Власт само обећава. привреда не би постојала без Србије, Њемачке...

Када високи званичници Републике Српске путују по свијету, углавном су им пуна уста хвале и најава о великим привредним улагањима и пријатељима који ће инвестират у Српску. Ипак, подаци о робној размјени за прошлу годину говоре супротно. Привреда у Српској, и оно мало што је има, не би постојала без Њемачке, Италије, Србије….

У Републици Српској, завршни рачун, у 2023. години је предало скоро 12 хиљада привредних субјеката. Ипак, обим робне размјене, за прва три мјесеца ове године, био је мањи од милијарду и по евра.

И док Милорад Додик путује у Мађарску по ко зна који пут у посљедњих годину дана, од тога за привреду нема пуно вајде, с обзиром да је и увоз и извоз Српске скоцентрисан на неке друге земље.

Топ пет земаља са највећим учешћем у обиму робне размјене са Српском су и даље: 

„То говори да оне информације које ми добијамо из медија, путем разних представништава и обећања о отварања нових тржишта се не дешавају у животу. Покривеност увоза извозом, што најбоље показује колико смо способни као произвођачи, најбоље говори да смо остали вјерни стандардним и традиционалним тржиштима, а то су ове земље које смо споменули.“, поручује економиста Зоран Павловић.

Занимљиво је да су Мађарска и Турска, које високи званичници представљају као највеће пријатеље Српске када је у питању развој привреде, тек на осмом и деветом мјесту, док је Русија на седамнестом.

Маринко Умичевић, директор једне од највећих фабрика у Бањалуци, фабрике обуће каже да се привреда у Српској и даље ослања на стандардне земље попут Италије и Њемачке. Али да у томе управо и јесте проблем.

„Ми имамо 25 одсто смањену производњу, већ три године нема зиме, Европа је у кризи. Што каже Вучић, кад Њемачка кихне, ми добијемо упалу плућа. И то је жива истина. Ми смо тражили, јер су смањили наруџбу за 25 одсто, да барем повећају цијену за 5, 10 одсто, због најниже плате, али о томе нема говора.“, поручује Умичевић.

Умичевић напомиње да излазак на руско тржиште још није могућ због одређених процедуралних ствари, али да би извоз у ту земљу спасио текстилну индустрију у Српској.

„То сам тражио и од Господина Додика, да поведе и нас, 15 так привредника у Русију. Кад је ишла Меркелова негдје, она са собом водила по 300 привредника. Да видимо нешто тамо. Мада је руско тржиште преузела Турска, али има ту и за нас простора и мјеста.“, каже Умичевић.

Синтагма – развој привреде – у Републици Српској очигледно не постоји. Јер од продавања магле и потписивања меморандума по свијету, грађани, а и привредници слабо имају користи. И умјесто да ради на привлачењу свјетске привреде, власт у Српској као да ради, управо супротно.

(БН) Фото:БН