Тик, так, тик, так: Боаћијева трка са сатом...

Хоће ли Звезда дочекати стари сјај нападача из Гане?

Фудбал 23.06.2019 | 19:13 Када у неком клубу за два и по сезоне дате 55 голова то значи: да сте квалитетан нападач и да ће вас навијачи ценити. Када исти број погодака у истом временском раздобљу постигнете у Звездином дресу то имплицира да сте један од најбољих странаца у новијој историји црвено-белих. Али то значи да врло лако можете да постанте жртва сопствених стандарда и постулата живљење у Љутице Богдана. Не постоји ни јуче, ни прекјуче. Не постоји ни сурова демонстрација моћи у Прагу, нити бомба у Келну.  Нема захвалнице за учињено у претходном периоду. Већ само оно што сада пружаш.

И без помоћи бисте вероватно схватили да су претходни редови намењени првом нападачу Црвене звезде Ричмонду Боаћију. Када се вратио из Кине, немоћан да ухвати некадашњу форму, био је проблемчић. Потом је у утакмицама високог значаја без конкретног учинка сервирао приче о неукусу подгрејане супе. То је већ постао проблем, обзиром да је за његов повратак из Ђангсуа клуб са Маракане морао да плати 2,5 милиона евра.. Било је наговештаја бољитка током припрема у Анталији, али у Аустрији је Боаћипочео да се трка са сатом. Није још пет до 12, али потенцијални репрезентативац Гане ушао је у цајтнот. Мораће како зна и уме да ухвати некадашњу форму и поправи тај последњи утисак на временском узорку од шест месеци.

И не ради се само о головима. Тог лета 2017. године, па и раније, снажни нападач из Гане био је персонификација школованог центарфора. Имао је савршено кретање, уместо да штопери пецају њега у офсајд позицији, он је пецао њихова кретања. Био је ходајућа опасност

Објективне околности кажу да се после повратка из Кине намучио са ситним и оним мало крупнијим повредама. Имао је мистериозни вирус прошле зиме, па је због тога било разлога да му се прогледа кроз прсте, као и чињенице да је у врло кратком раздобљу променио три континента. Организам и тело га нису слушали. Тек у Анталији, током зимских припрема, Боаћи је добрим расположењем најављивао стару, добру форму. Смејао се, био физички затегнут. И све тако до нове повреде.
“Ја нисам кинески Боаћи, ја сам прави Боаћи”, одговарао је у шали на коментаре које је чуо да је Звезда из најмногољудније земље света добила другог центарфора.

Овде, у Виндишгарстену слична прича. Опет делује да се физички затегао, али је у првој правој провери против Клужа остао без правог учинка. Имао је асистенцију ка Јованчићу (промашени зицер) и ту је негде стао. Није било карактеристичног отварања, тражења простора, уласка у дубину. Самим тим ни голова. Није било ни уласка у шансу.

Далеко од тога да на Маракани треба да драматизују, али морају да буду свесни да ће Ричмонд Боаћиовог лета, али и у будућности имати већи крст на леђима. Пре свега због чињенице да је на некој интерној ваги у Љутице Богдана претегао тас са његовим именом. На уштрб Милана Павкова. Просто, Боаћи је био опклада одговорних људи из српског шампиона под изговором да је много добар играч, као створен за европске квалификације и тимове попут Судуве и Хелсинкија.

Сушан период, уоквирен и слабом партијом у дербију,  морао би Боаћија да учини поново гладним. И натера га да се бори за опстанак на великој сцени,  као у периоду када је из Латине стигао у Звезду. У супротном сат велике каријере ће брзо откуцати. А, његове амбиције нису ни Кина, ни Португал, ни Блиски Исток.

Извор: моззартспорт