Званичници ЕУ и САД стављају тачку на Изборни закон?

У сусрет доласку званичника ЕУ и САД-а Ангелине Еицххорст, и Метју Палмера лидери СДА и ХДЗ-а БиХ од којих се очекује највише остају на својим стајалиштима. Човић тражи ограничену корекцију Устава БиХ, коју Изетбеговић назива конструктивним измјенама.

Босна и Херцеговина 02.07.2021 | 20:57

Могу ли Палмер и Ангелина ставити тачку на измјене Изборног закона БиХ? Драган Човић је поново оптимистичан, вјерује да ће у недељу бар што се тиче ХДЗ-а и СДА бити завршен. Ове странке би се са америчко-европским дипломатама требале прво наћи на нивоу делегација, након чега би за сто требали сјести сви.

“Искључиво реализација споразума који смо имали у Мостару, који је порписан 17.06. ја сам више пута рекао да што се тиче нас тај завршни рок је шести мјесец, па нећемо узети за зло ако је четири пет дана дуже”, казао је Драган Човић, предсједник ХДЗ-а БиХ.

“Госпођу Еицххорст сам видио у Бриселу, па смо имали прилику да се темељно испричамо о ситуацији у БИХ, тако да је то наставак разговора са њим, са Палмером, претпостављам Изборни Закон”, казао је Бакир Изетбеговић, предсједник СДА.

Човић вјерује да ће постићи договор у вези са избором чланова Предсједништва. Изетбеговић с друге стране, тражи реципроцитет, да се умање овлаштења Дома народа.

“Могуће да се према том договору коригира и један ограничено и Устав БиХ да и то буде органичног карактера, да се ријеч да се ријеч Хрват, Бошњак, Србин мијењају у придјеве хрватски, бошњачки, српски”, додао је.

Три састанка у понедјељак

Из СНСД-а су за Н1 потврдили да су за понедјељак заказана три састанка. Билатерални са Додиком, са сва три члана Предсједништва, те са члановима интерресорне радне групе. Као странка, бар за сада не учествују у разговорима.

Политичарима у БиХ треба дати шансу, и очекивати да ће се нешто покренути са мртве тачке, поручио је судија Суда у Страсбоургу Фарис Вехабовић, а посла је много, пет пресуда чека на спроведбу.

“Пресуда Сејдић-Финци, прва која се односи на изборну дискриминацију донесена је 2009. године, прошло је 12 година од њеног усвајања, након тога су дошле друге пресуде, које нису мање важне, Зорнић, Пилав, Шлаку, Пударић”, подсјећа Вехабовић.

План вишедневне посјете америчког изасланика за Западни балкан и директорице при Европској служби за спољне послове није до краја познат. За сада је сигурно ићи ће у два смјера, прво са представницима политичких партија, а онда са представницима институција.

(Н1)