30 година интернета

Пре 30 година, у марту, млади британски софтверски инжењер који је радио у чувеној научној лабораторији поред Женеве, осмислио је систем путем кога ће научници међу собом делити информације. И тиме је променио човечанство!

Информационе технологије 09.03.2019 | 08:12
30 година интернета
Тим Бернерс-Ли, отац Wорлд Wиде Wеба, данас, међутим, упозорава да су његов изум "отели покварењаци" и да би то могло да доведе до његовог уништења. 

Његова стара канцеларија у ЦЕРН-у не разликује се од осталих у дугом ходнику главне зграде. Једина назнака да се тамо стварала историја је мала плоча поред имена Бернерс-Лија која на то подсећа. 

"Много је радио", рекао је Франсоа Флукигер, који је на чело тима за развој wеба дошао након одласка Бернерс-Лија на, подједнако славни, Технолошки институт у Масачусетсу (МИТ) 1994. године. 

"Светла у његовој канцеларији увек су била упаљена", рекао је Флукигер за АФП. 

Историја у настајању 

Бернерс-Ли је био задужен за интерни именик ЦЕРН-а, али су га занимали и начини на које би се хиљадама научника широм света, који су сарађивали са европском истраживачком лабораторијом, омогућило да лакше размењују информације о свом раду. 

Његова визија "децентрализованог система за управљање информацијама" убрзо је изнедрила wеб. 

Примитивни облици интернета, мреже која повезује рачунаре, постојали су и раније, али је тек Wорлд Wиде Wеб омогућио да се wеб страницама приступа помоћу претраживача. 

"Врло рано смо имали осећај да се ствара историја", рекао је Флукигер. 

Године 1990. тиму се придружио белгијски научник Робер Кајо, који је користио ХТМЛ програмски језик за израду wеб страница.

Заједно су створили "хипертексуални преносни протокол" или ХТТП, који је корисницима омогућио да садржају могу да приступе кликтањем на линкове и wеб адресе, односно УРЛ-ове. 

Крајем деведесетих година, Тим Бернерс-Ли је пустио у погон први сервер за претрагу мреже. 

Први прегледач изван ЦЕРН-а у употребу је стављен почетком 1991. године, прво у другим истраживачким институцијама, да би касније постао отворен и за јавност. 

Флукигер, који је сада у пензији, каже да је wеб један од највећих изума 20. века. 

Он се, међутим, данас жали на "злостављање на интернету, лажне вести и масовну хистерију", које су сада у пуном замаху. То важи и за угроженост приватности корисника. 

"Треба да се запитамо да ли смо на крају створили чудовиште које је потпуно ван контроле!" 

"Покварењаци и тролови" 

Тим Бернерс-Ли је покренуо сопствену кампању не би ли "спасао wеб". 

Он је, на Wеб суммиту одржаном у Лисабону у новембру прошле године позвао на нови "Уговор за Wеб", заснован на приступу за све и темељном праву на приватност. 

"Wеб су отели покварењаци и тролови, који су га користили за манипулисање људима широм света", упозорио је Бернерс-Ли у свом децембарском коментару за Неw Yорк Тимес, наводећи претње са којима су корисници суочени: почевши од дарк wеба, до сајберкриминала, лажних вести и крађе личних података. 

Он је у јануару, на Светском економском форуму у Давосу, позвао глобалне елите да се придруже борби против "поларизације" онлине расправа.

Б 92
фото:интернет

Коментари / 0

Оставите коментар