Фабрика исељавања: Крах здравствених, пензионих система

Босна и Херцеговина је за само пет година, од 2014. до 2019. године, забиљежила пад од преко 20 хиљада ученика у основном образовању, преко 30 хиљада у средњошколском, и преко 30 хиљада у високошколском образовању.

Босна и Херцеговина 02.04.2021 | 10:49

У истом том период већина радне снаге је стигла у категорију 50 плус, само су неки од података саопштених на предавање др. сц. Таде Јурића "Творница исељавања - Балкан".

Везано за БиХ наведен је је и графикон који јасно указује колико људи са овога простора живи ван наше земље. У ово бројке нису урачунати људи који су се одрекли бх држављанства.

“Данас БиХ тешко да има преко 2,7 милиона становника”, истакао је Јурић наводећи и податак Уједињених нација који је објављен прошле године, који управо регију Западног Балкана заједно са Хрватском означава као демографски најпогођенију у свијету, а ситуацију у Босни и Херцеговини оцјењује као најлошију.

Овакви демографски трендови који су на Балкану свеприсутни већ годинама довешће до једне још једне неминовноости- потпуног краха здравственог, пензионог и образовног система у наредних 5 до 10 година.

“У питању је проста математика, јер немогуће је имати једног радника на једног пензионера, каква је данас ситуација, док је рецимо тај однос у Њемачкој 2,5 радника на једног пензионера, а поређења ради у Југославији је најмањи однос био 3, а највиши 6 радника на једног пензионера”, закључује Јурић представљајући посљедњу мапу демографског биланса у Европи.

“Као што се на мапи види Босна и Херцеговина једина није доставила податке, како и зашто то није јасно. Али и без ових података, подаци УН- који јасно говоре каква је ситуација у БиХ. Из мапе такође можемо видјети да су Аустрија и Њемачка, које су традиционално земље у које се усељава становништво са простора Југоисточне Европе имају исти проблем- мањак младог становништва и доста старијег становништва.

Међутим они свој проблем рјешавају врло једноставно, уселљавањем становништва из ЈИ Европе па су тако Србија, БиХ и Хрватска у задње три године имале између 40 и 50 хиљада исељавања, само на просторе Њемачке и Аустрије”, истиче Јурић наводећи и једну парадигму - ЕУ је допустила кандидаткињама за члансто попут Србије, или Босни и Херцеговини која још увијек нема ни статус кандидаткиње, слободу кретања радника из европског културног круга чија интеграција кошта готово ништа, за разлику од усељавања радника са Филипина или из из Индије.
 
Друга карта такође, истиче Јурић, недвојбено показује да ће се ови процеси само интезивирати у будућем периоду.

Тако ће до 2050. године шири простори ЈИ Европе губити огромне бројеве становништва- Босна и Херцеговина 29 посто становништва, а Румунија и Бугарска чак 30, односно 39 посто становништва.

“Овдје није прича о некаквом очувању националног идентитета или држава, овдје се напросто ради о конкретним стварима и показатељима, о функционисању економије. Ни једна економија не функционише без људи, а тамо гдје је старо становништво, гдје нема младе радне снаге, неће доћи капитал и стране инвестиције”, наглашава Јурић.

ЗАШТО ПОЛИТИЧАРИ НЕ РЕАГУЈУ

Већина ће рећи да је рјешење за останак људи у земљи једноставно, а то је већеа плата. То је тачно, каже Јурић и сигуран је да би људи уз плату од 5.000 КМ умјесто 450, остали у својој земљи:

“Наравно да смо сви за веће плате, али питање је зашто не можемо имати веће плате. Веће плате напросто не можемо имати због корупције и клињентелизма и јер политичарима исељавање одговара. Наравно нико од њих то неће признати.

Политичари у исељавању виде рјешавање социјалних проблема, смањивање незапослености, у исто вријеме добијају дознаке, с друге стране манипулишу изборима, неки краду гласове, неки као у случају Хрватске манипулишу, јер се хрватско исељеништво уопште не броји као исељеништво, него као становници регија из којих су отишли.

У БиХ смо недавно видјели конкретне доказе о крађи идентитета особа које су иселиле. И основно зашто политичари ништа не чине је зато што свако од њих гледа свој крткорочни интерес. А за промјену демографских трендова требају дугорочне стратегије које да данас буду покренуте резултате могу почети да дају тек за 10 година.

То је наравно сада повезано и са бирачима, који хонорирају потпуно погрешне праксе и дају поруку да су тривијалне теме важније од оних структурних”.

(БУКА)