Прича: Шууут! Звезда мора да га сачува!
Оружје, којег Звезда не сме да се одрекне!
Фудбал 11.03.2019 | 23:52
Али, имао је дерби и своје хероје. На једној страни је то, из перспективе партизановаца, голобради СтрахињаПавловић који је показао таленат и спаковао у џеп Ричмонда Боаћија. Имао је среће да не заради други жути картон, али је био Партизанов велики добитак.
Ако гледате из визуре црвено-белих, апсолутни херој дербија је Милан Павков. Чак и за обичне љубитеље је херој дербија јер ће се утакмица памтити по његовом мајсторском голу.
Корпулентна момчина из Бегеча опет да вади кестење и спасава Звезду. Није му први пут, радио је то и раније. Врло успешно.
Успео је у Салцбургу, у мечу деценије за Црвену звезду. Није дао гол али је његов улазак променио однос снага на терену. Успео је потом и у победи деценије против Ливерпула, када су звездаши стрепели због изостанка повређеног Боаћија, а добили су нешто што ни у најбољем издању Боаћија нису могли да сањају. Уствари, ни много бољи нападачи од Боаћија нису успели да надскоче и надјачају Ливерпулову стену Вирџила ван Дајка, као што је то урадио Милан Павков.
А успео је и у суботу. Док се Звезда у првом полувремену ослањала на неке натприродне моћи Марка Маринаизгубљеног у шуми ногу Партизанових преторијанаца, плаћала је скупу цену тупости у нападу. Док се чекало да се Боаћи извуче из раља Партизанових штопера или да Вељко Симић нањуши неку шупљину и побегне, пролазило је време. А Партизан је водио. Додуше, чекао се и Бен, али он је своје одрадио и дао гол који му је неоправдано поништен, па се не може рећи да је заказао. Утисак је да је Звезда и превише чекала и мало шутирала на гол. А голова без шутева не може да буде... Поготово ако вам је преко пута голман калибра Владимира Стојковића.
И онда је ушао Милан Павков.
Његово једноставно схватање фудбала је заправо лековито и има терапијске способности за Звезду када је захвати болест тупости и неефикасности. Он ће шутнути лопту ка голу. И добра је вероватноћа да ће наћи пут до мреже. Хајде да се на враћамо на Ливерпул и оно ремек дело. Да се вратимо на данашњи дан пре годину дана. И утакмицу против истог ривала и истог голмана. Само што Павков није носио исти дрес...
У блату Чаира су шансе биле реткост, а Раднички и Партизан покушавали да играју неки фудбал и изграде акцију за гол. И онда је Милан Павков решио да шутне. Ситуација је можда била и тежа него јуче иако је раздаљина била мања. Искоса са леве стране је успео некако из окрета да распали лопту из прве и пошаље неодбрањив хитац у супротан угао Владимира Стојковића који није стигао ни да се баци. Лопта није баш лизнула стативу као јуче, али је то био шут који се не брани.
Годину касније је Милан Павков ушао у вечитом дербију као најјаче оружје са клупе са примарним задатком да у скок игри нанесе штету Партизану. И направио је много проблема одбрани црно-белих. Покупио је скоро сваку лопту у скоку. Унео је панику у последњу линију Партизана. Али пре свега је шутнуо на гол. Што су његови саграчи синоћ често заборављали, као основни предуслов да се постигне гол.
Прво је скинуо лопту у скоку младом Павловићу, потом му побегао и наместио се на шут. А онда је као против Ливерпула севнула бомба. Опет супротан уграо, овога пута је Стојковић стигао да се баци и улепша гол.
Код Павкова је фудбал прост и једноставан. Одрадиће оно што тренер тражи од њега, али ће пре свега тражити шансу да упути ударац према голу. Што праве голгетере одваја од радног места пуког нападача. Свестан је својих квалитета, али они нису само скок игра и физичка супериорност како би се могло закључити на први поглед.
Да ли сте сигурни да су сви ти шутеви случајност?
Занимљиво је некада погледати играче Звезде на загревању. Као на пример на полувремену недавно против Војводине. Лакоћа са којом Павков хвата волеје и смешта их под пречку је очаравајућа. А и према ономе што је наш извештач видео на припремама у Анталији, Павков са истом лакоћом блиста у индивидуалним вежбама које офанзивци раде са Миланом Косановићем. Дакле, код Павкова ништа није случајно... Ни оно против Ливерпула, ни оно синоћ. Ни оно против Спартака у првом делу сезоне када је такође добио лопту на 20 и кусур метара и без много размишљања је одапео у мрежу.
А опет не добија довољно заслуга и поштовања које заслужује у Црвеној звезди. Као што смо констатовали после историјског успеха оне вечери у Салцбургу, неке ствари код Павкова су фудбалским речником необјашњиве. Чак и за људе попут Милојевића, Мркеле и Терзића којима је пред очима свакодневно. Само можемо да поновимо Мркелине речи после Салцбурга.
„Чим он уђе нешто се дешава. Нешто кува у противничкој одбрани“.
Павков стварно „има оно нешто“. Шта је то нешто, то је већ за озбиљне фудбалске умове и анализе. Али вредновање „тог нечега“ би требало да је веће. Чак и после Салцбурга, у Звезди нису били сигурни да ли да задрже Павкова или да га продају за ситне паре које су тада могли да узму. На њихову срећу, одлучили су се за ово прво. Ако ништа друго, вредело је због оне чаробне ноћи против Ливерпула...
Павков је узвратио на поверење и на другим утакмицама. Од почетка сезоне је други стрелац екипе иза недодирљивог Бена који је постигао 17 погодака (гол на 138 минута, али ту су и голови из пенала). По укупној минутажи је Павков тек на 14. месту у екипи и у просеку постиже гол на 166 минута.
И опет тај његов учинак не одјекује колико би требало. Иако је Звезда продужетком уговора повукла очекиван и логичан потез достојан озбиљног клуба. Али замислите ситуацију да такав учинак имају Ебисилио или онај несрећни Кафу? И еуфорију међу навијачима. Опет је Павков некако у сени и мора да се доказује више... Мање стручном штабу, а више навијачима који су често слабији на учинак странаца и множе њихове голове већим коефицијентом.
Опет је Павков ове зиме био близу излазних врата Маракане. Чекала се понуда из Кине за коју је у канцеларијама Маракане постојала велика заинтересованост. Провејавала је и нека атмосфера међу звездашима да заузима место талентованом Дејану Јовељићу и да уз Боаћија неће бити довољно минутаже за сву тројицу. Као главни клупски пројекат у перспективи и играч за којег се већ сада види да има убитачан голгетерски инстинкт, Јовељић би свакако требало да добија озбиљнију улогу. Уосталом, он није дете, неки његови вршњаци играју и по јачим европским лигама. Али и Павков има импресиван ЦВ у којем је од суботе и потез вечитог дербија.
Звезда је практично већ сада шампион Србије, а без обзира на издање у дербију, биће и фаворит за освајање Купа. Ипак, главна амбиција и циљ клуба јесте Европа. Да ли још један улазак у Лигу шампиона или „утешна награда“ у Лиги Европе, још је рано да се прича и зависиће од многих фактора. Не само од Звезде.
За још један успех у Европи, нападач калибра Милана Павкова биће неопходан Црвеној звезди. Поготово што га на српском тржишту у виду замене нема ни у најави. Ричмонд Боаћи је упркос слабом издању у дербију, подигао квалитет и спрему у односу на јесенас. Дејан Јовељич је бисер и огроман капитал за будућност који би могао да крене стопама Луке Јовића.
Али када дође лето, када аутоматизми у игри још не буду подмазани, а екипа се измени и крену оне европске муке са тврдим и мотивисаним противницима, попут неке Трнаве, Звезди ће бити потребан МиланПавков.
Да шутне лопту у гол.
Знају то и навијачи Звезде. Они са Запада који су синоћ негде у финишу другог полувремена (већ је било 1:1) као по команди заграјали углас: „Шууут! Шууут“! Милан Павков је у тим тренуцима повукао контру са неких 35 метара од гола Партизана. Не би је шутнуо ни Кристијано Роналдо... Али за навијаче Звезде је десна нога Милана Павкова већ стекла неке надреалне моћи.
Може Павков да буде у 20. по минутажи у тиму Звезде, али суштински је једно од њених најјачих ружја. Да ли као први шпиц, да ли као џокер или у тандему са другим центарфором, то ваљда Милојевић најбоље зна. Једино што Звезда не сме је да се одрекне Павкова пре краја европских квалификација. А ни после њих, у зависности од учинка. Јер таквих нападача нема на тржишту, бар не доступних нашим условима, и тешко ће наћи замену за њега...
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар спорт
Коментари / 0
Оставите коментар