Шта након Шмитових закона?!

Бурна политичка седмица је иза нас, а испред нас је извјесно још бурнији период у Босни и Херцеговини.

Предсједник Република Српска Милорад Додик више не доноси само закључке у НСРС, већ законе којима се супротставља држави БиХ подривајући њен устав. Бројне су теорије зашто то ради.

Актуелна два закона која је усвојила Народна скупштина Републике Српске (непримјењивање одлука високог представника и непоштивање одлука Уставног суда БиХ) Кристијана Шмита је прогласио неважећим, а усто је измијенио и Кривични закон којим је прописао да је кажњиво непровођење одлука ОХР-а.

Колико су те измјене јаке у пракси видјећемо веома брзо јер је Додик најавио на ништа од одлука неће испоштовати.

А шта је Шмит урадио? Лоптицу одговорности је пребацио на правосуђе. Иако су многи можда очекивали да ће посегнути за Додиковом смјеном, прилично је јасно да је то тешко остварив сценариј из више разлога.

Кључни је разлог што ОХР иза себе, за разлику од стања прије 20 и кусур година, нема војну силу на терену која ће штитити спроводивост таквих одлука.

С друге стране се много говори о томе да домаће институције морају радити свој посао и показати снагу, што је исправно, али паралелно и парадоксално. Наиме, годинама чак и међународна заједница свједочи како је прије свега бх. правосуђе рак рана друштва.

Готово да нема извјештаја да се не редају критике на рачун корупције и политичке контроле у правосуђу.

У међувремену се на том пољу мало тога реформисало на боље, а управо је сада високи представник том истом правосуђу пребацио врућ кромпир провођења нових измјена Кривичног закона.

Чак и када је Шмитов претходник Валентин Инцко мијењао тај исти закон у сегменту негирања геноцида, ширина и произвољност тумачења није довела ни до једног процеса за негирање геноцида, а било их је.

Шмитове нове одлуке можда лијепо звуче, али прво питање које се намеће је која агенција ће поступити по евентуалном налогу тужилаштва за кршење неке Шмитове одлуке, односно њено неспровођење?

Можда СИПА коју води Додиков кадар? Можда МУП РС у који се Додик заклиње? Или Шмит рачуна да ће се Додик сам јавити тужилаштву или на издржавање казне.

Државна власт је много тога обећала, а изнутра се одржава на стакленим ногама. У каквом парадоксу политике смо окружени најбоље илуструје чињеница да на састанку у Мостару коалициони партнери Додику оправдано приговарају због удара на устав државе, а у другом дијелу састанка оптимистично најављују испуњавање 14 приоритета на пути ка Европској унији.

И ту је ситуација веома јасна. Додик сада инсистира да се усваја све у пакету, дакле свих 14 приоритета или се неће радити ни на чему. То ради свјесно јер жели лов у мутном, који подразумијева и избацивање страних судија и вјероватно нови закон о Уставном суду и још много тога.

У мутном лови и лидер ХДЗ-а Драган Човић, који не жели нарочито да се замјера Додику, а паралелно гради причу о себи као највећем заговорнику ЕУ пута. Па и јучерашња његова критика Додику је суштински генерална дефиниција без икакве суштине, јер се Човић с Додиком у пракси слаже скоро у свему.

Човићу до краја године треба да ријеши или барем покрене рјешавање изборног закона који ће окончати питање начина избора чланова Предјседништва БиХ. Треба му легитимно представљање у Уставном суду и нема ништа против да се избаце стране судије. У свему томе има глас Додика.

Међународној заједници такође очајнички треба резултат да се покаже како је државна власт ефикасна и да ЕУ до краја године може забиљежити напредак за БиХ и процијенити почетак преговарачког процеса.

Странке са сједиштем у Сарајеву хоће пут у ЕУ и НАТО, али су растргане између улоге узорних европских ученика и честих антидржавних захтјева партнера из власти.

А на столу није ни водовод ни кошење траве, већ устав државе, државна имовина, легитимно представљање које ако буде уведено на све нивое, држава је у већим оковима. На крају, већ је турбулентно, а тек је почело политичко љето, јесен и зима.

(Клиx)  Фото: Клиx