Хрватски медији пишу: Бањалука хит дестинација

Новоуређени апартман, бесплатно отказивање, у близини градских атракција – само 21 евра за ноћ за двије особе. Или пак хотел с четири звјездице, у центру града, с одличним доручком, за само 50 евра на ноћ, такође за двије особе, овако загребачки Јутарњи лист описује туристичку понуду у Бањалуци. Описују да се за ово се не мијења континент него се сједа у аутомобил те на локацију долази за максимално два сата.

Регион 15.07.2023 | 21:00

"Они који се за то одлуче брзо ће схватити како нису једини Хрвати који љетне дане проводе у Бањалуци – напротив, хрватски посјетиоци чине преко 10 одсто укупног броја страних посјетилаца ове релативно нове копнене туристичке дестинације која је Хрватима све више привлачна због веома ниских цијена и брзине доласка", наводи се у тексту Јутарњег.

Према подацима из Туристичке заједнице Бањалуке, лани је највећи град Спске посјетило 5.700 Хрвата и направило 8.602 ноћења, а испред њих су по туристичком промету гости из Србије и Словенци на које отпада 31 односно 19 одсто укупног туристичког промета.

Треба имати на уму да је службена статистика крња – наиме, она се односи искључиво на туристички промет који се одвија у хотелима, мотелима и пансионима док су апартмани, собе и куће за одмор изван службене статистике па би коначне бројке вјеројатније било тачно помножити негдје с три.

"Поред тога што је по статистици попуњеност капацитета врло мала – тек 18 одсто што је немогуће и упућује на непријављивање гостију – имамо скоро 50 одсто регистрованих капацитета у апартманима који нису дио обрачуна. Такође, претпоставка је да појединци и мале групе углавном користе смјештај у апартманима", поручили су из туристичке заједнице.

Како год било, Бања Лука само у првих пет мјесеци ове године биљежи пораст туристичког промета за чак 34 одсто у односу на исти период лани те су задовољни што су претпандемијске вриједности досегли знатно раније него што је то успио свјетски туристички промет.

"Додуше, ријеч је о игри малих бројева – Бањалука тренутно располаже с 2.250 кревета у хотелима и организованом смјештају уопштено док се број кревета у кућама и апартманима процјењује на њих још хиљаду, но изгледно је како дестинација постаје све интересантнија, између осталога и због изразито ниских цијена, посебно ако се успореде с подивљалим износима какве наплаћују угоститељи у Хрватској", пише загребачки лист.

Како је примијетио Јутарњи, доручак, зависно о локалу и врсти, кошта од 3 до 4.5 евра, тјестенине око 6.50 евра, сладоледни куп око 2.50 евра, а добра кафа с млијеком дође мало преко евра.

Цијене пица крећу се од шест евра навише, ту су негдје и бургери, бутеља Грашевине Кутјево у мало бољим ресторанима доћи ће око 14 евра.

Добар дио оних који се запуте у Бањалуку посјету повезују с Јајцем које је удаљено 70-ак километара, а и њихова туристичка заједница итекако види потенцијал у хрватским гостима због чега планирају успоставити бољу сарадњу с туроператерима који засад у већој мјери ипак доводе словеначке госте.

"Планирамо усмјерене кампање према Загребачкој регији с обзиром на то да је приступачност добра, а посебно кад се у промет пусти нови аутопут мост на ријеци Сави, што се ускоро очекује. Досад смо се углавном појављивали на сајмовима Плаце2Го и Еко етно Хрватска те радили онлине кампање, а велику шансу видимо и у повезивању с хрватским партнерима у смислу стварања заједничке туристичке понуде. Тако се напримјер тренутно реализирају кружне туре посјета туриста с Малте за Загреб, Плитвице, Бихаћ, Јајце и Бањалуку", рекли су у туристичкој заједници.

Према искуствима Хрвата који су свој боравак у Бањалуци описали на друштвеним мрежама, засад тамо кратко бораве – службена статистика говори да је просјек боравка око дан и по, што је у правилу и довољно за обилазак већине знаменитости.

Међу њима се истичу разгледање града уз туристичке водиче, посјету најисточнијем трапистичком самостану у Европи "Марија звијезда", обилазак Етно села Љубачке долине те обилазак манастира Крупе на ријеци Врбас.

Један од разлога посјете је и уживање у руралном крају – Бањалука једна је од највећих локалних заједница у БиХ с територијем на преко 1.239 квадратних километара, али урбана зона обухваћа мање од 15 одсто тог простора, што оставља пуно могућности за упознавање с руралним обичајима краја.

Хотелски капацитети пак недостатак близине мора надокнађују понудом базена – рецимо, путем портала за групни попуст могуће је ноћење с доручком за двије особе у срцу сезоне добити за 50 евра за двокреветну собу, што су цијене незамисливе за срце сезоне у Хрватској.

У то је укључен бесплатни паркинг, боравишна такса и кориштење вањских и унутарашњих базена те бесплатни wеллнесс па не чуди како је промет којег Хрвати направе у Бањалуци од 2018. године до данас нарастао за 12 одсто.

"Но, осим Бања Луке, Хрвати имају интерес и за нека оближња мјеста - рецимо, терме Бања Врућица у Теслићу, удаљене 80-ак километара од Бањелуке, за које је могуће наћи понуде домаћих агенција. Ријеч о аранжманима смјештаја и лијечења у трајању од девет дана по цијени од 365 евра за девет дана у што је урачунат и превоз, пуни пансион, три физикалне процедуре дневно, једнодневни излет по договору те завршни контролни преглед. Судећи према коментарима на друштвеним мрежама, многи су одушевљени, а ријеч је о програму којег поједине агенције организирају годинама", закључује Јутарњи лист.

(Јутарњи лист)