Како смо постали зависни од мобилног телефона?

Мобилни телефони постали су саставни део наше свакодневице. Више не излазимо из куће, а да смо заборавили телефон - јер је он готово увек у нашим рукама.

Информационе технологије 18.10.2018 | 11:45 Сигурно вам се десило да се бар једном уплашите да сте изгубили мобилни само зато што вам тренутно није био при руци. Тим поводом направили смо анкету, која је показала оно што је и било очекивано - већина испитаника готово да не испушта телефон из руку (336 њих).

Најмање је било оних који користе мобилни телефон до један сат на дан (137), а број оних који користе мобилни до два сата дневно износи 225. 

Овај однос не изненађује када се погледају актуелни подаци Републичког завода за статистику, према којима у 2018. години 92,6 посто становништва користи мобилни телефон. Са друге стране, сврха мобилних телефона више није само слање порука и обављање позива, већ се фокус ставља на интернет и друштвене мреже. 

У Србији је преко 73 одсто становништва користило интернет у протекла три месеца, а скоро 79 посто њих интернету приступа управо са мобилног уређаја. 

Према овим подацима, људи у Србији највише користе интернет да би претраживали информације о робама и услугама, затим зарад гледања видео садржаја и учешћа у друштвеним мрежама. 

Можда ови подаци нису изненађујући с обзиром на то да се технологија непрестано развија, али начин на који је употребљујемо може да буде забрињавајући, сагласни су саговорници Б92. 

"Прекомерна употреба телефона је све преко сат времена, не рачунајући разговоре", каже магистар психологије и председник управног одбора Удружења психолошких саветника Србије Небојша Јовановић, додавши да се ово не односи на људе којима је телефон везан за посао. 

"Јасно је да, што је човек више на телефону, то је мање у живој комуникацији са средином у којој се налази, са људима. У кафићима, рецимо, свако кликће нешто по свом телефону, што значи да за то време не причају. Имате и родитеље са децом где свако игра неку своју игрицу и нешто ради преко телефона. То просто умањује живу комуникацију, а човек није прављен за виртуелну комуникацију, него за нешто живо и конкретно. С друге стране, мислим да је проблем и у гутању кратких и површних садржаја. Шта људи тиме добијају ? Површне сензације које не могу да сваре и површне вести без улажења у дубину", каже Јовановић за Б92. 

Он зависност од мобилних телефона упоређује са зависношћу од хране - као што непрестано гутање грицкалица није добро за варење, тако је и уношење тих садржаја натрпавање себе без "варења" и без улажења у дубину. 

"То човека оставља са осећањем да је празан, па онда има потребу да још нешто натрпа у себе и на тај начин, уствари, пунећи се нехранљивим интелектуалним материјама, он само повећава свој осећај празнине. Тај осећај празнине га гони да се пуни истим таквим садржајима и онда се дешава да људи постају зависни као што постају зависни од хране", истиче Јовановић.

Код хране нас можда привлачи њен укус, али шта је то што нас тера да не испуштамо телефон из руку?

"Некако се чини да је телефон данас део наше личности и толико ствари инвестирамо у њега и, просто, имамо сталну потребу да будемо на телефону јер смо само на тај начин неким делом са самим собом", каже за Б92 психолошкиња и психотерапеуткиња Ана Филип Николић и додаје: "На неки чудан и апстрактан начин имамо потребу да будемо на интернету, на социјалним мрежама и на порталима. Просто мислимо да радимо нешто за себе. Имамо потребу да се забавимо, али је то једна врста лаке забаве, као што су ријалити програми."

Највећи проблем је у томе, сагласни су наши саговорници, што нас прекомерна употреба телефона окреће само ка телефону.

Б 92
фото:интерент