На истоку Европе тек се очекују сукоби

Посјета кинеског предсједника Си Ђин Пинга Европи има стратешки значај и она ће се тек тумачити. Смијештање Србије у тај троугао који је он посетио, даје Србији једну ексклузивност која се не може мерити ни са једном посјетом у овом тренутку, сложили су се гости у емисији Глобално БН ТВ.  Они су кометарисали и постављање економисте Андреја Белоусова за новог министра одбране Русије.

Кад најмоћнији човјек на свијету, кога не чекају избори, који има стабилну државу и не учествује у ратовима, без кога се не могу глобални односи замислити, иде негдје у посјету, то не може да буде  симболично.

То има стратешки значај, речено је у емисији. Кина је Србију промовисала у равноправног партнера, при чему Србији уважава све оно што је за Србију у овом тренутку најважније.

"И суверенитет и територијални интегритет и чак се обавезује, у декларацији коју су два предсједника потписала, да ће српске интересе штитити и на глобалном плану. Што се нас тиче, нама у Србији је ово од капиталног значаја, када се она одиграла и са каквим порукама. Јер поруке из Београда не важе само за Србију и за регион. Важе за целу Европу и свет. Јер су поруке из Београда отишле ономе како Кина види свет", каже Зоран Миливојевић, каријерни дипломата.

"Ми до сад имамо са Кином добру сарадњу у погледу нашег процеса модернизације оружаних снага, два типа беспилотних летјелица које су купљене и налазе се у оперативној употреби у Војсци Србије. Међутим постоји још један посебан сегмент а то је заправо помоћ на развоју пројекта Пегаз, наше беспилотне летјелице", Владе Радуловић, војни коментатор.

Када је у питању набавка борбених авиона Рафал, од Франсуске, Радуловић не сматра да то значи потенцијало окретање Србије ка НАТО-у

"Не бих гледао то тако. Прво јавно мнење у Србији је такво какво јесте по питању чланства у НАТО-у, тако да чак и хипотетички чак и кад би неко преко ноћи одлучио да постане чланица НАТО-а, мислим да би то јако тешко прошло у јавности. Када убацимо у ту једначину и Русију, нама се ситуација знатно закомпликовала од тог 24. фебруара 2022.  Ми из Русије не можемо да допремимо ништа, готово ништа.", додаје Радуловић.

Русија се консолидује и сад је много спремнија да рат озбиљно води. У складу са тим је и смјена на мјесту министра одбране Русије. Рат једе буџет и потребан је човјек који познаје економију, јасни су саговорници.

"Избор новог министра одбране показује и неке стратешке опције власти и Русије за будућност. Долази човјек коме ће главни посао да буде војно-индустријски комплекс. Значи да Русија рачуна на дужи рок. И није ништа случајно, имате општу милитаризацију и у Европи и нешто мало шире од Европе, ако рачунамо Блиски исток", Миливојевић.

"Мислим да је ово именовање Белусова заправо потврда да се мора ићи у још чвршће и дубље увезивање економије и државног буџета, ако хоћемо то тако да назовемо, и трошкова система одбране. Не заборавите, након што је дошло до сукоба издвајања за питања одбране су на негде 7,5 БДП-а, дакле то није занемарива ставка", додаје Радуловић.

Неке црвене линије су од стране НАТО-а постављене по питању њиховог укључивања у сукоб у Украјини, са друге стране Русија је сада озбиљно кренула да решава ситуацију на терену.

"Ја мислим да нас на истоку Европе тек очекује сукоб и то сукоб који има велике шансе и вероватноће, нека буде да ја грешим, да целу Европу увуче у рат", сматра Радуловић.

Војна тема почела је да доминира на глобалној сцени а у Европи дефинитивно, закључено је у емисији Глобално.

(БН)