СП, представљамо: Бразил - Друже Тите, ми ти се кунемо!

Има ли овај тим слабу тачку?

Фудбал 17.06.2018 | 16:45 Десетка? Ту! Деветка? Ту! Бекови/крила? Ту! Технички доминантан штоперски тандем? Ту! Задњи везни који трчи за мајсторе испред себе? Ту! И то су отприлике елементи који су Бразилу довољни да буде фаворит за титулу првака света. То су имали и 2002. када су се прошетали до титуле, али 2006. то није било довољно.

И поред свих скупоцених делова уграђених у ову луксузну фудбалску машинерију, кључни фактор је човек који ће држати командну палицу у рукама – Тите!

Харизамтични селектор Бразила је и поред Нејмара и свих осталих асова прва звезда у домовини. Народ га просто обожава због онога што је урадио откако је преузео селекцију од Карлоса Дунге. Бразил је био на коленима после оних 1:7, потом новог разочарање на Копа Америка и слабих игара у квалификацијама за СП...

И није само фудбал у питању. Све у тој држави је кренуло дођавола после прошлог Мундијала. Политички скандали, корпуцијски скандали, смена председнице, долазак на власт омраженог Мишела Темера, афера око пљачке нафтног гиганта Петробраса, распад судског ситема, катастрофалне последице организације Олимпијских Игара, крах економије, огроман скок стопе криминала, масовни штрајкови... Народ је био у очају. Одузето му је достојанство, изгубио је сваку наду, а више нису могли да се ухвате ни за последњу сламку спаса – фудбал.

Не постоји нација где се фудбал више обожава него у Бразилу. Сви га играју, воле и разумеју, сви су селектори и фудбал је душевна храна за свакодневне проблеме. После оне катастрофе против Немачке, а потом и на Копа Америика, Бразилци су се осећали изгубљено као фанатични верник који сазна да не постоје Бог, Алах, Буда или неки други у којег верују.

И онда је дошао Тите. Вратио је Бразилу фудбал, вратио је репрезентацији изгубљени понос и вратио је народу веру у фудбалску религију.

За две године рада у репрезентацији, симпатични Гаушо (људи са југа Бразила оп.а.) је стекао имиџ месије. Заслужено! У једном тренутку када је земља били на ивици колапса због корумпираних политичара, Тите је имао 15 одсто подршке у народу као будући председник. Више од Темера! Е сад, замислите колико гласача ће имати ако Бразилу донесе титулу првака света...

Ко је Тите?

Шармантни стручњак је био исподпросечан фудбалер који је каријеру завршио са 27 година због тешких повреда колена. Ни данас не може нормално да хода... Тренерску каријеру је почео да крчи кроз нижелигаше да би 2001. дошао до Гремија што је већ нешто у бразилском фудбалу. Поготово ако сте Гаушо. Тамо је освојио први титулу регионалног првака, али су потом уследили слаби резултати и отказ. Низале су се честе промене клубове, излет у Арабију због новца све до преломне тачке када је 2010. преузео Коринтијанс. У најпопуларнијем клубу Сао Паула је слабо кренуо и постао први тренер неког бразилског клуба који је елиминисан у квалификацијама за Копа Либертадорес. Била је то озбиљна срамота, навијачи су тражили оставку, али га је председник некако одбранио. Потом је Тите направио рез у екипи. Ветерани Роналдои Роберто Карлос су отишли, још неки носиоци игре су продати и Коринтијанс је изгледао као да се распада...

Али Тите је направио чврсту екипу која је ружним и такмичарским фудбалом на невероватан начин у финишу дошла до титуле првака Бразила. Следеће године тај тим постаје првак Јужена Америке! А потом и првак света победом над Челсијем! Лансирао је Паулиња, голмана Касија, оживео Рената Аугуста који се вратио из Немачке... Сви они су данас у репрезентацији као његови верни војници.

Годину дана касније је напустио Коринтијанс и решио да се одмори иако су га навијачи молили да остане. Отишао је на неколико месеци у Европу да би сакупљао знање, инфромације и нова искуства. Дуго времена је провео код Анћелотија у Мадриду, а Италијан му је изашао у сусрет и открио му све инфромације којима је располагао. Тите се по сопственом признању осетио као у продавници слаткиша кад му је Анћелоти открио све тактичке шеме и детаље којима је располагао. Вратио се у Бразил препун нових сазнања и татички потпуно оплемењен.

У Бразилу је чекао нови посао... Сколари је разапет после 1:7, цела нација је била за Титеа, али је ФС Бразила донео шокантну одлуку да врати омраженог Карлоса Дунга. Сушти опозит Титеу, некадашњи капитен се трудио да буде антипатичан и навлачи гнев на себе покушавајући да глуми Мурињово скидање притиска са екипе.

“Искрено, надао сам се послу. Био сам згранут када се нису одлучили за мене“, рекао је касније Тите.

Вратио се у Коринтијанс на опште одушевљење навијача и опет победио! Попаларни Тимао је освојио нову титулу, али овога пута другачије. Титеов Коринтијанс из 2015. је играо спектакуаларан фудбал за разлику од првог мндата и узео титулу убедљивије и атрактивније него било ко пре њих у историји бразилске Серије А. Убрзо је Дунга почишћен после још једног неуспеха и тада дилеме није било – Тите је напокон сео на клупу Бразила!

Дунга му је оставио репрезентацију која је после трећине квалификација имала само две победе, играла ружно и налазила се на шестом месту у групи са озбиљном опасношћу да се не квалификује за Мундијал. Титеје дошао да спасава ситуацију, а завршио је као човек који је прегазио Јужну Америку. Његов Бразил је у остатку квалификација остварио 10 победа и два ремија (та два су дошла на крају када је све било решено), уз гол-разлику 30:3 и игру која је пленила.

Вукао је храбре потезе, мењао и погађао.

Вратио је у репрезентацију Паулиња упоркос притисцима да га не зове и лансирао младог Габријела Жезусакао центарфора уместо Дунгиних ветерана Нилмара, Оливеире, Хулка или чак игре без класичног центарфора што је недопустиво у Бразилу. Вратио је у репрезентацију Марсела и Тијага Силву које је Дунга престао да зове, елиминисао Луиза Густава и Хулка, променио систем са 4-2-3-1 на 4-3-3, гурнуо Кутиња и Каземира у првих 11... Урадио је много тога за две године, а резултати и игра су све то пратили. Бразил је био прва репрезентација која се квалификовала за Мундијал.  

Врло брзо се код Титеа искристалисало стартних 11, врло брзо и прве резерве, па је тако без проблема издиктирао 15 путника за Русију неколико месеци пред Мундијала. На крају је имао само јефтине дилеме ко ће бити трећи голман и трећи шпиц.

Уз све то што је урадио, његово понашање и појава у јавности су импресионирали Бразилце. Био је искрен, са медијима је мога да ћаска и два сата после конференција, није имао непријатеље, смирио је клупске поделе и поделе на регионе и градове. Заиста је обавио улогу месије...

Титеов Бразил је углавном играо 4-3-3 који би се у нападу трансформисали у 4-2-3-1. Идеал му је Бразил из 1970. који је био претеча данашњих 4-2-3-1.

Једини хендикеп који је спречио Бразил да дође у Русију у савршеном издању је повреда Данија Алвеса. Можда и најбољи десни бек у овом веку се повредио у финишу сезоне и пропустио последњу шансу у каријери да освоји једини трофеј који му недостаје. Уместо њега ће играти Данило који ипак није тај калибар и који је у Реалу и Ситију показао да може да буде слаба тачка. Али све остало у тиму је перфектно!

Бразил има најбољи голмански тандем на свету. У предности је фантастични Алисон који ће овог лета постати најскупљи чувар мреже свих времена. Алтернатива му је Гвардиолин „трећи бек“ Едерсон. Обојицу карактерише фантастична техника и игра ногом због чега су велика предност за Селесаа.

Штоперски тандем чине искусни и техничк идоминантани Миранда и Тијаго Силва. Миранда за разлику од Интера у репрезентацији има много веће поверење и игра са већим самопоуздањем. О Тијагу Силви, његовој дефанзивној интелигенцији и изношењу лопте не треба трошити речи... Алтернатива је малди Маркињос који у сваком тренутку може да одемни једног од двојице ветерана. Као четврти штопер је ускочио ПедроЖеромел који у Гремију доживљава другу младост. Не баш успешан у Европи, препородио се у Порто Алегреу и по многим мишљењима је најбољи играч лиге. Техника, тактика, лидерске способности... Прототип идеалног штопера за Бразилов стил игре.

На левом боку је “Роналдињо међу ековима“ Марсело. Ас Реала ће играти на истој страни као Нејмар што значи да ће десно бокови пшритивника ризиковати да испадну смешни. Доза спектакла коју доноси полуга Марсело – Нејмар је разлог да се Бразилци радују фудбалској магији, а да ривали страхују.

Било је дилеме око састава везног реда који ће користити Тите. У квалификацијама је стандардан био његов миљеник Ренато Ауагусто који је играо у Коринтијансу и који је сјајно обавио улогу плејмејкера. Али Тите је решио да на Мундијалу игра још офанзивније и да Кутиња повуче на Ренатову позицију и тако практично напада са четири офанзивца.

У манверу је сигуран Каземиро који је прави наследник бразилских сидраша из шампионских генерацији попут Дунге или Жилберта Силве. Приметићете да је и Бразилу, и Реалу све кренуло иделано од момента када су Тите и Зидан дали шансу овом момку да „једе километре“ сече противничке ацкије и прети из другог плана. Није атрактиван и популаран, али Каземиро је везивно ткиво које блиндира штопере када крену напред, помаже на страни Марселу када се чупавац из Реала стушти пред противнички гол или чува леђа мајсторима из предње линије. Поптуно је подређен тимским циљевма, али како стиче искуство и самопуздање, тако је и све опаснији из другог плана у прекидима или шутевима са дистанце.

Поред Каземира, „прљав посао“ одрађује и Паулињо. Момак који се цео живот бори са скептицима, захваљујући Титеу игра најбољи фудбал у каријери. Тите га је открио у Коринтијансу и претворио га у погонско гориво без којег машина не пали. Напунио га је самопуздањем када се разочарао у Европи јер није прошао у маргиналним клубовима попут пољског Лођа или литванског Вилњуса?!

Паулињо је постао човек за све задатке у Титеовим комбинацијама. У дефанзиви ништа није лошији од Каземира, док је у протоку лопте, пас игри и пред противничким голом далеко опаснији. Један је од најбољих „боx то боx“ играча на свету. Када је поново пропао у Европи и када му је Тотенхем спустио самопуздање на најнижи ниво, решио је да оде у Кину и узме паре. Што је у нормалним околностима значило и опроштај од репрезентативних снова. Макар би код већине тренера било тако. Не и код Титеа! Он свог верног војника није заборавио и оживео му је репрезентативну каријеру. А Паулињо је блистао у квалификацијама. Довољно је рећи да је против Уругваја поред свих приоритетних задатака које је имао, успео да постигне хет-трик. Има сјајан њух за гол из другог плана, увек се некако умува у шансу и измиче пажњи ривала који су више фокусирани на веће звезде.

Са Каземиром и Паулињом, Тите очигледно верује да је блиндирао средину терена збод чега је спустио Кутиња нешто ближе везном реду него нападу. Има мало скепсе да би Кутињо могао да буде слаба тачка и да је у Барселони изгубио оно што је имао  Ливерпулу. Ипак, у питању је само адаптација и привикавање, а у репрезентацији је ионако играо боље него у клубу. Поготово кад је с Нејмаром на терену. Знају се од малих ногу, сјајни су пријатељи, прошли су млађе селекције заједно и савршено разумеју један другог. Њихова сарадња ствара магију на терену...

Нејмар је и пре Титеа већ преузео улогу лидера екипе, али су се неке ствари промениле. Бразил више не зависи искључиво од Нејмара као пре четири године када је остао без њега па примио седам комада од Шваба. Тите је решио проблем Нејмар-депеденције што се најбоље видело у пријатељском мечу у Берлину када су Немачкој очитали лекцију и без звезде Пари Сен Жермена. А селектор то некако успева на фин начин и да не чачне сујету младе звезде. Уосталом, Нејмар прича да је Тите најбољи тренер са којим је радио...

Највећа полемике се водило око избора центарфора. Тите је у репрезентацији промовисао Габријела Жезуса и не одустаје од њега ма колико голова дао Роберто Фирмино. Има у Жезусу нечега „ромаријевског“ због којег Тите безгранично верује у њега и због чега сјајан нападач какав је Фирмино мора да чека са клупе. А поред Фирмина, Бразил на клупи има решење за сваку позицију. Шансу чекају играчи попут ФилипеаЛуиса, Фернандиња, Фреда, Рената Аугуста, Тајсона... Буквално на сваком месту имају по два сјајна фудбалера.

Има ли ова екипа слабу тачку?

Многи су помислили да би то могла да буде Нејмарова пауза због повреде. Али, Бразил се показао и без њега, а Нејмар се вратио још јачи и по повратку на терен је извео чаролије против Хрватске и Аустрије којима је још више подигао сопствено и екипно самопоуздање.

Ипак, има једна лоша ствар у Титеовој каријери. Када његове екипе достигну зенит, следи стрмоглав пад. То се дешава јако брзо и по правилу се завршавало отказом за њега. Тите не уме да мења када не иде, нити има жељу јер тврдоглаво верује у оно што му је до тада давало резултате. А Бијелсина Аргентина из 2002. је пример да неке екипе достижу зенит у квалификацијама и да се до Мундијала издувају где следи стравичан пад. Овај Бразил не делује тако. Тешко је претпоставити где су рањиви. Имају лаку групу у којој ће додатно набилдовати менталитет и потом у нокаут фази потражити освету за оно што се десило пре четири године.  

Имају све што је потребно да понове успех Пелеа, Дидија, Загала и компаније који су у хладној Шведској пре 60 година постали прва и (за сада) једина јужноамеричка репрезентација која је освојила светску круну на европском тлу. Ако неко може то да понови, онда је то Титеов Бразил у Русији.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес