Прича: Најотровнија крв европског фудбала поново кључа!

Мамин син је бегом из златног кавеза распалио ватру! Каталонци су узвратили ударац!

Фудбал 25.12.2018 | 23:00 Не рачунајући локалне и националне дербије, до пре неколико година су највећи ривалитети европског фудбала били они између Челсија и Барселоне, односно Реал Мадрида и Бајерн Минхена. Тај ривалитет постоји и данас, али у последње време највише варница сева на релацији Барселона – Париз.

Судбина је често преплитала путеве Пари Сен Жермену и Барселони претходних година и створила ривалитет који се заиста може назвати отровним. Уласком арапских петро долара, ПСЖ је на свим пољима постао озбиљан изазивач уском кругу великих и богатих који се мењају на врху. ПСЖ је постао претња у Лиги шампиона, али и на трансфер пијаци. У Каталонији су на Свеце гледали као на скоројевиће којима ту није место и који су постали конкурентни на недозвољен начин кршећи финансијски фер-плеј. Обе стране су донекле у праву, обе донекле и нису. Нема ту невиних и поштених.

Откако је жреб почео да спаја Каталонце и Свеце у Лиги шампиона, од тада је и ривалитет на терену почео да расте. Али и ван њега. Барселона је имала више успеха на терену и три пута је елиминисала ПСЖ у Лиги шампиона за четири године. Два пута у четвртфиналима и једном у оној фамозној осмини финала када је надокнадила 0:4 из Париза и уз неке сумњиве судијске одуле у невероватној Нејмаровој вечери на Камп Ноу масакрирала ПСЖ са 6:1! У међувремену су једне године били ривали и у групи.

Али, ПСЖ је узвраћао ван терена где се водио још жешћи рат!

Дуго времена је Барса чекала “свог иделаног штопера” Тијага Силву да напусти Милан и пређе на Камп Ноу. Али је Бразилац завршио на Парку принчева. Исто као и још једна велика Барселонина жеља и његов земљак Маркињос. И касније је Барса покушавала да их одведе из Париза, али је ПСЖ све решавао “златним полугама”. Насер ал Келаифи је поготово од оних 1:6 добио осветнички порив да стане Барси на жуљ у свакој могућој ситуацији на фудбалској пијаци.

Још раније је покушавао да одведе Месија, али није успео. Међутим, успео је да Каталонцима зада ударац активацијом Нејмарове клаузуле и да поремети Барсине вишегодишње планове за будућност. Од тада се тиха мржња претворила у отворени рат. Севале су отровне стреле са обе стране.

Барса је успела да узврати довођењем Кутиња којег је ПСЖ јурио друго времена. Каталонци су месецима вршили притисак на Марка Вератија, звали га, нудили му куле и градове и чак га убедили, али је ПСЖ све смирио новим уговором за незадовољног Италијана. Покушала је Барселона да преотме Свецима и Анхела ДиМарију, али и он је добио богатији уговор. ПСЖ је покушавао сличним аргументима да ривалу преотме Бускетса, Ракитића и Сеђија Роберта, али је и Барса реаговала новим уговорима.  

Али кап која је прелила чашу је Адријен Рабио. Неки кажу да се дигло много буке ни око чега и да Рабио није вредан целе помпе и пажње која га прате. Ипак, у највећим европским клубовима се не би сложили… Многи би га ради видели у својим екипама.

Рабио је дете Пари Сен Жермена иако је као клинац пре тога променио неколико клубова. У сениорски фудбал је ипак ушао као академац Пари Сен Жермена. И постао миљеник газде Ал Келаифија. Арапин је у тршавом дечку видео будућност Пари Сен Жермена и играча који ће бити симбол клуба. А био му је потребан и из практичних разлога у недостатку играча из сопствене школе. Ретко који играч је имао толику Ал Келаифијевунаклоњеност као Рабио.

Међутим, дечко из богате породице о чијој каријери као менаџер води рачуна мама Вероник је врло брзо почео да злоуотребљава статус младе звезде. Жалио се на тренере, тврдио да игра превише повучено, тражио повишице, сукобљавао се са звездама попут Ибрахимовића, одбијао да потпише дугорочни уговор… Ово последње је највише заболело Ал Келаифија. Рабио је инсистирао на краткорочним уговорима како би имао слободу да пређе у неки већи клуб и осигурао се да му ПСЖ у тој ситуацији не стоји на путу. Осионог Арапина је највише повредило што момак из његове куће и поред астрономских улагања и напора, и даље није гледао на ПСЖ као на велики клуб.

По инструкцијама маме Вероник, Рабио је калкулисао, чекао и дочекао. Постао је први играч који незадовољан напушта “златни кавез” Пари Сен Жермена. Сви који су раније били незадовољни, смирени су богатијим уговорима и новац им је залечио повређене сујете. Сви они које је ПСЖ истински хтео да задржи, па ту не рачунамо Лавеција, Луиза, Матуидија...  

Само је Рабио истрајао у намери да не наседне на златну руду. Месецима је добијао да продужи уговор који му истиче на крају сезоне, али се ПСЖ ипак надао да ће доћи до договора. Француски клуб је ризиковао да уђе са њим у сезону, оставио га у првој постави, али када је видео да мама и син не мењају став дошло је до затегнутих односа.

Рабио је пребачен на клупу, навијачи му звижде, добија шансу на кашичицу, а вероватно ни њу више неће добијати. Тренер Тухел је очајан јер има само једног централног везисту врхунске калсе (Вератија) због чега је још летос тражио да се пресече ситуација око Рабиоа и да му се доведе замена. Због тога је и ДиМарији променио улогу на терену. Клуб је тада погрешио, а Тухел сада не сме да разиграва играча који се замерио клубу. Иако му је тај играч неопходан на терену. Примера ради, Рабио је играч са највише тачних пасова у Лиги 1.

Да ствари буду горе, Рабио је иза леђа Пари Сен Жермену кокетирао са Барселоном што је посебно погодило Ал Келаифија. На последњем састанку клуба и играча пре два дана, није било Ал Келаифија што је све изненадило. Није желео ни да види Рабиоа док је спортски директор Антеро Енрике покушавао последњи пут да испегла ситуацију. Била је то четврта понуда за Рабиоа у последњих годину дана. Свака је била боља од претходне. Узалуд. Мама Вероник је тежак преговарач и опет је истерала своје као када је тражила да њен син игра офанзивније у везном реду.

ПСЖ се осећа превареним у целој причи.

“Нема више сврхе да разговарамо. То је коначна клупска одлука након састанка са играчем. Мислим да су нас играч и његов заступник завлачили месецима. У једном тренутку је изгледало као да имамо договор о новом уговору, а онда је све одједном прекинуто без објашњења. Играч нам је на крају јасно саопштио да жели да напусти клуб као слободан играч по истеку сезоне. Ово је велико непоштовање од стране играча према клубу. Поготово што долази од стране играча који је прошао нашу школу и који је увек имао нашу подршку”, рекао је спортски директор Антеро Енрике.

Вероник Рабио тврди да ту ништа није спорно.

“Адријенова одлука је дефинитивна и чврста. Као што сви знају, ситуација се потпуно погоршала и више је није могуће вратити у нормалу. Током лета сам рекла Енрикеу да желим Адријенов трансфер јер је он желео да напусти клуб. Не видим шта је то нелојално?! Играч жели да промени клуб. Они нису хтели да га продају, стигла је понуда Барселоне и они су је одбили. Имали су право на то као што и ми има право на ово. Сада је ситуација јако, јако мучна јер Адријен још више жели да оде, а клуб не жели да га пусти”, каже Вероник Рабио.

Убрзо је на њене рече одговорио Енрике.

“Веома сам изненађен речима госпође Рабио о понуди за Адријена прошлог лета. Ово је права истина: понуда је стигла 29. августа у осам сати увече! Непосредно пред крај прелазног рока. Из овога видите да је Барселона већ имала договор са играчем и да је хтела да нас стави пред свршен чин. Барселонина понуда је била смешна. Ми смо као клуб били изненађени тако ниском и непоштеном понудом за играча таквих квалитета и репутације. Они су очигледно имали пакт да нас изиграју”.

Вероник тврди да то није истина.

“Никада ни са једним другим клубом нисмо постигли споразум. Не знам одакле вам те гласине. Увек сам поштовала правила и уговоре. То сви знају. А сада ме клуб напада преко Енрикеа и принуђена сам да се браним. Не смемо да преговарамо са заинтересованим клубовима до 1. јануара и до тада нећу више говорити”.

Рабио после 1. јануара може да потпише предуговор за следеће лето са било којим заинтересованим клубом и да пређе тамо без обештећења. ПСЖ може у јануару да инкасира обештећење које ће бити минимално, тако да је то мало вероватан сценарио. Више им значи да Рабио пати на трибинама до краја сезоне него да у јануару узму пар милиона обештечења.

“Последице ће бити врло јасне – преседеће на клупи остатак сезоне. Сигуран сам да је већ имао договор са неким другим клубом док смо преговарали”, јасан је Енрике.  

Каталонци задовољно трљају руке са уверењем да су задали болан ударац непријатељима из Париза. И да су добили велико појачање за џабе. Међутим, како поједини француски медији пишу, Барса не би требало да буде тако сигурна и да толико ликује.

Многи клубови још виде своју шансу. Ту су Тотенхем, Ливерпул, Јувентус који је специјалиста за овакве ситуације, али и Милан чији директор Леонардо је у сјајним односима са Вероник. Леонардо је током директорског мандата био један од заслужнијих за пробој Рабиоа у први тим Светаца и каснији потпис професионалног уговора. Шушка се да Вероник и сада преговара са Леонардом, али је казна УЕФА дошла као непремостива препрека за Леонарда да доведе Рабиоа на Сан Сиро.

Чак и ПСЖ којег остатак Француске све више и више мрзи, има подршку доброг дела јавности и навијача у овој причи. Ситуацији се једино можда радује Дидије Дешан који више неће морати да слуша питања о непозивању Рабиоа у репрезентацију Француске. Прецртао га је када је овај одбио да буде на резервној листи за Мундијал. Дешан је очигледно добро проценио неке ситуације и карактере у француском фудбалу. Прво је очистио репрезентацију од Насрија, Риберија, Бен Арфе, потом од Бенземе, на крају затворио врата Француске и Лапорту и Рабиоу. 

Момак који има само 23 године је већ стекао приличан број непријатеља у Француској. Али и поштовање Каталоније која највише воли када се неко због ње замери некоме моћном. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс