Начин изучавања информатике у БиХ шокирао родитеље

Николета Милашевић Добрача је мама дванаестогодишњака, који иде у седми разред једне сарајевске основне школе. Када је недавно прегледала домаћи задатак свог сина из информатике, била је, каже, шокирана.

Босна и Херцеговина 21.09.2019 | 07:35 За домаћи задатак су дјеца у свесци требала из књиге прецртати интерфејс Мицрософтовог програма Wорд. Николета каже да је прва реакција била туга због начина на који основци у Сарајеву у времену модерних технологија, изучавају информатику.

"Задатак прецртати изглед Wорда из књиге у теку је у мени иницирао прво плач, а затим смијех, јер заиста не знам како би другачије могао да реагује родитељ на ту задаћу у овом модерном свијету", прича Милошевић Добрача за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Она вјерује да њено дијете као и његови вршњаци не могу реаговати на такву врсту задаће позитивно.

"Мислим да је доживљавају као врсту врло неинвентивне обавезе, уз све остале обавеза које имају из других предмета. Знамо из родитељског искуства да нажалост већина недовршених ствари и објашњења током часа се пребацује родитељима да се сами изборе са градивом које је стављено пред дјецу и наставнике", каже Николета.

Свој дојам је подијелила на друштвеним мрежама. Реакције у коментарима на њен пост су различите, од безусловне подршке, до оправдавања наставног метода у којем се за домаћи задатак прецртава било који програм и да је то устаљена метода учења чак и за озбиљније програме.

За РСЕ говори још једна мајка, Санела Крпо, чија кћерка је пет разреда основне школе завршила у Сарајеву, а онда су отишли у Осло. На питање како у Норвешкој основци изучавају информатику одговара.

"Информатика као предмет у школи у Норвешкој, коју моје дијете похађа, не постоји. Моја кћерка је у деветом разреду и употребљава иПод. Све програме који су јој потребни за одређени предмет учи самостално, али ако нешто не схвата добије помоћ од наставника. Исто тако, од наставника добије линк на којем може наћи упутство за кориштење одређеног програма. У неким школама у нижим разредима постоји информатика која је базирана искључиво на практичан рад, уз врло мало теорије", објашњава она.

У Савјету родитеља Кантона Сарајево на питање РСЕ шта мисле о оваквим наставним методама предсједница Дијана Парла каже да је ријеч о методама рада наставника.

"Постоји наставни план и програм који једноставним укуцавањем у Гоогле ми родитељи можемо да ишчитамо за седми разред. Унутар тог наставног плана и програма пише да се Wорд обрађује, не знам, седам часова, три часа је то учење о њему, четири понављање, ово сад парафразирам, али на тај начин пише наставни план и програм и свако га може погледати. Да улазимо сада у методу цртања, начина израде задаће, то заиста није питање ни законски дозвољено Савјету родитеља", каже она.

Подаци о информатичкој писмености становништва у Босни и Херцеговини прикупљени су први пут 2013. године током пописа становништва. Они кажу да је од укупно 3.180.115 особа старијих од 10 година информатички неписмених било је 1.229.972 или 38,7%.

Практично то би значило да је више од милион и 200 становника Босне и Херцеговини информатички је неписмено било 2013 године. Истовремено се са званичних нивоа свакодневно понавља да је улагање у ИТ индустрију један од главних приоритета, те да је први корак за то информатичко образовање нових генерација.

Информатичка писменост дефинише се као способност особе да обради текст, изради табеле, користи е-маил и интернет, док се особа која не зна обављати ниједну од наведених активности сматра компјутерски неписменом.

Да и у Босни и Херцеговини може другачије, говоре примјери наставника који личним залагањем, идејама и иновативношћу, не чекајући на усвајање закона и образовних курикулума, помјерају границе и својим ученицима доносе нове, модерније и боље наставне методе.

Лична залагања

Један од таквих наставник математике из Чапљине Иво Пејдо, направио је између осталог мобилну апликацију за учење разломака. Његова апликација потпуно је бесплатна и може се наћи на Гоогле плаy-у.

За РСЕ Пејдо каже како су босанскохерцеговачком образовању потребне велике промјене.

"Имали смо повод цртања Wорд-а у Сарајеву. То сам цртање видео већ негдје раније на интернету, наставник је то радио на плочи, а не на папиру, из неких сасвим других разлога, ради се о неком сиромашном дијелу Африке гдје ученици немају рачунала. Код нас је ситуација битно другачија и не би требало губити вријеме на такве ствари. У информатици постоји много добрих ствари за проучавање. Ту првенствено мислим на програмирање робота и учење програмских језика", додаје Пејдо.

Изучавања информатике само је један од проблема босанскохерцеговачких школа, које се као и остатак друштва боре се са финансијама. Велики број школа, нема потребне информатичке кабинете, а уџбеници су често неприлагођени модерном добу.

Заједничког наставног плана и програма, као ни за остале предмете нема, будући да је образовање у надлежности кантоналних министарстава у Федерацији БИХ и ентитетског у Републици Српској.

Извор: РСЕ