Хајде да причамо о Звездиним проблемима...

О гостовању у Тел Авиву и досадашњем току сезоне. . . И, где се крије решење?

Кошарка 18.10.2019 | 23:49 Срећа па је још рана фаза сезоне и све ће се ово једног дана лане звати ако Милан Томић повеже редове. А шта ће бити ако оних 35 минута у Тел Авиву (све изузев последње четвртине) буду постали уобичајена слика?

Црвена звезда је за два и по сата програма у дворани Менора Мивтачим спаковала све успоне и падове које један клуб може себи да дозволи у току једне сезоне. Као да Будућност није била довољна опомена, као да нико од саиграча није чуо речи капитена Бранка Лазића, Црвена звезда је из Макабијевог шизофреног цепања извукла шут за победу и имала два бода у рукама. Можда ће звучати грубо, али зарад свега што предстоји можда је било боље да је Црвена звезда "на време" (читај: после четири квартала) доживела убедљив пораз, него да се издешавало све што смо видели. Овако се ствара погрешна слика и под тепих скривају реални проблеми српског и регионалног шампиона. Они с временом постају све озбиљнији, мада нису ништа мањи од оних с којим се суочавају многи европски клубови после завршеног Светског купа у Кини и мањка времена за заједнички рад у комплетним саставима... 

Звезда није још ушла у црвену зону, али је на добром путу да се тамо нађе. Зато је боље, што би народ рекао, спречити него лечити. Односно, отворено разговарати о стању у екипи, како би се пронашао излаз. Јер, тим као такав постоји само на папиру, одбрана је после Фенера избледела, а колективни напад још није добио жељене контуре и своди се на индивидуална решења у којим досад предњаче двојица прекаљених кајли - Џејмс Гист и Стратос Перпероглу.

Шта се дешава? 

КОНФУЗИЈА ЗБОГ ЛОРЕНЗА БРАУНА И ТЕРЕТ НА ЛЕЂИМА ТИМА

Када је долазио на Мали Калемегдан, Лорензо Браун је деловао као идеално концептуално решење за ростер који је Милан Томић заједно с управом изградио. Поред изражених дефанзивних квалитета Браун је требало да буде катализатор Звездине игре и неко ко ће саиграче да учиним бољим на паркету. Уместо тога шампион Јадранске лиге дошао је у ситуацију да се после шест одиграних утакмица кроз три такмичења не виде обриси идеје коју Звезда жели да спроведе у дело. Писали смо о томе после Будућности - да ли је у питању хијерархијски проблем, недовољна уиграност тима или нешто треће, али Лорензо Браун досад није показао да је достојан звања првог плејмејкера Црвене звезде. 

На страну то што је против Приморске у Београду имао 18 поена и 10 асистенција, те што је у победи над Фенербахчеом био међу најбољим појединцима, што ствара додатну конфузију када су у питању његови реални квалитети, Браун се у два европска гостовања није се видео, нити је радио свој посао и то је значајно оптеретило комплетан тим.

У Атини је остао без асистенције и одиграо је мање од десет минута, уз 1/4 из игре. Јуче у Тел Авиву није скупио ни девет пуних минута. Остао је без поена, уз свих седам промашаја и тек једно завршно додавање. Добио је снажан ударац од Омрија Каспија право у јагодицу већ у првом минуту, зарадио посекотину и могуће је да га је то избацило из такта. Ни против Будућности се није прославио. Одиграо је више од 20 минута и остао на само пет поена (1/6 из игре), уз само две асистенције, због чега га је накратко засенио Филип Човић с атрактивним додавањима ка Џејмсу Гисту... С тим да је и његов учинак испарио у периоду када су Плави окретали резултат и преломили меч у своју корист. Кроз три наступа у Евролиги Лорензо Браун је на исподпросечним процентима за два (3/14 – 21,4 одсто) и три поена (2/6 – 33,3 одсто), мада му шут никада није ни био јача страна, а уз то је на просеку од свега 2,29 подељених додавања...

Када Брауна нема и Човић није употребљив у правој мери, Томић је приморан да решења у организацији тражи у играчима попут Чарлса Џенкинса, Билија Берона и Дејана Давидовца. Неко би рекао да то Звезди оставља додатну ширину у нападу и вероватно би био у праву да су околности повољније. Ипак, њима плејмејкерска улога није примарна и очигледно им не прија у континуитету. То се осетило и у Тел Авиву прошле вечери.

Уместо да буду играчи са сигурним поенима у рукама, ширењем њиховог дијапазона одговорности губе на свежини, онда и на квалитету избора коначних одлука, што доводи до беспотребних грешака и коначно до негативних резултата... Упркос солидном НБА искуству, Браун се још није пронашао у систему који не прашта толико лоших дана у кратком интервалу и где је резултат обавеза, а не циљ који би требало достићи у одређеном периоду. Има бивши кошаркаш Торонта довољно времена да убеди јавност да је он прави, али за Црвену звезду би било најбоље да ускоро бар направи неколико корака у правом смеру...

ДЕРИК БРАУН ДАЛЕКО ОД ПРАВЕ ФОРМЕ, А ГДЕ ЈЕ БОРИША?

Да ли Црвена звезда има простора и жељу да чека Дерика Брауна? Питање које ће се вероватно све чешће постављати како време буде пролазило. Бивши кошаркаш Локомотиве и Ефеса на моменте зна да заблиста као у најбољим данима каријере, али већим делом представља, жаргонски речено, лево сметало на паркету и мало шта конкретног је Томић могао да извуче од њега досад. 

Почео је сусрет против Макабија, једва убележио четири минута, али онда га је шеф стручног штаба повукао на клупу и више није уводио на паркет. Разлог је једноставан – Браун је био попут мете коју су играчи Поноса Израела гађали у свакој контри и преко њега убацили превише лаких поена што је и одредило даљи ток утакмице. Много је бољи утисак оставио у Београду прошле седмице, јер је знао како да исконтролише скок и у неколико ситуација помогне екипи да одржи резултатску контролу, али је убрзо испао из планова. Када је зарадио трећу личну грешку почетком треће четвртине Томић га је вратио међу резерве, увео је Мохамеда Фајеа што је била преломна тачка меча. Остатак сусрета испратио је са стране, да би у каснијем разговору у свлачионици за наш сајт рекао како његово тело позитивно реагује на такмичарски ритам и да се осећа боље. Ипак, то “боље“ у овом тренутку није довољно за Црвену звезду. Мекано улази у дуеле, са лоптом у рукама често дрибла у месту и не може да надигра директног чувара, а ни у одбрани није превише употребљив. Због његових, често празних минута, место у тиму и драгоцено искуство губи Бориша Симанић.

Суперталентовани крилни центар се просто изгубио у новој сезони. Момак за којег Дејан Радоњић (не)оправдано није имао стрпљења је код Милана Томића пронашао стазу за коначну транзицију из јуниорске категорије коју је одавно прерастао и улазак у сениорске воде. Имао је врхунских издања кроз сезону, а онда био и међу заслужнијима што је Звезда успешно завршила плеј-оф Јадранске лиге и вратила шампионску круну на главу. Симанић је досад уписао тек пет и по минута и то против Приморске у Суперкупу. Јадранска лига - нула! Евролига - нула! Гледајући Брауново тренутно стање можда би тренер Томић требало да примени прошлосезонски рецепт, када је Мајка Цирбеса послао на двонедељно хлађење како би се индивидуално спремио за наставак. Тај приступ је делимично упалио, можда би и Брауну добро дошао додатни рад, а да Симанић заслужено уђе у тим и добије значајнију улогу. Јер, црвено-бели, баш као и највећи ривал, у мору странаца немају превише домаћих играча на располагању. Поготово не с таквим потенцијалом какав има Бориша Симанић.

Да не буде забуне, и даље важи мишљење да би Браун могао да буде јако важно појачање за екипу, само ако стручни штаб у њему пробуди играча из неких бољих дана...

БИЛИ БЕРОН

Може се говорити о лошој форми и "минус" фази, али Били Берон делује као да му је неко извукао све кошаркашке квалитете којим је купио симпатије публике. Нико не може да му замери на промашају у последњем нападу четвртог периода у Тел Авиву јер је шут био потпуно резонски. Да је ушла његово самопоуздање скочило би до неба. Овако, постоји реална опасност да Берон изгуби и оно мало позитивних импулса. После утакмице се појавила фотографија на којој се види да је Берон имао усамљеног Дејана Давидовца испод коша, али то је детаљ који само може да се премотава у глави, ништа више. Шта се дешава с Билијем Бероном? Како је човек коме је самопоуздање преливало на све стране и неко ко је с невероватном лакоћом решавао много теже ситуације дошао до тога да не може да погоди ништа? Његова статистика довољно говори – 3/11 за два (27,3 одсто) и 4/14 за три (28,6 одсто). Против Макабија остао је на само ЈЕДНОМ поготку из ДЕСЕТ покушаја.

Да ли је Берон подлегао притиску великих очекивања, или је спутан конкуренцијом у којој мора да се бори за сваки посед лопте и позицију за шут? Можда му не прија ни транзиција из Еврокупа у Евролигу, али Берон мора под хитно да се тргне и врати старим навикама. Звезди је, укратко, потребан Берон из финиша меча против Будућности прошле седмице, када није бежао од одговорности и убацио три везане тројке. На крају, можда га више не треба оптерећивати плејмејкерском улогом како би се стабилизовао и наместио нишанске справе. Још у њему има барута за велика дела. 

ОГЊЕН ДОБРИЋ

Док Дејан Давидовац има минутажу у континуитету и своје место под сунцем, Огњен Добрић и даље трпи неправду због које му је минутажа смањена. То се, подсетимо, десило и прошле сезоне, када у једном моменту уопште није ни играо, па се често вукла карта повреде као изговор за његов изостанак. А, Огњен Добрић је један од ретких који има тај капацитет да подигне радну температуру целог тима и осећа Звездин дрес на начин на који странци никада неће моћи. Или бар они који нису Чарлс Џенкинс. Леворуки шутер покренуо је Звезду заједно с Фајеом против Фенербахчеа, иако је на крају имао само два поена. Тргнуо је екипу против Будућности и повремено с Џенкинсом знао да растерети Гиста. Исто је урадио и синоћ у Тел Авиву са оних седам узастопних поена! Не треба подсећати колико је важну улогу имао у полуфиналу Јадранске лиге против Партизана и финалу са екипом Будућности, као и у каснијој одбрани титуле у Суперлиги. Па, зашто онда нема већу минутажу и улогу достојну српског играча у српском клубу? 

НЕКО МОРА ДА ОДМЕНИ ГИСТА

Уочи почетка сезоне на папиру је изгледало да ће Црвена звезда бити паклено јака на центарској позицији. После ових неколико седмица такмичарске кошарке Џејмс Гист нема праву алтернативу! Огњен Кузмић се још опоравља од последица тешке саобраћајне несреће и заиста је питање када ће се вратити на паркет и у каквом стању. Никола Јовановић чека својих пет минута, док Мајкл Оџо на отварању сезоне не изгледа као громада која је малтретирала центре по региону, поготово Будућности и Партизана. Синоћ је због повреде Џејмса Гиста морао да игра, иако се у директном окршају с Тариком Блеком никако није снашао и штавише деловао је потпуно инфериорно. Нису му посао олакшали ни саиграчи, који су у недостатку бољих опција и смислених акција гурали лопту њему, у нади да ће он измислити поене. Уместо тога имао је чак пет изгубљених лопти и у рекету је био као бамби на леду... Ни у Јадранској лиги није бољи, игра тек нешто мање од десет минута у просеку. Има старих заслуга због којих га треба чекати и дати му шансу да се искупи, али можда је сада право време да Никола Јовановић добије неки минут? 

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт