35 година није видјела брата

Драгицу Зарић је послије 34 године одвојености преко репортаже Телеграфа пронашао полубрат из Загреба Стипо Јелеч

Регион 06.07.2019 | 10:11 - Кад сам га видела на вратима окаменила сам се! Испрва нисам могла да га препознам, ипак је прошло 34 године. Угојио се, оћелавио... Али кад сам схватила ко је, нисам могла да обуздам емоције! Мислила сам да ће се срољати!" - почиње причу Драгица о сусрету са давно изгубљеним братом, који ју је препознао гледајући нашу репортажу о  о двема женама које живе у зарђалом вагону у Железнику.

Стипе Јелеч недавно је из Загреба дошао у Београд, у жељи да поново види своју сестру. После више од три деценије невиђања, кренуо је из Загреба у Београд у жељи да поново загрли сестру. 

- Све те године покушао сам некако сазнати што је с њима, јесу ли живе где живе, како живе... Распитивао сам се, али никад нисам добио никакав одговор - рекао је Стипо пред камерама емисије "Провјерено".



Дошао је у Београд, закуцао на врата њиховог оронулог дома у Сублинској улици и оставио две жене без текста. Да она постоји, сазнао је као дечак од других сестара, јер строги отац никад није говорио да је имао ћерку са другом женом. Срели су се само једном, а затим су им се путеви потпуно раздвојили.

- Обрадовала сам се више него да ми је ко рекао: “Твој је цео Београд!” Чак сам и заборавила шта ми је све причао колико су ме преплавиле емоције. Он је био дечак у средњој, основној школи кад смо се последњи пут видели, а ја сам имала 12, можда 13 година. Тад нас покојна стрина упознала на једном вашару у оближњем селу. Колико сам била брбљива, нисам хтела ни да га видим. “Какав па брат! Иди бежи тамо!” Нисам волела очеву другу породицу јер ми је он остао у лошем сећању, много је пио - прича Драгица за Телеграф.рс.

Данас је ситуација, каже, много другачија. Поновни сусрет је у њој изазвао само најлепша осећања.

- Чули смо се пре, можда шест година и он ми је тад обећао да ће доћи, тако да се нисам изненадила што ме је потражио. Нисмо ни стигли да се испричамо како треба, све је било некако брзо. Много ми је било жао кад је морао да крене назад у Загреб. Некако, волела бих да може да нађе посао овде у Београду, па да се виђамо стално - искрена је Драгица, док њена мајка Ката додаје да је Стипе и њу позитивно изненадио.

- Нисам га познавала, али сам му се обрадовала као рођеном брату! Звала сам га да дође на усељење, кад се иселимо из вагона. Овде не могу ни да га угостим како доликује - каже Ката, показујући на оронулу унутрашњост зарђалог вагона, који је овим женама тренутно једини дом.

(Телеграф)