БиХ може да добије 14 милијарди КМ, али ако испуни услове

Испуњавање реформи у БиХ, неопходних за процес придруживања ЕУ, са собом доноси могућност кориштења дијела од 6 милијарди евра из Плана раста за западни Балкан, као и готово милијарду евра из ИПАРД фонда.

Босна и Херцеговина 23.03.2024 | 17:42

Након што је Европски савјет дао “зелено свјетло” за отварање преговора с БиХ, уз нагласак како ће преговарачки оквир бити усвојен и достављен БиХ онога тренутка када се испуне препоруке које је Европска комисија упутила још раније, отвара се простор оптимизму када је ријеч о финансијским предностима.

Наиме, једна од препорука је и осигурати резултате у функционисању на свим новоима Механизма координације о питањима ЕУ-а, укључујући развој и усвајање националног програма за усвајање правне стечевине ЕУ, а што би отворило простор за брже усвајање реформи од којих зависи и повлачење средстава из неколико значајнијих финанцијских извора Европске уније.

План раста за западни Балкан

План раста за западни Балкан, који ће у мјесецима, али и годинама које долазе можда бити кључни извор финанцирања за БиХ, моћи ће се почети реализовати тек онога тренутка када се усвоје потребне реформе, а које, уважавајући уставну структуру БиХ, морају бити продукт компромиса и међусобног уважавања.

План раста доноси нови инструмент вриједан 6 милијарди евра, а од тога 2 милијарде евра бесповратне помоћи и 4 милијарде евра повољних кредита, при чему је исплата условљена тиме да партнери на западном Балкану проведу одређене социоекономске и темељне реформе.

Већ је прије најављено и како би БиХ од тог износа средстава могла у сљедеће три и по године од Европске уније добити око милијарду евра.

Зато радује што је прије нешто више од два мјесеца Савјет министара БиХ донио одлуку о именовању чланова Радног тима у БиХ за израду плана реформи за провођење Плана раста за западни Балкан, којим ће предсједавати Борјана Кришто, предсједавајућа Савјета министара. У тиму су представници свих нивоа власти, од БиХ, преко ентитета до кантона.

Уз директне новчане предности, испуњавање услова за План раста доноси и погодности у облику нових инвестиција, сарадње на пројектима, интеграције у тржишта, отварања нових пословних прилика.

Један од стубова је и јачање економске интеграције с јединственим тржиштем Европске уније, под условом да се западни Балкан усклади с правилима јединственог тржишта и отвори одговарајуће секторе те области свим својим комшијама истовремено, у складу са заједничким регионалним тржиштем.

У том контексту предлаже се седам приоритетних активности: слободно кретање роба, слободно кретања услуга и радника, приступ јединственом подручју плаћања у еурима (СЕПА), олакшавање друмског превоза, интеграција и декарбонизација енергетских тржишта, јединствено дигитално тржиште, као и интеграција у индустријске ланце снабдјвања.

Пољопривреда и рурални развој

Други по вриједности фонд на који БиХ, сада када је добила пријеко потребан подстицај за убрзање реформи, је механизам претприступне помоћи ЕУ за рурални развој (ИПАРД ИИИ) за раздобље од 2021. до 2027., у оквиру којег је за програме додијељено 990 милиона евра средстава ЕУ.

Укупни износ потрошен на пројекте финансиране у оквиру ИПАРД механизма биће већи, јер и свака земља корисница доприноси укупној подршци у оквиру ИПАРД кроз националне доприносе.

За разлику од Албаније, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Србије и Турске, које користе овај механизам, БиХ још увијек није дио ове успјешне приче. Разлог је чињеница да није успостављена потребна архитектура, односно институционално окружење, како би се наведена средства могла користити.

Нови Савјет министара, али и власти у ентитетима, озбиљно су кренули у процес испуњавања тох предуслова.

Када је пак ријеч о најактуалнијем механизму претприступне помоћи – ИПА ИИИ механизму, БиХ га већ користи, али ИПА ИИИ је конкурентнија у смислу да награђује државе које раде више на испуњавању реформи.

БиХ је, исто тако, корисница помоћи пружене кроз Инвестициони оквир за западни Балкан (WБИФ), а који се такође финансира кроз ИПА ИИИ.

Према подацима из јула прошле године, кроз ИПА ИИИ за БиХ су до тада била одобрена и издвојена укупно 715,2 милиона евра, и то у децембру 2021. године 404,7 милиона евра, у јуну 2022. године 6,9 милиона евра, те у јуну прошле године 303,6 миона еура

(Вечерњилист)