Партизанови миленијалци...
Кад су могли Митар, Блеки и Обрад. . . Могу и они, петорица их је и време је да зграбе прилику.
Фудбал 26.01.2019 | 21:15
Горан Стевановић, зима 2010. године.
Фудбал, баш као и живот, не нуди савршене прилике, још се није родио тај коме је од рођења до смрти све потаман, да га ништа не жуља, мори... Пре ће бити да су пролази који воде ка врху уски. Ретко их уочимо. Још ређе одважимо да ка њима кренемо. Ако будемо неодлучни или недовољно храбри ризикујемо да останемо просек. А кад је просек, и у животу и у фудбалу, џаба човеку што је "био највећи таленат у генерацији". Зато речи некадашњег везисте, касније тренера Партизана, у директној комуникацији са играчима током једног од тренинга у турском Белеку пре девет година, представљају савршену потку дечацима који на исто место стижу, може бити, у потрази баш за минијатурним путем који им тинејџерске перспективе личи на козју стазу, али...
Није ли у томе чар, да кад ти мало ко даје изгледе, савладаш сопствене страхове и конкуренцију, као што их је стиснутом песницом смрвио Александар Митровић и из полушансе, ма из мртвог угла, постигао голчину каријере? Лето 2012, упекла звездана Тари, мучи се Мохамед Забија до даха да дође, цео дан ништа не једе, нити пије, поштујући Рамазан и мало је рећи да се вуче тереном. Далеко је свежији, растрчанији, комуникативнији Стефан Шћеповић. Радостан, вратио се у матични клуб. Либијац и старији Слађанов син пројектовани су да воде навалу Партизана у квалификацијама за Лигу шампиона. Негде око корнер заставице „оре“ терен дечко по имену Александар Митровић, прикључен првом тиму да "осети атмосферу". Мало му је, није још пунолетан, жели све и жели одмах, не зарезује конкуренцију, псује (сам себе, да не буде забуне), свестан да ће због поганог језика морати да убаци десет еврића у касу Владимир Вермезовић којом тренер уводи правила лепог понашања. И даје га. Не чека савршену прилику, да га неко на утакмици суперлигашког карактера споји с голом, па да је ћушне. Јок! Из мртвог угла, заклоњен тандемом нових нападача, маше у стилу "гледај, бре, шта је умем". Тог лета га шаље у мрежу Валете само девет минута пошто је крочио на терен, па у Тромзу главом у паду кад нико не мисли да је способан да стигне лопту и – нико га не заустави.
Митровићева путања делује као пртина за „миленијалце“ из садашњег састава Партизана, изданке његове школе, као што су Страхиња Павловић (17), 16-годишњи Филип Стевановић (први пут са сениорима), те трилинг из „класе 2000“: Армин Ђерлек, Светозар Марковић и Златан Шеховић. Њих петорица имају још свежији пример како се из другог плана ствара и користи шанса, а да се притом за њу сам бубуљичави дечак избори. Зима 2016, опет повратник и опет странац, Марко Јовановић и Седрик Гогуа. Планирани да буду ослонац Партизанове одбране у тренерској ери Ивана Томића. Планирани, али у фудбалу и у животу не иде све према очекивањима, дечак питомог лица и снажног тела дува обојици за врат и толико је импресиван да сам Томић каже:
"Запамтите, Блеки ће једног дана вредети 30.000.000 евра". Кажу, вреди више. Новац није битан колико појава Николе Миленковића у првом тиму, час игра за садашњим првотимцем Вождовца, час са непредвидивим центархалфом из Обале Слоноваче и нико у Хумској не може да верује да до пре само неки месец није имао професионални уговор. Гле сад, незамељив у Виолином дресу.
Зато су припреме идеална прилика да петорка актуелне генерације из не баш повољних шанси утера лопту и мрежу, јер ако то уради једном, тешко ће је неко померити из првог тима. Без обзира какве околности и колико жестока конкуренција била. Ако ћемо о конкуренцији, Иван Обрадовић није имао ни 19 година, али је фурао фазон Битлса и није га било брига што је за линију поред реклама "везан" Марко Ломић, нити што је клуб довео резерву Драгана Радосављевића из Смедерева. Ма, какви, миц по миц, напред и само напред, замицала је тршава коса пролећа 2007. левом аут линијом и остала више од деценију касније симбол како би требало да изгледа бек Партизана.
Ђерлек, Света Марковић, Стевановић, Шеховић и Павловић се могу сматрати привилегованим у односу на класиће у Србији. Деца су Партизана. А то се вреднује у иностранству често више него код нас. Зато би тај луксуз, припадност другој најбољој школи Ервопе, требало да искористе. Неко пре, неко касније – јер у развоју талента никад не знате кад ће и да ли да експлодира – међутим, нико да чека идеалну прилику, већ да се сам за њу избори.
Јер, некад гол мора да се постигне из полушансе. Ма, из мртвог угла, што рече Плави.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар