Прича: Лотито и Инзаги - почетак краја...!

Председник Лација ретко коментарише тренере. Али кад почне, обично се то не заврши добро. По шефа струке наравно. . . .

Фудбал 06.12.2018 | 23:45 Одлука председника Лација Клаудија Лотита да пошаље фудбалере Лација у карантин до утакмице са Сампдоријом на Олимпику следеће суботе распламсала је полемике око одговорности за досадашњи учинак Небескоплавих у сезони и неубедљиву игру. И поред тога што се римски клуб налази на петом месту, са бодом заостатка за четвртопласираним Миланом, обезбеђеним пролазом у нокаут фазу Лиге Европе, у Формелу је веома напета атмосфера. Као да се чекао само повод за објаву „непријатељства“ и приписивања одговорности за сезону без ентузијазма.

Тензије су толико велике да се све гласније тврди да је ово последња сезона Симонеа Инзагија на клупи Лација. Тим пре што ниједан тренер у последњих десет година није уживао такву заштиту и подршку од Лотита и спортског директора Иглија Тареа као Инзаги до пре неколико недеља. Газда Лација, за разлику од других председника и власника клубова, врло ретко се меша у рад тренера и не коментарише у медијима, по правилу, резултате и игру. Међутим, сваки пут када је Лотито изашао у јавност са критикама на рачун тренеровог рада, то је био почетак краја њихове сарадње. Нешто о томе знају Делио Роси, Еди Реја, Владимир Петковић, тако да је легитимно поставити питање да ли таква судбина чега и млађег Инзагија?

Варнице између Лотита и Инзагија су почеле да севају крајем претходне сезоне, када је фантастична сезона Небескоплавих редимензионирана у нормалну у последња три кола губитком места у Лигу шампиона. Председнику Лација се посебно није свидео начин на који је Инзаги третирао Фелипеа Андерсона, пошто је сматрао да је Бразилац најбољи играч у тиму и да његови потенцијали нису искоришћени, добрим делом и због тренеровог погрешног приступа.

ТЕНЗИЈЕ ИЗ ПРЕЛАЗНОГ РОКА

Јаз између председника и његовог штићеника је почео да расте у предвечерје прелазног рока. Инзаги, поучен искуством Делија Росија, Петковића и Пиолија, који нису тражили појачања после одличних сезона, одмах је ставио на сто листу појачања за пласман у ЛШ.

Лотитова мана је уверење да тим који заврши сезону на петом месту, може да поправи пласман појачавајући рад и побољшавајући игру. Зато је стао уз Инзагијев захтев да нема продаје СергејаМилинковића Савића и Луиса Алберта, упркос наклоности Иглија Тареа да се, барем, размотре понуде за двојицу фудбалера. Лотито је због Инзагија пристао и да преговара са власником Сасуола Сквинцијем, с којим годинама није говорио, како би довео Ачербија. Штавише, прихватио је и да плати 11.000.000 евра плус бонусе, кршећи своја начела да играче са 30 и више година узима без евра обештећења или са пар милиона евра.

У међувремену, у Формело су већ стигли Дурмиси, Бериша и Прото. Али Инзаги није био задовољан: тражио је да му доведу Папуа Гомеза из Аталанте, Мануела Лацарија из Спала, још једног централног дефанзивца и алтернативу за Лукаша Леиву на средини терена. Ту је Лотито, ненавикнут на експлицитне захтеве тренера, буквално праснуо и очитао буквицу Инзагију да он не инвестира у играче који имају више од 30 година (Аталанта је тражила за Гомеза 15.000.000 евра) и да Лацио валоризује младе и перспективне фудбалере, прекоравајући тренера што је практично прецртао Фелипеа Андерсона.

Спортски директор Игли Таре је мајсторски одрадио посао са Алесандром Лучијем, менаџером Милана Бадеља и Хоакина Корее. Платио је мало више од тржишне цене Кореу, али је зато добио без евра обештећења Бадеља којем је уговор истекао с Фјорентином. Лотито и Таре су мислили да са Бадељом у улози алтернативе за Лејву и Корее на месту Фелипеа Андерсона, који је код Инзагија ионако био резерва Луису Алберту, имају спакован тим за јуриш на Лигу шампиона.

Таквог мишљења није био Инзаги. Тренер је наставио да тражи Гомеза и Лацарија. Из тог периода датира чувени телефонски разговор Лотита са Инзагијем у Кортини у којем председник Лација постројава шефа стручног штаба као да је млади извиђач, а не тренер клуба који је у последњих десет минута изгубио улазницу за Лигу шампиона претходне сезоне. Инзаги није могао да се помири са идејом да Милан доводи Игуаина, Интер ДеФраја, Најнголана, Политана и Кејту, Јуве Роналда, Наполи Фабијана Руиза и Вердија, а он мора да се задовољи Беришом и Кореом.

ТИМ ЗА ЛИГУ ШАМПИОНА ИЛИ ШЕСТО МЕСТО?

Од старта сезоне влада дихотомија у  Лотитовим  и Тареовим изјавама, с једне стране, и Инзагијевим с друге. Председник и спортски директор тврде да Лацио има тим за Лигу шампиона, тренер понавља да је тим за шесто место, односно Лигу Европе, позивајући се на значајно веће буџете које имају Јуве, Интер, Рома, Милан и Наполи.

Рутинским победама на почетку шампионата против слабијих тимова, Лацио је успешно маскирао слабу форму својих перјаница, са изузетком Имобилеа. Наравно, порази од великих тимова у Серији А и од Ајнтрахта у Лиги Европе  су оставили трагове, али су они успешно стављани у други план гледајући табелу Серије А и Лиге Европе.

Три везана ремија у Серији А и брукање у Никозији против Аполона су поделили амбијент Небескоплавих на оне који оптужују Инзагија и оне који бране тренера упирући прст у председника Лотита који није адекватно појачао тим. Лотито је прилично иритирао део навијача хваљењем да је Лацио затворио прошлогодишњи биланс са плусом од 38.000.000 евра. Овде треба подвући да је Лотито пре две године, после деценијске борбе са криминалцима који командују на северној трибини Олимпика, постигао компромис и више се са севера не чују повици “Лотито одлази”. Наиме, вође навијача Лација су због судских процеса за разна кривична дела и заплене имовине остали буквално без пребијен паре и на крају су морали да пристану на Лотитове услове који и им је заузврат омогућио да зарађују на улазницама, организацији путовања навијача на гостовања Лација и мерчандајзингу.

Осим што је остао без Де Фраја и Фелипеа Андерсона, Лацио у овој сезони као да има далеке рођаке ЛукашаЛејве, Сергеја Милинковића Савића и Луиса Алберта. Такође се испоставило да Адам Марушић није играч за тим  Лацијевог нивоа, а Сенад Лулић почиње да осећа терет година. Ни појачања, осим Ачербија, нису оправдала очекивања. Бериша и Бадељ су просечни играчи, иако су појединци покушали да их представе као велике фудбалере. Хоакин Кореа игра променљиво и изгледа као мање вредна копија Фелипеа Андерсона. О Дурмисију је илузорно трошити речи.

Када се узме све у обзир, Лацио може само да захвали Чиру Имобилеу што се налази у врху табеле на бод од зоне Лиге шампиона. Из Милана стижу најаве да ће у јануару довести Ибрахимовића, Пакету су већ купили, бацили су око на Фабрегаса, Рома кује планове за једно-два појачања у зимском прелазном року, а Инзагија пролазе жмарци кад се сети да је Делио Роси за Лигу шампиона добио Вињаролија, Пиоли за плеј оф Лиге шампиона није добио ниједно појачање. а ни он није прошао боље прошлог јануара када је било јасно да ће се Лацио борити за Лигу шампиона.

Извор: моззартспорт