Tik, tak, tik, tak: Boaćijeva trka sa satom...

Hoće li Zvezda dočekati stari sjaj napadača iz Gane?

Fudbal 23.06.2019 | 19:13 Kada u nekom klubu za dva i po sezone date 55 golova to znači: da ste kvalitetan napadač i da će vas navijači ceniti. Kada isti broj pogodaka u istom vremenskom razdoblju postignete u Zvezdinom dresu to implicira da ste jedan od najboljih stranaca u novijoj istoriji crveno-belih. Ali to znači da vrlo lako možete da postante žrtva sopstvenih standarda i postulata življenje u Ljutice Bogdana. Ne postoji ni juče, ni prekjuče. Ne postoji ni surova demonstracija moći u Pragu, niti bomba u Kelnu.  Nema zahvalnice za učinjeno u prethodnom periodu. Već samo ono što sada pružaš.

I bez pomoći biste verovatno shvatili da su prethodni redovi namenjeni prvom napadaču Crvene zvezde Ričmondu Boaćiju. Kada se vratio iz Kine, nemoćan da uhvati nekadašnju formu, bio je problemčić. Potom je u utakmicama visokog značaja bez konkretnog učinka servirao priče o neukusu podgrejane supe. To je već postao problem, obzirom da je za njegov povratak iz Đangsua klub sa Marakane morao da plati 2,5 miliona evra.. Bilo je nagoveštaja boljitka tokom priprema u Antaliji, ali u Austriji je Boaćipočeo da se trka sa satom. Nije još pet do 12, ali potencijalni reprezentativac Gane ušao je u cajtnot. Moraće kako zna i ume da uhvati nekadašnju formu i popravi taj poslednji utisak na vremenskom uzorku od šest meseci.

I ne radi se samo o golovima. Tog leta 2017. godine, pa i ranije, snažni napadač iz Gane bio je personifikacija školovanog centarfora. Imao je savršeno kretanje, umesto da štoperi pecaju njega u ofsajd poziciji, on je pecao njihova kretanja. Bio je hodajuća opasnost

Objektivne okolnosti kažu da se posle povratka iz Kine namučio sa sitnim i onim malo krupnijim povredama. Imao je misteriozni virus prošle zime, pa je zbog toga bilo razloga da mu se progleda kroz prste, kao i činjenice da je u vrlo kratkom razdoblju promenio tri kontinenta. Organizam i telo ga nisu slušali. Tek u Antaliji, tokom zimskih priprema, Boaći je dobrim raspoloženjem najavljivao staru, dobru formu. Smejao se, bio fizički zategnut. I sve tako do nove povrede.
“Ja nisam kineski Boaći, ja sam pravi Boaći”, odgovarao je u šali na komentare koje je čuo da je Zvezda iz najmnogoljudnije zemlje sveta dobila drugog centarfora.

Ovde, u Vindišgarstenu slična priča. Opet deluje da se fizički zategao, ali je u prvoj pravoj proveri protiv Kluža ostao bez pravog učinka. Imao je asistenciju ka Jovančiću (promašeni zicer) i tu je negde stao. Nije bilo karakterističnog otvaranja, traženja prostora, ulaska u dubinu. Samim tim ni golova. Nije bilo ni ulaska u šansu.

Daleko od toga da na Marakani treba da dramatizuju, ali moraju da budu svesni da će Ričmond Boaćiovog leta, ali i u budućnosti imati veći krst na leđima. Pre svega zbog činjenice da je na nekoj internoj vagi u Ljutice Bogdana pretegao tas sa njegovim imenom. Na uštrb Milana Pavkova. Prosto, Boaći je bio opklada odgovornih ljudi iz srpskog šampiona pod izgovorom da je mnogo dobar igrač, kao stvoren za evropske kvalifikacije i timove poput Suduve i Helsinkija.

Sušan period, uokviren i slabom partijom u derbiju,  morao bi Boaćija da učini ponovo gladnim. I natera ga da se bori za opstanak na velikoj sceni,  kao u periodu kada je iz Latine stigao u Zvezdu. U suprotnom sat velike karijere će brzo otkucati. A, njegove ambicije nisu ni Kina, ni Portugal, ni Bliski Istok.

Izvor: mozzartsport