Прве оцјене новајлија из угла Партизанове струке...
Динга прави од зиме, Пешукић као Ћирковић, Садик бржи од Тавамбе! Шта црно-белима доносе најближи Милошевићеви сарадници, Ђуричић и Цветковић?
Фудбал 12.07.2019 | 09:54
Актуелни стручни штаб иза себе има 13 званичних утакмица, осам победа, реми и четири пораза, али и нешто што се не види у бројевима: међуљудске односе засноване на поверењу са играчима и готово пријатељски однос на релацији фудбалер-струка. Нема више грча на лицима фудбалера, са тренерима су на “ти”, на тренинзима је граја и те релације, делује са стране, и те како им пријају.
“Главни сегмент наше филозифије је тај да нисмо шефови, а они извршиоци, већ смо сви - сарадници. Далеко нам је важнија повратна информација од екипе, јер тим није 11 најбољхих играча, него 11 који се најбоље слажу. Водимо тим у два правца. Први је надоградња уз рад, други постојање толерације и одговорности према тиму. Шта мислите, како воде Роналда, кад зарађује 1.000.000 евра седмично? Да ли неко може било шта да му нареди? Ако се посвађа са тренером, не терају Португалца, него шефа струке, али он све поштује, јер га воде људи аутортитетом знања. То је и наша мисија у Партизану”, објаснио је Милан Ђуричић, десна рука Сава Милошевића.
О њему се у српском фудбалу доста зна. Водио је Инђију, Земун, Војводину и нишки Раднички, био шеф инструкторске службе ФСС, људи кажу да игру познаје у прсте, а и на тренинзима црно-белих он је тај који води екипу, диктира ритам, лоцира проблеме и покушава да их реши. Каже, све ради из захвалности према Милошевићу.
“Саво је свима помогао помогао кад смо били у проблему, сад је ред да му вратимо. Није нас звао Партизан, него смо у Хумску стигли на позив Милошевића. Наш однос је све само не обичан. Сарађујемо, не постоји сујета, нико не каже “ти си ово, ја сам оно”, али ред мора да се зна. Ипак је Милошевићева последња, мада наше мишљење баш уважава. Важно је колико трајате, а трајете само ако имате истинску вредност. Зар бисмо били овде да слабо познајемо фудбал? Па, коме смо ми потребни? Интересује нас да играмо најбољи фудбал у држави, али победа нас највише занима. Она је императив, игра је смисао. На тај начин доживљавамо улогу у Партизану”, предочио је популарни Ђуми шта се од њега очекује у Хумској 1.
Тај психолошки аспект приче омогућио је Партизану да избори пласман у квалификације за Лигу Европе и освоји куп. Има оних који ће рећи “па, шта”, међутим, у задатим околностима, после два тренера у сезони и великог резултатског глиба, чини се да је максимум извучен из екипе у финишу сезоне.
“Ујединила нас је филозофија да је фудбал маратон, а не спринт. Од првог дана смо вероварли да ћемо играти финале. Чак смо прижељкивали Маракану. Карактеристично је да смо најбоље изгледали у последњој уткамици. Да живимо у Немачкој од нас би тражили да објаснимо како смо темпирали форму за крај такмичења. Неко ће то приписати срећи, цинични ће рећи да Звезда није хтела да запне, али у генима нашег народа постоји неповерење. Ми смо заједно радили, веровали, дизали екипу, доста времена потрошили на састанке… Док припремамо утакмицу, ко нас не познаје, гледа са стране, посмислио би “ови ће се потући”, а ми заправо тражимо најбоље решење”, додао је Милан Ђуричић.
То финале Купа Србије са Црвеном звездом заштитни је знак овог стручног штаба, о чему сведочи још један детаљ.
“Добијао сам разне извештаје, сви су показали да је ниво тактичке дисциплине у финалу био у рангу најбољих европских утакмица италијанских клубова. Звезда је имала мање улазака у нашу последњу трећину терена него што је био случај на мечевима Лиге шампиона, против Пари Сен Жермена и Ливерпула”, открио је Ненад Цветковић, стручњак за аналитику и још један сарадник Сава Милошевића.
Кад је Милошевић долазио за тренера рекао је да са собом доводи највеће стручњаке у свом послу у Србији, мислећи, између осталог и на Цветковића. Њихова веза испреплитана је три деценије, Ненад је дошао у Хумску кад и Саво, 1989, из аранђеловачке Шумадије, у генерацији Ивице Краља, Микија Стевића, Дејана Марковића… Није направио играчку, али је градио тренерску каријеру, пратећи пут Саве Милошевића, пошто је са њим сарађивао и у селекцији Црне Горе у мандату Бранка Брновића, касније у младој, па А репрезентацији Србије под вођством Радована Ћурчића, да би га некадашњи репрезентативни голгетер прикључио стручном штабу кадетске и омладинске селекције које су 2014. у Литванији и 2015. на Новом Зеланду узеле европско и светско злато.
“Скоро све играче познајем, што из А, што из млађих репрезентативних селекција. Успоставили смо фамилијаран однос, ко гледа са стране, први пут, рекао би да је све то лабаво, али само кад бисте једном састанку могли да присуствујете уверили бисте се да момци држе пажњу. Уосталом, зар мислите да би без концентрације могли да ураде било шта? Нема шансе”, јасан је Цветковић.
Према његовим речима, то што за време тренинга Милошевић само надгледа рад екипе, а Ђуми и он диктирају ритам, требало би схватити као модерну поставку, налик европском тренду.
“У Србији и даље важи имиџ тренера диктатора. До неког нивоа су такви успевали да спроведу теорију и замисли, али кад стану не постоји ништа изнад, међутим… Ми смо одабрали другачији пут, узајамног поверења и високе концентрације. Саво јесте тренер скромног искуства, у практичном делу, али је све време, откако је окончао каријеру, близу терена. Тако је било на ЕП у Литванији, на Мундијалиту са Митром Мркелом, у репрезенатцији док је био директор… Није ишао на ручкове, не размишљајући шта тим ради. Напротив, све га је интересовало. Зар мислите да би могао да дође до трофеја за кракто време да није имао идеју како да почне и заврши посао”, пита се Цветковић.
Сад је највећи изазов за овај стручни штаб да додатно унапреди Партизан, смањи осцилације из минуле сезоне и удари печат на тим формиран по сопственом укусу.
“Какав ће бити крајњи резултат не могу да кажем док не формирам наш тим у глави, а тај процес још није завршен”, упозорава Цветковић мислећи на још појачања. “Осим тога, ово је групни посао, неодвојив од квалитета тима. Јирген Клоп је на почетку каријере радио анализе у стручном штабу Франца Бекенбауера, а један од њих двојице је једном приликом рекао: “потребне су године за упознавање фудбалске иге, читаве глаксије како се у њој побеђује”. Појашњење: можемо дати смернице неком тиму, али основна ствар је да погодимо суштину. Сад свако има компјутерске програме, испало би да би онај ко поседује најбољу технику или брзину тих програма стално побеђивао. А није тако. Зато је битно погодити у срж проблема”.
Двојица најближих сарадника Сава Милошевића појаснили су прве утиске о новајлијама међу црно-белима.
Најпре о Доминику Динги.
“Свесни смо да се суочава са проблемом дуге паузе, скоро годину дана није играо, сходно томе у првих шест месеци од њега не очекујемо много. Само квалитетан рад и прилагођавање начину игре Партизана, а да тек од зимских припрема крене у отворену конкуренцију. Квалитетно ради, добар је момак, има срећу да га знамо из млађих селекција, сигурно ће одиграти неколико утакмица, али сувише би опасно било ослонити се на њега. Ризичан је у погледу повреде, уопште није играо. Знамо га одлично, али не смемо да будемо сентиментални у том смислу да сад мора да буде конкурентан Остојићу, искусном и стабилном штоперу. Не, првих пола године предвиђено је за адаптацију, а ако играчи мисле да ћемо да их лажемо – мораће неко други то да чини. Ми их не лажемо”, директан је Милан Ђуричић.
Други штопер, Игор Вујачич побрао је симпатије играча.
“И наше”, додаје Ненад Цетковић, објашњавајући како је новајлија из Зете убедио струку да је вредан ангажмана,. “Прво смо добили препоруке, јер смо Саво и ја дуго радили Црној Гори, имали смо информације какав је штопер, знали да је постао А репрезентативац, а чак са свим грешкама унутар игре је деловао је као неко ко може да буде појачање. Током тренинга и контролних утакмица нас је још више уверио у то, решава ситуације доста добро, поседује сасвим коректан квалитет кратког и средњег паса, неопхопдног за улаз у игру. Изненадио нас је све. Арсен Венгер каже “ако хоћеш да правиш игру мораш да имаш најмање једног креативног фудбалера у свакој линији”. Наравно да свако од нас има критеријуме шта је тип креативног играча, али морамо да правимо модел игре, смањимо разике у опасној и уђемо у зоне где имамо већи квалитет. А Вујачић то може”.
Из Црне Горе, само из Будућности, стигао је Периша Пешукић.
“Доведен је пројективано. Знамо да Милетић покрива то место и да ће бити Периши тешко да истисне А репрезентативца. Било би неозбиљно да кажемо “играће” или да се ослонимо на демагогију “сви сте исти”. Како, кад нису. Нити смо ми лажови да причамо апстрактне теме, које нигде више не пролазе. Пешукића одликује квалитетна дефанзива и невероватна могућност понављања. Подсећа ме на Миливоја Ћирковића, али мора и он, попут бившег десног бека Партизана, да поради на центаршуту. Имамо времена пола године, док се Милетић не прода. Кад се деси, Пешукић ће бити припремљен, после тога прикључићемо момка из омладинаца, већ је у тефтеру то је процесс који мора да се заврти. Онда наш начин игре неће трпити, без обзира на продаје”, уверава Ђуричић.
На супротној страни одбране предвиђено је да игра повратник, Рајко Брежанчић.
“То је тип играча какав нам је потребан, само да достигне ниво физичке спремности. Сви знамо шта може да понуди. Квалитет у офанзивном делу је неспоран, њему се тешко брани пас ка напред, има сличан пас као Александар Коларов или Милан Родић, њима не може да им се брани додавање или центаршут поред ноге. То су карактеристике које није лако наћи на тржишту. Наша обавеза је да га вратимо у ритам и ништа више”, додаје Цветковић.
Што се офанзиве тиче, засад је на позицији крилног везисте ангажован доскорашњи капитен Рада, Александар Лутовац.
“Реч је о једном од најбржих играча у Србији. Док сам водио неке екипе увек бисмо против Рада прво гледали како да зауставимо Лутовца. Има проблем попут Динге и Рајка, није играо шест месеци, потребно му је времена, постоји у у његовом случају могућност повреде ако га оптеретимо, а квалитети нису спорни. Млад је репрезентативац, објективно, није лако”.
На крају, навијачи по неписаном правилу највише очекују од странца. Можда би Умар Садик могао да буде један од нових миљеника југа.
“Филтер је прошао зато што је млад, што значи да Партизан има шансу да његовом продајом обезбеди средства у будућности. За то је потребно одмах да почне да даје голове. Немамо много времена за нападача, али Умар је већ показао да може да понуди различите врсте напада. Карактерише га брзина покривања простора из средње зоне, поседује сасвим коректну технику за играча високог 192 центиметра, реагује добро на све ситуације леђима, изузев дуел игре. Нажалост, не може као Тавамба да задржи лопту, јер је Камерунац снажнији, али Нигеријац је бржи, тактички обучен, није џабе под уговором са Ромом. Биће појачање, а да ли ће давати голове као Рикардо – било би неозбиљно да обећам”, предочио је Ненад Цветковић.
На његове речи надовезао се Ђуми.
“Лане смо имали Тошића или Закарића десно, централно Рикарда, а лево Пантића. Ниједан играч не напада простор. У односу најквалитетнијег паса у фудбалу, иза леђа противничке одбране, да би додавање прошло, мортате да имате играча који напада простор. То је Садик. А наредни део прелазног рока ће показати да ли ћемо довести играче који ће њему помоћи да се брже развије. Плус, хтели смо да имамо на располагању шпица који ће да уђе у последњих 20 минута, кад не иде, да разбије бункер, постигне гол”, прецизирао је Мики Ђуричић.
Извор: моззартспорт
Фото: ФК Партизан
Коментари / 0
Оставите коментар