Увијек занимљиви Питер Крауч...

Како га је принц Хари збунио питањем о жени, какви су играчи данас и шта је радио с Микијем Рурком?! Много занимљивости из живота харизматичног фудбалера, а још више детаља објављено је у његовој новој књизи. . .

Фудбал 21.10.2019 | 23:20 “Да нисам фудбалер, био бих невин“.

Реченица која је лансирала Питера Крауча међу највеће фаце светског фудбала само је делић онога што дугоноги центарфор има да понуди. Знао је да погоди на разноразне начине, прослављао је голове као робот, дизао публику на ноге, а када је завршио каријеру одлучио је да још озбиљније кроз аутобиографске приче открије детаље који су мало познати јавности. Једноставно, Питер Крауч је шоумен! И због тога га сви обожавају, али им и недостаје сад када са лепшом половином и децом ужива у фудбалској пензији...

“Осећам се добро. Тренирао сам сваки дан откако сам напустио школу са 16 година, то је дакле две деценије рада у којем вам сваког дана неко говори где да будеш и шта да облачиш. Узео сам мали предах од свега тога и бацио се на неке друге ствари. И даље сам на дугачком одмору, искрено“, отворено ће Крауч у разговору за Гардијан.

Твоји подкастови и књиге су имале јак одјек у јавности. Шта мислиш о томе?

“Не знам шта да мислим. Имао сам најбољи посао на свету и верујем да сам га искористио на најбољи могући начин. Уживао сам. Гледам често данашње играче и чини ми се да себе превише озбиљно схватају и чини ми се да не уживају превише. Можда ни ја себе не схватам превише озбиљно у свету где су сви превише озбиљни, можда сам им због тога симпатичан“.

У твојој новој књизи (Ја, робот: Како бити фудбалер 2) добар део посвећен је томе колико су фудбалери размажени. Када путују негде, предају пасош људима који ће одрадити посао за њих, не размишљају чак ни о томе да спакују пуњач за телефон или доњи веш...

“Када си фудбалер, све се лако решава за тебе, ваљда је то сад разлика у односу на нека прошла времена. Не гледам лично то тако, нисам глуп, могу да понесем пасош на аеродром“.

Помињеш и то како други гледају сумњичаво играче који носе књиге на путовања... Да ли се нешто променило?

“Не. Не видим превише књига. Када сам био у Ливерпулу, Џејми Карагер је читао нечију аутобиографију на сваком путовању – Пеле, Кројф, Марадона, Кин, Фергусон... Ето, толико је волео фудбал. Али, нема ту љубави према фикцији“.

Да ли ти волиш књиге?

“Последња књига коју сам прочитао била је од Ента Мидлтона. И то само зато што сам га упознао и тада се такмичио за врх листе бестселера. Читао сам Јувал Ноу Харарија, он је написао дело 'Сапијенс'. Прочитао сам и књигу Мишел Обаме“.

Морамо да признамо, изненадили смо се када смо чули да си током свог боравка у Стоуку много времена проводио играјући Тривиал Пурсуит (друштвена игра базирана на знању из опште и популарне културе) са саиграчима...

“Обожавао сам то. Никад ми није било доста. Играо сам је стално, кад бисмо путовали, чекали летове, у хотелима... Једна партија би могла да потраје. Човече, схватио сам колико Чарли Адам нема појма о животињама. Невероватно! Моји пикови су спорт и географија, мало и историја. Ако извучете уметност и књижевност, онда сте ме победили“, признаје Крауч за Гардијан.

У твојој књизи постоји сјајна прича о томе како си упознао Микија Рурка (познати глумац и уметник) у Мајамију 2006. године, када си отишао на одмор с пријатељима после Мундијала.

“Били смо у изласку и помислио сам: 'Човече, ено га Мики Рурк'. А он ме је погледао и рекао: 'Е, ти си онај дечко робот'. Имамо заједничку фотографију њега и мене како играмо роботски плес (типична Краучова прослава гола) у Мајамију. Морам да је пронађем. Сјајне је то успомена, провели смо две сјајне вечери заједно. Али, нисмо хтели да му сметамо, ја сам био с друштвом, а он живи тамо. Треће вече нам је неко покуцао на врата апартмана. Погледао сам кроз шпијунку и зачуо: 'Људи, отварајте, овде Мики Рурк'. Моји другови су били у фазону: 'Доста је више, отараси га се'. Зато сам се правио да нисам ту и само сам се вратио у кревет. Ипак ми је оставио писмо у којем је писало: 'Хајдемо на вечеру'. Буквално сам га оставио тамо у соби. Нисам га понео кући како бих се хвалио људима. Лудо! Наравно, волео бих да га сад имам код себе“.

Открио си и како ти је принц Хари пришао у свлачионици енглеске репрезентације и питао те: 'Како си смувао Еби (Краучова супруга, манекенка)'?

“То ме је потпуно шокирало. Стварно нисам очекивао да ће ме тако нешто питати. Нисам имао одговор“.

Заједно имате четворо деце – да ли се осећаш надјачано?

“Да, често кажем да морам да се прешалтам с одбране 'човек на човека' на зонско маркирање. Потпуно лудило, али осећај је сјајан. Имамо по две девојчице и дечака и стварно се осећам благословено. Поносам сам, али ми је сада лакнуло. Дуго сам остајао будан до четири сата ујутру како би их хранио. Девојчице ми сада доста помажу“.

Назначио си да би волео да постанеш тренер. Што би то радио себе, када ти све иде тако лепо?

“Да, привлачи ме то. Писао сам књиге, правио подкасте, али фудбал те једноставно не пушта. Као што рекох, од своје 16. годин сам у фудбалу. То је све што знам, па ми сада мало и недостаје. Једног дана ћу можда ући у тренерске воде, али сада се радујем првом Божићу који ћу провести с породицом. Буквално нисам славио Божић још откако сам био дете. А, када постанем тренер, то опет неће бити могуће“.



Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс