Тиха реформа Партизанове школе...

Финансије Звездина предност, али многи хоће код нас, учимо их оно што нема у књигама.  Вања Радиновић о сарадницима, бисерима који куцају на врата првог тима и пројекту који би требало да резултира 2023. године.

Фудбал 07.01.2019 | 19:00 Нови ветрови дувају „Земунелом“. Мада је било негодовања појединаца и кулоарских прича како је Партизанова фабрика престала да производи асове европског формата, те да нема чак ни појединаца способних да направе разлику у првом тиму, последњи месеци развејали су све дилеме, показавши да се Омладинска школа црно-белих враћа на препознатљив пут.

По бар два основа. Први је такмичарски и огледа се у чињеници да ниједна селекција не зна за пораз у вечитим дербијима. Други се тиче основне делатности, оличене у производњи талената, па је тако Филип Стевановић (2002) већ дебитовао за екипу Зорана Мирковића на Бањици, заједно са њим ће и штопер Страхиња Павловић на припреме у Турску, а то није све...

„Запамтите име Луке Цветичанина. У питању је бочни нападач, рођен 2003. године“, скреће пажњу Вања Радиновић, директор Партизанове академије на момка који је летос потписао уговор до 2021, уз напомену да претходно наведени таленти већ завређују простор. „Крилног везисту Стевановића је јавност упознала против Рада, док и Страхиња Павловић (2001) слови за врхунског талента, пошто је левоног, такви се цене у Европи, снажан је, а има задивљујући координацију покрета“.

Поменута тројица су бисери, свако у својој генерацији. Кад би свако од њих испунио очекивања могао би Парни ваљак да рачуна и на резултатске и на финансијске бенефити, пошто се очекује да у блиској будућности носе игру првог тима, а касније убаце у клупску касу збирно око 20.000.000 евра. Све као последица квалитетног рада у млађим категоријама.

„Од нашег рада зависи клуб 2023. године“, јасан је Радиновић, уверен да ће лане започета реформа фудбалског школства у Спортском центру „Партизан-Телеоптик“ донети плодове на два разбоја. „Прошлог јануара, кад сам постао директор, договорена је тиха реформа, услед чињенице да смо дуго функционисали на исти начин. План је био да у првих шест месеци снимимо стање у школи из свих углова. Не критикујем никог, била је успешна и раније, само смо желели да је модернизујемо. У јуну смо дефинисали тренерски кадар. У том смислу постоје тренери такмичари, затим едукатори, неки који су неколико пута прошли цео циклус, а њима смо прикључили десетак нових, међу њима доказаних, чак и селекотра“.

Некадашњи сарадник у стручним штабовима Александра Станојевића и Аврама Гранта, кад су се освајале титуле, прихватио је позив управе после тренерских авантура у Румунији, Грчкој и Словенији и латио се захтевног посла. Притом, схватио је да не може сам. Велики је то систем да би један човек све постигао. Зато...

„Активну улогу у развоју школе има мој заменик Горан Арнаут (некада играч црно-белих, у скорије време скаут заслужан за довођење Леонарда, Евертона и Тавамбе, оп. ау), потом тренери, скаути, међу њима је велики број бивших асова. Свако од њих спреман да пружи оно што нема у књигама! Ту мислим и на бившег директора, Недељка Костића, стално је са нама, има право да сугерише. Под његовим вођством омадинска школа била је најбоља у Европи и било би сулудо одрећи се таквог зналца. Исто важи и за тренере. Никога се нисмо одрекли. Представљало би то лускуз. Селекције су оснажене, подигнуте на виши ниво. Можда је најбољи пример „класа 2002“, прошле сезоне у заостатку за Црвеном звездом, а сад се и пионири и петлићи шепуре се с првих позиција. И кадети су први“.

Омладинци, пак, тек пети. С тим што ваља имати на уму да су неки од играча који би имали право да играју за њих већ пребачени у Телеоптик или на тренинге првог тима. Уз важну напомену, од које у „Земунелу“ не беже...

„Пробудила се конкуренција. Не само Црвена звезда, већ и Чукарички! Без обзира на све, у јуниорским вечитим дербијима ове јесени не знамо за неуспех: омладинци, кадети и пионири забележили су победе, млађи пионири и петлићи играли нерешено. Немамо пораз од црвено-белих“, казује Радиновић и смирено реагује на информацију да је вечити ривал, како се може чути уложио око 200.000 евра у своју школу. „Нама то не смета! Наравно, није пријатно, нити комфорно, али не представља проблем. Финансије су на њиховој страни, али, знам да много бисера интересантних комшијама игра код нас. Многима је и дражи долазак на црно-белу страну Топчидерског брда. Прво, не могу сви да играју где желе. Друго, воде вас различити мотиви. Не само финансијски. Има нешто и у емоцијама“.

На крају, директор Партизанове омладинске школе истиче да је раније било кашњења приликом исплата стипендија, али да сад принадлежности стижу у складу са ФИФА стандардима, уверава да има апсолутну подршку врха клуба, да сјајно сарађује са Зораном Мирковићем (чланови стручног штаба сениора редовно су на утакмицама млађих категорија) и има идеју како би требало да изгледа чувени интернат, кад једног дана никне...

„Постоји план, али ред је да прво прича онај с врха пирамиде.  Интернат није замишљен као затвор, већ флексибилан. Деца иду у различите школе, па је ред да пролуфтирају главу после тренинга и обавеза у клупама“, додао је Вања Радиновић.

Извор: моззартспорт