијерка Српске Жељка Цвијановић је, како командантица Кризног штаба, објаснила да ће генерали “руководити акцијама санације, чишћења, пријема и расподјеле помоћи” у два поплављена града.

Занимљиво је да је у том послу генералу Зецу у Добоју помагао Божо Марић, данас предсједник Синдиката управе РС.

Цвијановићева је такође посебно истакла да је Кутлешић именован за повјереника у Шамцу на “изричити захтев начелника те  општине Саве Минића.”

Обрен Петровић није тражио помоћ генерала, али су му је из Бањалуке наметнули. Петровић је, подсјећамо, у то вријеме био перјаница СДС, док је републичка власт била у рукама СНСД. Касније су се нагодили и играли у истој екипи.

Током катастрофе 2014. директор Републичке управе Цивилне заштите РС је био Весељко Елез. Он је био јавно био готово невидљив, мада би било логично да управо Цивилна заштита преузме одговорност у таквој ситуацији.

Умјесто људи у униформама ЦЗ, ТВ екранима су доминирали Жељка Цвијановић и нарочито Милорад Додик, у то вријеме предсједник РС, који је пред камерама спашавао дјецу и труднице и храбрио узнезвјерени народ.

Са радио таласа поплављенима нису могле стићи поруке охрабрења, нити савјети злата вриједни у кризним ситуацијама. Радио програма није било. Локални Радио Добој је угасио сигнал чим је град потопљен и није се оглашавао мјесецима, а Радио Републике Српске је “суспендован” како би се сви капацитети пребацили на производњу ТВ програма.

Историја медија не памти овакав случај, јер управо радио медиј који због своје доступности најпотребнији у вријеме великих криза, попут ратова, поплава, или земљотреса.

За овакво рјешење се нарочито залагао тадашњи уредник “информативе” на РТРС, Синиша Михајловић, који ће касније постати главни и одговорни уредник РТРС, па генерални конзул БиХ у Истанбулу, па савјетник предсједника Републике Милорада Додика.

И Сави Минићу, начелнику општине Шамац у доба поплава, након 2014. је каријера кренула узлазном путањом.

По струци доктор права, а по вокацији адвокат, Минић је након два узастопна начелничка мандата, постао дитректор Агенције за аграрна плаћања РС, а потом диреткор власти блиске Компаније “Калдера”. Данас је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.

Подсјећамо, Шамац, који се налази на ушћу Босне у Саву, најтеже је погођен потопом. За само неколико сати цијели градић се нашао под водом. Уништена је цјелокупна архива општине, а општинска управа се, као Кризни штаб, преселила у село Црквина.

Актуелни начелник Шамца, Ђорђе Милићевић, добро се сјећа драматичних дана од прије 10 година.

Као ни многи његови суграђани, ни он није имао утисак да је општинска власт, коју је тада водио садашњи министар Минић, контролисала ситуацију.

Гдје су завршили милиони за обнову

– Вода се у Шамцу најдуже задржала и обнова је била заиста захтјеван подухват, али чињеница је да је у нашу општину стигло око 40 милиона марака за обнову инфраструктуре, са нивоа РС, БиХ и из међународних организација. То је велики новац за општину која је у то вријеме имала годишњи буџет од око 6 милиона КМ – каже Миличевић.

Додаје да су “многи грађани стекли утисак да ни обнова ни подјела помоћи није била транспаретна нити праведна”.

-Бројни су примјери у којима су грађани упозоравали на начин на који се дијели новац за обнову кућа или помоћ из централног складишта – рекао је Миличевић, не откривајући никакве детаље.

Наравно, Шамац и Добој нису једине локалне заједнице у којима и данас, 10 година након катастрофе, колају приче о мутним пословима и милионима помоћи којима се, наводно, губи траг.

Такође, ни до дана данашњег нико није јасно и јавно саопштио грађанима Српске може ли нам се катастрофа из 2014. поновити и колико смо стварно заштићени од поплава, поготово ако се узму у обзир посљедице климатских промјена, које су ситуацију на терену учиниле знатно ризичнијом неко пре једне деценије.

Оно што се зна јесте да су се и након 2014. наставиле кадровске игранке око позиција директора Цивилне заштите РС и ЈУ “Воде Српске”.

Драган Анђелић, кадар ДНС и некадшњи СДС-овац из Бијељине, био је директор “Вода Српске” у вријеме поплава.

Након поплаве из фотеље у фотељу

Након поплава 2014. Анђелића нико га није позвао на одговорност, бар не за дешавања 2014. године, али се нашао под лупом јавност због оптужби за корупцију.  Ипак, 2016. је именован за замјеника директора Агенције за превенцију корупције БиХ, да би двије године касније, упркос очигледном сукобу интереса, ускочио у фотељу замјеника директора РиТЕ Гацко.

Весељко Елез, који је био директор Републичке управе цивилне заштите РС у вријеме поплава, није имао среће након 2014, али није ни позиван на одговорност. Елез, који је наводно кадар СНСД из Источног Сарајева, потонуо је у потпуну анонимност.

Са чела Цивилне заштите је смијењен 2017, па је тужио Републику Српску и 2019. добио спор. Тако је враћен у фотељу, али не за дуго: само двије седмице након именовања, поново је смијењен, а за новог директора ЦЗ РС је постављен Милан Новитовић из Уједињене Српске.

Интересантно је да је Елеза, у спору приотив РС, заступао функционер Уједињене Српске, адвокат Милан Петковић.

– Ја инсистирам да се проведе пресуда и да се Елез врати на функцију. Шта ће бити касније, да ли ће то мјесто добити Уједињена Српска, СНСД или ХДЗ то мене у овом тренутку не интересује- рекао је Петковић 2019. године.

Навнодно, није знао да је та фотеља већ безецована за његовог партијског друга.

 Током поплава 2014. министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС је био ветеран Стево Мирјанић (СНСД), вјероватно најдуговечнији функционер у историји РС, који је био министар још у доба СФРЈ.

Мирјанић је мирно отпловио у пензију и никад нико није поставио питање његове евентуалне одговорности.

И на крају, његов замјеник задужен за ресор водопривреде у та драматична времена је био јавности мало познат стручњак из ове области, Михајло Стевановић. 

ТРГОВАЦ МАСКАМА ВОДИО ВОЛОНТЕРЕ

Уз Шамац и Добој, поплаве 2014. су погодиле и друге градове, општине и села на сјеверу Српске, укључујући и Бањалуку, Бијељину и Модричу.

Из тог доба остаће упамћена и солидарност грађана са пострадалима, али и слике младих људи који су хтјели да као волонтери помогну, али су сатима, па и данима чекали да их неко “организује” и упути на терен. О томе свједоче и слике стотина младих људи пред Домом омладине у Бањалуци.

Занимљиво је да је у то вријеме Волонтерским сервисом Републике Српске, истина неформално, руководио тадашњи извршни директор Омладинског комуникативног центра  Бањалука Саша Марковић.

Интересантно да је Марковић, као власник приватне туристичке агенције, осумњичен за корупцију током корона пандемије, јер је његова агенција, наводно, набављала заштитне маске по енормно високим цијенама.

(БН/Српскаинфо) Фото: Срна/Дејан Божић/РАС/Синиша Пашалић/РАС Србија