Шта појачање Јунајтеда од 2 милиона говори Мурињу?

Мурињо је у каријери потрошио више од милијарду и по евра на појачања и она су по правилу доприносила одмах. Ипак, прво појачање клуба у јануару могао би да буде 16-годишњи играч Амијена, у чему многи виде и. . .

Фудбал 09.12.2018 | 22:30 Током незаборавне тренерске каријере, једне од највећих у историји фудбала, Жозе Мурињо довео је укупно 133 фудбалера, од којих су његови клубови платили обештећење за 101 играча.

У овом тренутку, 55-годишњи Португалац има потрошену милијарду и 553 милиона евра на појачања у Леирији, Бенфики, Порту, Челсију, Интеру, Реал Мадриду, поново Челсију и Манчестер јунајтеду, на која је у просеку трошио 15,4 милиона евра.

Јасно је и без овог податка да голобради клинци, најбољи полазници фудбалских академија широм Европе, нису били фокус његовог интересовања, што наравно не значи да је био противник таквих потеза у срединама у којима је радио, већ да је сходно свом инсистирању на резултату одмах и свуда углавном доводио играче способне да одмах и свуда допринесу остварењу највиших циљева.

Његов најпознатији посао свакако је онај обављен на лето 2009. када је после првог неуспешног похода са Интером на титулу првака Европе продао највећу звезду Серије А свом будућем заклетом непријатељу, Пепу Гвардиоли, али тек након што је за Златана Ибрахимовића добио 69,5 милиона евра и Самуела Ето.

Новац је потом потрошио на Дијега Милита (25) и Тијага Моту (10,2) из Ђенове, Веслија Снајдера из Реал Мадрида (10) и Лусија из Бајерна (7), па је са изванредном групом фудбалера који су га сачекали у Милану и петорицом вансеријских појачања добијених за једног непоновљивог Ибру кренуо у поход ка историјској "триплети" до које је стигао управо преко Барселоне у полуфиналу и потом Бајерна у финалу Лиге шампиона.

Пре и после тога, темпераментни професор физичког васпитања погађао је и промашивао појачања, налазио велике играче за мало новца или без обештећења, али и преплаћивао фудбалере који ни на који начин нису доприносили, везивао се блиско са суперагентима попут Жоржеа Мендеша или Мина Рајоле, поставио светски рекорд довођењем Пола Погбе, платио 85 милиона за Ромелуа Лукаку или 60 за Фреда, али се на прсте једне руке могу набројати "голобради" момци који су ангажовани на његово инсистирање.

Утолико, када се у јеку свеопште кризе на "Олд трафорду" и Мурињовог рата са свима па и првим оперативцем клуба, Едом Вудвордом, проширила вест о томе да ће прво јануарско појачање Манчестер јунајтеда бити 16-годишњи нападач француског Амијена, Ноам Емеран, као и да ће обештећење износити око двам милиона евра са тенденцијом раста ка пуних десет у будућности...

...многи су је разумели и као дефинитивно одустајање клуба од стила пословања због ког је Мурињо, на крају, и доведен. Другим речима, да талентовани Емеран није оно што је "Специјални" тражио и очекивао у јануару, до ког ће Јунајтед упоредо водити другачију трансфер политику и радити на јачању базе за будућност.

Емеран би, после 19-годишњег Дијега Далоа из Порта, постао други тинејџер ангажован ове године, коју је Мурињо готово целу провео нерасположен без обзира на друго место у Премијер лиги и финале ФА купа.

Јунајтед, и даље лидер међу енглеским клубовима у пословном свету, некада је био синоним за постављање стандарда на спорском терену на ком су генерације фудбалера под вођством сера Алекса Фергусона деловале застрашујуће добро чак и у сезонама у којима практично нису довођена појачања или су то били, у том тренутку, прилично анонимни и јефтини играчи.

Данас, пет и по година од Шкотовог одласка са клупе, Јунајтед је једини клуб из "велике шесторке" Премијер лиге који се није пребацио на континентално уређење, где се трансферима пре свега бави спортски директор (у договору са тренером и осталим сарадницима), а фудбалском игром пре свега тренер (у договору са спортским директором и осталим сарадницима).

До даљег, "на папиру" то ће бити Мурињов посао, мада нам реалност указује на то да га Глејзери, као власници, не виде дугорочно на "Театру снова" и да ће "реизградњу" овог гиганта наставити неко други.

Мурињу уговор истиче 2020. године, а ове јесени једна од најчешћих тема у текстовима о Манчестер јунајтеду била је лицитација са потенцијалним појачањима, али на месту спортског директора. Манчестер сити је први извео ту транзицију уз пар јаких имена из Барселоне, Челси се уз много лутања и грешака придружио потом, а "испратили" су и Тотенхем и Ливерпул све док тадашњи Арсеналов ЦЕО, Иван Газидис, није "потерао" Арсена Венгера довођењем ВИП људи са "Камп ноу" и "Вестфалена", Раула Саљехија и Свена Мислинтата.

Све то људи из Јунајтеда гледали су са стране, уверени да после Дејвида Мојеса и Луја ван Гала не могу и трећи пут да промаше и да ће им један од најтрофејнијих активних тренера донети инстант резултат.

Испоставило се...

У овом тренутку медијима је интересантно и за кога ће се одлучити бивши директор Јувентуса, Бепе Марота, за чији потпис се боре Интер и Јунајтед, док се Мурињов одлазак из Манчестера некако већ подразумева... Бар у јавности.

Извор: мондо.рс