Kako smo postali zavisni od mobilnog telefona?

Mobilni telefoni postali su sastavni deo naše svakodnevice. Više ne izlazimo iz kuće, a da smo zaboravili telefon - jer je on gotovo uvek u našim rukama.

  • Magazin
  • Informacione tehnologije


Sigurno vam se desilo da se bar jednom uplašite da ste izgubili mobilni samo zato što vam trenutno nije bio pri ruci. Tim povodom napravili smo anketu, koja je pokazala ono što je i bilo očekivano - većina ispitanika gotovo da ne ispušta telefon iz ruku (336 njih).

Najmanje je bilo onih koji koriste mobilni telefon do jedan sat na dan (137), a broj onih koji koriste mobilni do dva sata dnevno iznosi 225. 

Ovaj odnos ne iznenađuje kada se pogledaju aktuelni podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima u 2018. godini 92,6 posto stanovništva koristi mobilni telefon. Sa druge strane, svrha mobilnih telefona više nije samo slanje poruka i obavljanje poziva, već se fokus stavlja na internet i društvene mreže. 

U Srbiji je preko 73 odsto stanovništva koristilo internet u protekla tri meseca, a skoro 79 posto njih internetu pristupa upravo sa mobilnog uređaja. 

Prema ovim podacima, ljudi u Srbiji najviše koriste internet da bi pretraživali informacije o robama i uslugama, zatim zarad gledanja video sadržaja i učešća u društvenim mrežama. 

Možda ovi podaci nisu iznenađujući s obzirom na to da se tehnologija neprestano razvija, ali način na koji je upotrebljujemo može da bude zabrinjavajući, saglasni su sagovornici B92. 

"Prekomerna upotreba telefona je sve preko sat vremena, ne računajući razgovore", kaže magistar psihologije i predsednik upravnog odbora Udruženja psiholoških savetnika Srbije Nebojša Jovanović, dodavši da se ovo ne odnosi na ljude kojima je telefon vezan za posao. 

"Jasno je da, što je čovek više na telefonu, to je manje u živoj komunikaciji sa sredinom u kojoj se nalazi, sa ljudima. U kafićima, recimo, svako klikće nešto po svom telefonu, što znači da za to vreme ne pričaju. Imate i roditelje sa decom gde svako igra neku svoju igricu i nešto radi preko telefona. To prosto umanjuje živu komunikaciju, a čovek nije pravljen za virtuelnu komunikaciju, nego za nešto živo i konkretno. S druge strane, mislim da je problem i u gutanju kratkih i površnih sadržaja. Šta ljudi time dobijaju ? Površne senzacije koje ne mogu da svare i površne vesti bez ulaženja u dubinu", kaže Jovanović za B92. 

On zavisnost od mobilnih telefona upoređuje sa zavisnošću od hrane - kao što neprestano gutanje grickalica nije dobro za varenje, tako je i unošenje tih sadržaja natrpavanje sebe bez "varenja" i bez ulaženja u dubinu. 

"To čoveka ostavlja sa osećanjem da je prazan, pa onda ima potrebu da još nešto natrpa u sebe i na taj način, ustvari, puneći se nehranljivim intelektualnim materijama, on samo povećava svoj osećaj praznine. Taj osećaj praznine ga goni da se puni istim takvim sadržajima i onda se dešava da ljudi postaju zavisni kao što postaju zavisni od hrane", ističe Jovanović.

Kod hrane nas možda privlači njen ukus, ali šta je to što nas tera da ne ispuštamo telefon iz ruku?

"Nekako se čini da je telefon danas deo naše ličnosti i toliko stvari investiramo u njega i, prosto, imamo stalnu potrebu da budemo na telefonu jer smo samo na taj način nekim delom sa samim sobom", kaže za B92 psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Filip Nikolić i dodaje: "Na neki čudan i apstraktan način imamo potrebu da budemo na internetu, na socijalnim mrežama i na portalima. Prosto mislimo da radimo nešto za sebe. Imamo potrebu da se zabavimo, ali je to jedna vrsta lake zabave, kao što su rijaliti programi."

Najveći problem je u tome, saglasni su naši sagovornici, što nas prekomerna upotreba telefona okreće samo ka telefonu.

B 92
foto:interent

KOMENTARI1
POŠALJITE PORUKU

Nisu svi,naravno

22.12.2018 07:35

Ima ih koji nisu i ne zele da budu zavisni, ni od cega.

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.