Пандемија вируса и лажне вијести широм Западног Балкана

Паралелно са пандемијом вируса корона, медији и друштвене мреже преплављени су дезинформацијама о овој инфекцији и погрешним саветима како се од ње заштитити.

Тог глобалног тренда нису поштеђена ни друштва на Западном Балкану, кажу новинари који се баве праћењем лажних вести.

У Босни и Херцеговини је, због неодговорног извештавања таблоида, жена која је заражена корона вирусом изложена претњама на друштвеним мрежама.

"Коментари на Фејсбуку су били да моју маму треба убити зато што је заражена, да се није требала уопште враћати у Босну и Херцеговину, зато што је заражена. Нападали су нас са свих страна", каже у разговору за Радио Слободна Европа (РСЕ), девојка, чија је мајка била изложена линчу на друштвеним мрежама, након што су медији открили да је заражена корона вирусом.

Наша саговорница, чији је идентитет познат редакцији, је са мајком и својим супругом крајем фебруара провела два дана у Италији, у тренутку када је Светска здравствена организација (СЗО) у свету прогласила глобалну здравствену ванредну ситуацију због ширења корона вируса.

По повратку у БиХ, њих троје су се, како каже, одмах јавили епидемиолошкој служби, а након тестова је утврђено да су све троје позитивни на нови вирус. Пошто су се код 51-годишње мајке појавили симптоми, она је хоспитализована, док су ћерка и њен супруг задржани у кућној излолацији, јер имају благу клиничку слику.

Међутим, проблеми су наступили када су сарајевски таблоид "Дневни аваз" и још неколико других медија објавили да је заражена 51-годишња жена ишла на музички концерт на којем је било око 500 посетилаца, те да се возила јавним превозом.

"Јако сам огорчена, јер немају основа да пишу да је моја мама ишла на концерт, да се возила јавним превозом и да је заразила старе људе", каже њена ћерка.

Таргетирање људи позитивних на вирус корона појавило се и у појединим таблоидима у Србији, каже за РСЕ Марија Вучић, новинарка портала за разоткривање лажних вести Раскрикавање, који је ове седмице покренуо блог на којем детектује дезинформације које се тичу вируса корона.

Таблоиди су, каже Вучић, у фокус ставили жену која је у Србију дошла из Швајцарске без икаквих симптома болести, а за коју се касније утврдило да је заражена.

"Отприлике је такав текст био као да је она крива што је живела и имала интеракцију са другим људима, а жена напросто тада није имала симптоме. Неодговорно извештавање медија о томе је врло опасно за те људе, посебно за оне који живе у малим срединама, који не смеју на улицу да изађу зато што их локална средина гледа на нивоу – ти си крив што смо се ми разболели. То заиста може да угрози безбедност и живот људи", каже Марија Вучић.

Према речима новинарке Раскрикавања, за последње две и по године колико постоји тај портал, ниједна тема није произвела толико лажних вести као пандемија болести цовид-19, коју изазива вирус корона.

"Прецизну статистику још увек немамо, али сликовито говорећи, кад год уђем на сајт неког од таблоида, буквално у року од 20 секунди можете да нађете неку лажну вест", каже Вучић.

Дезинформације се, додаје она, шире и преко мејнстрим медија, али првенствено на друштвеним мрежама и затвореним Вибер или WхатсАпп групама.

Као један од најраширенијих примера она подсећа на списак савета за заштиту од ове инфекције, а који је наводно саставио италијански лекар који ради у Кини, где је крајем прошле године и почела епидемија.

"Не зна се одакле потиче, али је сасвим извесно да те савете није дао стручњак, зато што су, прво, врло банални, а неки су и опасни. Оно што је на пример опасно јесте упозорење да, ако имате продуктиван кашаљ, то значи да немате корону, јер је, наводно само суви кашаљ симптом корона вируса. То није тачно. Можете да имате и једну и другу врсту кашља. Или, немојте да бринете ако вам цури из носа. То није тачно такође", каже Вучић и подвлачи:

"Ти савети су утолико опаснији што их сада другим људима шаљу и лекари. То су заиста нетачни савети које смо оповргли подацима Светске здравствене организације, а ти лекари их упорно шаљу даље".

Београдски таблоид "Ало" је, каже Вучић објавио ове седмице вест да се корона вирус повлачи и да је све мање заражених, иако, како каже саговорница РСЕ, подаци СЗО показују да тај тренд важи само за неколико земаља.

"То су сад те 'добре вести' које таблоиди објављују. Лепо је што они покушавају да улију оптимизам људима, али грађанима не треба неутемељени оптимизам, већ информације".

Објављивање проверених и тачних информација једини је начин да се предупреди паника коју све више изазива ситуација у вези са корона вирусом у региону, а кључну улогу у томе имају медији, каже за РСЕ медијска експерткиња из Словеније и професорка Факултета за хуманистичке студије у Копру, Сандра Башић Хрватин.

"Поплава дезинформација на друштвеним мрежама довела је до стварања атмосфере да се никоме не треба вјеровати, ни науци, ни стручњацима нити институцијама и пуно пута до сада медији нијесу знали како да одговоре на то. Зато ја мислим да је главна улога медија у овој ситуацији да поврате повјерење људи у институције, да поврате повјерење људи у науку као и да не насједају на разне облике скандалозног и сензационалистичког информисања и да људима путем званичних и стручних информација објасне шта заправо вирус јесте и како се заштитити. То је најважнија улога медија тренутно", истиче Башић Хрватин.

Иако у Црној Гори до закључења овог текста (13. март) није регистрован ниједан случај заразе вирусом корона, ова земља није поштеђена дезинформација, па је због ширења панике преко друштвене мреже Фејсбук 12. марта у Основно државно тужилаштво приведена једна особа.

"Грађанин се сумњичи да је ширио лажну вијест и на тај начин изазвао узнемирење јавности", саопштили су из Управе полиције.

Директор црногорског Медиа центра Горан Ђуровић за РСЕ истиче да је ситуација у вези са корона вирусом и паником коју изазива показала колико грађани нису медијски писмени, односно да не праве разлику између тачне и лажне вести.

"Суштина би морала да буде да се грађани и грађанке Црне Горе навикну да информације не примају здраво за готово, без било какве претходне провјере као и да поуздане информације једино траже на традиционалним медијима који на крају крајева подлијежу и санкционисању у случају да објаве нетачну вијест. На медијском описмењавању грађана морамо много више да урадимо, да подучимо црногорску јавност како и на који начин да анализира и прихвата информације и како да прави разлику од онога што је провјерена информација коју објављују традиционални медији и онога што је или лажна или полуинформација на друштвеним мрежама", истиче Ђуровић.

Након што су се на друштвеним мрежама прошириле вести да се наводно у Црној Гори појавио корона вирус, многи грађани су похрлили у маркете и правили залихе па су у медијима освануле фотографије испражњених рафова у маркетима и продавницима у Подгорици.

Медији су објавили фотографије испражњених продавница па је одмах реаговала министарка економије Драгица Секулић која је саопштила да нема разлога да грађани гомилају залихе, јер су сви трговачки ланци довољно снабдевени.

"Морате устрајати на тим информацијама које су тачне и званичне и на сваку информацију која шири панику да дајете проверену информацију која показује да та паника није утемељена" , каже Башић Хрватин.

Хрватске власти и Вијеће за електроничке медије упозорили су на важност да се о корона вирусу извештава тачно и без жутила и упозорили да се за ширење панике и лажних вести може и одговарати.

Још пре петнаестак дана Вијеће је упозорило да "непотврђени извјештаји о корона вирусу који су се у посљедње вријеме појавили на одређеним хрватским wеб порталима могу погодовати ширењу страха што у коначници може довести до панике, а паника ствари обично погорша. Стога упућујемо пружатељима електроничких медија, нарочито главним уредницима, јавни позив да у свом извјештавању узму у обзир да је у РХ успостављен сустав јавног информирања о корона вирусу кроз Национални стожер цивилне заштите и да прате службене изворе, у првом реду Хрватски завод за јавно здравство и Министарство здравства РХ путем службених wеб страница".

Више министара оштро је осудило свако ширење лажних вести у вези са епидемијом корона вируса. Поводом лажне вијести на друштвеним мрежама пред неколико дана – аудио записа у којем се тврдило да ће град Загреб у року од 48 сати бити стављен у карантин и да се прећуткује број стварно оболелих, потпредсједник Владе и министар унутрашњих послова Давор Божиновић казао је да је наложио главном равнатељу полиције да се посебно позабави тиме.

"Има неодговорних људи који ову ситуацију користе да производе панику. Неће им успјети", рекао је Божиновић.

Ширење лажних информација у Хрватској се сматра прекршајним делом које се по чл. 16 Закона о прекршајима против јавног реда и мира кажњава блажом новчаном казном или са 30 дана затвора.

Петар Видов, главни уредник Фактографа, јединог хрватског медија специјализованог за фацт цхецкинг, тј. провјеру чињеничне точности тврдњи у јавном простору, члана Интернатионал Фацт Цхецкинг Нетwорка (ИФЦН) каже за РСЕ да је одговорност за јавно изречену реч у оваквим ситуацијама већа него икад, те да се у медијима готово само и говори о овој теми.

"Ја мислим да су ту хрватски медији одрадили прилично добар посао. Извјештавали су чињенично углавном врло прецизно. Из фацт-цхецкерског аспекта ја заправо немам неке нарочите примједбе на рачун наших тзв. маинстреам медија. Пуно већи проблем је међу рубним интернетским медијима, разним блоговима и порталима на којима се објављују свакакве дезинформације које се онда прилично лако и на жалост врло брзо шире путем друштвених мрежа. То доводи до тога да људе или увјеравају у неке лажне лијекове или непотребно подижу тензије и стварају панику. То је у оваквим околностима наравно врло штетно", оцењује Видов.

И на Косову, где као и у Црној Гори још увек нема регистрованих случајева заразе корона вирусом, медији последњих дана активно извештавају о овој теми. Власти и надлежни здравствени органи су у једном случају морали и да демантују вест о појави короне вируса, коју је пласирао један од косовских портала на основу својих извора, а која се потом и брзо проширила.

Из Удружења новинара Косова позвали су све новинаре и медије да поштују правила етике у њиховом раду и да не доприносе у ширењу лажних информације и панике у јавности.

"Њихова је одговорност да пренесу квалификоване стручњаке који могу да коментаришу осетљива питања", кажу у овом удружењу.

Удружење је из тог разлога позвало јавне власти и здравствене институције да на време осигурају информације и буду транспарентни како би новинари и јавност имали приступ информацијама.

Мотиви за ширење лажних вести су различити, у зависности ко их шири, каже Марија Вучић. С једне стране, објашњава она, непрофесионални медији објављују непроверене и сензационалистичке информације како би поспешили читаност, а с друге стране, "клицоноше" лажних вести су и сами грађани.

"Не бих рекла да је њихова намера лоша, мада има и људи који шерују такве вести на друштвене мреже зарад лајкова, иако су свесни да то нису проверене информације. Највећи број људи то шерује, зато што им је потребно да верују у излечење и савете. То раде без лоше намере, већ зато што нису довољно едуковани да препознају непроверене информације, а налазе се у страху и паници", каже новинарка портала Раскрикавање.

Психолошкиња Андријана Пејаковић за РСЕ каже да је склоност појединих грађана да у ситуацијама као што је ова, пре поверују гласинама него званичним информацијама последица емотивне реакције на страх.

"Када се појаве емоције страха и панике, када су угрожене неке наше виталне вриједности као што је на примјер живот, онда ми реагујемо емоционално и тада на жалост имамо тенденцију да искључимо онај рационални дио који се односи на званичне, провјерене информације које нама шаљу одговорне институције. Проблем је што се код лажних и сензационалистичких вијести јако брзо шири паника а што директно утиче на наше емоције, односно изазива страх због чега нећемо знати шта да радимо, умјесто да се усресредимо на оно рационално и слиједимо информације које су званичне и тачне", објашњава Пејаковић.

Новинарка Марија Вучић грађанима препоручује да информације траже на сајтовима званичних међународних институција – СЗО, Кинеског центра за контролу болести и Америчког центра за контролу и превенцију болести.

"Људи би требало посебно да обрате пажњу на поруке са здравственим саветима које се наводно прослеђују од људи за које се тврди да раде у здравству. Људи верују у те савете кад прочитају да их је дао неко ко на пример радо у Клиничком центру. Људи не би требало да верују у то, јер готово искључиво је у питању лаж".

Да је ширење лажних вести готово једнако опасно као и шитење вируса, упозорила је и Светска здравствена организација која је крајем фебруара саопштила да је за корона вирус специфичан феномен "Инфодемија", који подразумева ширење теорија завере и информација, које немају утемељење у струци.

(РСЕ)