Више од 300.000 предмета у БиХ чека епилог

Чак 286.002 предмета била су неријешена у судовима широм БиХ посљедњег дана 2023. године, као и 19.729 у тужилаштвима, тако да је укупна бројка 305.731.

Босна и Херцеговина 04.05.2024 | 11:26

Објавио је то Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ у свом извјештају за прошлу годину, у којем је видљиво да су највише затрпани општински и основни судови.

Наиме, 31. децембра 2023. године на рјешавање је у општинским судовима чекало 175.475, у основним више од 70.000, у кантоналним њих 26.072, а у окружним 4.181 предмет.

Суд БиХ је на крају прошле године имао 2.447 неријешених предмета, Врховни суд Федерације БиХ 1.296, а Врховни суд Републике Српске 2.103.

Оно што је охрабрујуће јесте чињеница да је након фамозног корона периода број оваквих предмета почео да се смањује у судовима.

"Укупан број неријешених предмета у 2023. години је смањен за 5.625 предмета или два одсто. Након периода раста броја неријешених предмета током 2020. и 2021. године, због ограниченог рада судова током пандемије ковид-19 евидентиран је пад броја неријешених предмета у судовима, односно наставља се тренд пада броја неријешених предмета у судовима из ранијег периода 2011-2019. године", прецизирали су из ВСТС БиХ.

Ипак, треба нагласити и да је, у односу на 2022. годину, укупан прилив предмета у 2023. смањен за 6.392 предмета.

Иначе, смањење броја неријешених предмета је забиљежено на свим нивоима судског система осим у Апелационом суду Брчко дистрикта и у основним судовима.

"Повећање броја неријешених предмета забиљежено је у основним судовима за 832 предмета, а Апелационом суду Брчко дистрикта за 29 предмета", истакли су из ВСТС БиХ.

Када је ријеч о тужилаштвима, она су се у 2023. години додатно затрпала. Оно што посебно забрињава јесте да је повећање броја неријешених предмета забиљежено на свим нивоима, осим у Тужилаштву Брчко дистрикта.

"Укупан број неријешених пријава и истрага против познатих лица је током 2023. године повећан за 2.433 предмета или 14 одсто, при чему је број осумњичених лица у неријешеним предметима повећан за 2.458 лица", навели су из ВСТС БиХ.

Дамјан Ожеговић, виши истраживач и сарадник за правне послове у "Транспаренцy Интернатионалу БиХ", каже да се ВСТС заиста труди да донесе смјернице на основу којих би правосудне институције поступале како би смањиле број неријешених предмета. Предложио је и рјешења…

"Једно од рјешења је техничке природе. Под тим се подразумијева у првом реду већи број лица која би помагала судијама и тужиоцима, као и да се додатно побољшају системи и опрема који се користе. Друго рјешење је већи број судија и тужилаца, као и да постојећи број ради више и брже", навео је Ожеговић у изјави за "Независне новине".

Један од проблема је и то, оцјењује, што судије и тужиоци, поготово пред крај календарске године, рјешавају само лакше, односно мање предмете, како би поправили статистику за годину на измаку.

"Дакле, међу неријешеним предметима су најчешће они компликованији, који су тежи за рјешавање. Потребна је и ту воља поступајућих судија и тужилаца", напомиње Ожеговић.

Адвокат Милош Стевановић из Бијељине истиче да број предмета у судовима, који нису ријешени, показује да судови, супротно неким тезама које су могле да се чују, ипак јесу претрпани.

"Једна од ствари које би могле побољшати рад судства била би повећање плата, поготово у корист људи који раде техничке послове и који су десна рука судијама. Мислим да би то у великој мјери релаксирало рад судова и побољшало квалитет. Посебно треба имати у виду чињеницу да велики број људи у правосуђу прелази у приватни сектор. Држава треба да размисли о повећању плата за људе запослене у правосуђу, јер би то била адекватна стимулација за њихов рад", каже Стевановић за "Независне новине".

(Независне) Фото: Илустрација/ливелаw