Тужилаштво позвало Милорада Додика на саслушање

Српски члан БиХ Предсједништва Милорад Додик потврдио је у четвртак да га је Тужилаштво БиХ позвало да објасни изјаву којом је негирао геноцид у Сребреници, а након што је на снагу ступио закон којега је на одласку донио бивши високи представник Валентин Инцко.

“Данас је из Тужилаштво дошао позив да ме саслушају у свези с мојом причом о наводном негирању геноцида“, рекао је Додик у изјави новинарима тијеком посјете Мостару.

Наиме, недуго након што је сада већ бивши високи представник Инцко наметнуо измјене Кривичног закона којим је уз остало за негирање геноцида и ратних злочина предвиђена казна затвора, Додик је у разговору за Српски телеграф казао да би радије одабрао затвор него признао геноцид.

“Апсолутно бих прије бирао да идем у затвор него што бих признао нешто што се није догодило, а то је наводни геноцид у Сребреници. Та прича о наводном геноциду је постала актуална 2002. године, седам година након догађаја. Одједном се све око тога актуализује и “сада се све зна”. Истина је једна, да геноцида није било”, рекао је недавно Додик.

У изјави у Мостару се пак пожалио да је човјек с највише кривичних пријава у Босни и Херцеговини, опетујући тврдње да високи међународни представник по Дејтонском мировном споразуму нема право наметати било какве одлуке.

“Наравно да се у ФБиХ све свело на причу о геноциду, али се у ствари ради о томе да неизабрани странац не може доносити законе и наметати их, чак ни по бонским овлаштењима“, рекао је Додик.

Савјет за провођење мира (ПИЦ) које надгледа провођење мировног споразума у БиХ, а којега чине најважније земље Запада те Русија и Турска као представник Организације исламске сарадње, овластило је високог представника да може користити широке, тзв. бонска овлаштења што укључује смјене државника, поништавање било које одлуке или пак наметање закона у БиХ.

Додик је у одговору медијима опетовао да не прихваћа њемачког политичара Кристијана Шмита као новог високог представника.

Српска страна у БиХ сматра да је његово именовање морало потврдити Савјт безбједности, а такав став су подржале Русија и Кина. Истоврменно све земље запада, укључујући САД, навеле су недавно у УН-у како снажно подржавају Шмита и његов ангажман.

“Срби неће прихватити таквог лика у својству високог представника. Можда можемо попити кафу али само у својству као с некадашњим министром за пољопривреду који је обећао да ће нешто учинити за БиХ, па ни то није учинио“, изјавио је српски члан БиХ Предсједништва.

(Агенције)