Звездаши ОВО ВЈЕЧНО памте!
Пре 27 година: Дарко Панчев и Олмета, Дарко Панчев. . . ! На данашњи дан, пре 27 година Црвена звезда остварила је највећи успех у историји клуба, али и нашег фудбала. На данашњи дан, пре тачно 27 година, Црвена звезда је постала првак Европе победом над Олимпиком из Марсеја после пенала 5:3 (0:0) у Барију.
Фудбал 29.05.2018 | 21:45
У регуларном току игре, после велике борбе, није било погодака, па је одлука о новом прваку Европе морала да падне после извођења једанаетераца.
Испоставило се, одлука је пала већ у првој серији – капитен и голман Стеван Стојановић одбранио је први пенал у серији Мануелу Аморосу, с друге стране су сви били прецизни (Роберт Просинечки, Драгиша Бинић, Миодраг Белодедић, Синиша Михајловић), укључујући и онај ударац којим је кренуло неописиво славље широм Југославије, Европе и света.
"Дарко Панчев и Олмета, Дарко Панчев.... Црвена звезда је шампион Европе, Црвена звезда је победник Купа европских шампиона".
Остало је историја.
Такође, ова утакмица остала је упамћена и по томе да Драган Стојковић Пикси, који је сезону раније напустио Београд и преселио се у Марсеј, није желео да пуца пенал против свог бившег клуба.
Пре финала пред црвено-белима су падали Грасхоперс (1:1, 4:1), Ренџерс из Глазгова (3:0, 1:1), Динамо Дрезден (3:0, 2:1) и минхенски Бајерн (2:1, 2:2), у епском двомечу који је свој врхунац достигао у самом финишу невероватног реванша пред крцатом Мараканом.
Касније исте године, Црвена звезда постала је и првак света и тако ушла у одабрано друштво.
Фудбалски клуб Црвена звезда последњи је из града источно од Минхена који је постао првак Европе.
Било је то на данашњи дан, 29. маја 1991. године у Барију, на стадиону "Свети Никола", у фудбалски најлошијој утакмици коју је одиграла та незаборавна генерација.
После 120 минута без праве шансе, гол Дарка Панчева у мрежи Паскала Олмете означио је почетак незапамћеног славља - после Грасхоперса, Глазгов Ренџерса, Динама из Дрездена и Бајерна из Минхена, савладан је и Олимпик Марсеј, Звезда је постала првак Европе!
"Тих неколико секунди колико је Дарку Панчеву требало да постави лопту на пенал и шутне, били су читава вечност. Седео сам на клупи када ми је пришао Драган Џајић, спустио главу у крило и затворио очи. Рекао сам му да за неколико секунди можемо постати прваци Европе, на шта се он брецнуо и рекао ми: 'Ћути, Љупко, ћути'. Када сам видео да се мрежа затресла скочио сам и прво чега се после тога сећам је подијум на којем смо сви ми били са пехаром. Од толиког стреса и нервозе нисам имао снаге да се радујем, осећао сам се као издуван балон и тек доста касније постао сам свестан успеха који смо направили", присетио се тадашњи тренер Звезде Љупко Петровић у интервјуу пре неколико година.
Када је Панчев затресао мрежу, емоције су савладале и црвено-беле на терену и више од 25.000 српских навијача на трибинама.
"Ничега се скоро не сећам, био сам скроз издуван, ушао сам на терен и подигао Абеди Пелеа са земље, изљубио се ваљда са играчима, и то је то. Сутрадан нас је на 'Маракани' дочекало сто хиљада људи који су скандирали моје име, док ми је кроз главу пролазила прва утакмица против Грасхоперса, када су ме испљували. Али то је спорт, фудбал, данас јеси, сутра ниси".
Заправо, само је још један клуб источно од Немачке успео да уради што и Звезда - румунска Стеауа из Букурешта, 1986. године.
С обзиром на то да је Лига шампиона у међувремену, а прошла је ево и 27. година од Барија, постала забава за одабране, успех који је остварила златна генерација фудбалера Црвене звезде, са клупе предвођена Љупком Петровићем, заправо само добија на важности и вредности.
Као какав "олдтајмер" којег је немогуће купити, јер се такав више не производи или рецимо албум "евергрин" музике, који је опстао у свега неколико примерака, па му је цена вишеструко већа него у тренутку када је објављен...
Бари је култно место за звездаше и не губи на значају, јер ствари у европском и светском фудбалу упућују на то да сличан успех клубови са овог простора неће поновити ни у деценијама које следе. Ни пребогатим руским и украјинским власницима стотине уложених милиона не гарантују, најчешће, чак ни четвртфинале Лиге шампиона.
Екипа тадашњег тренера Љупка Петровића, након што је претходно елиминисала Грасхоперс (1:1, 4:1), Глазгов Ренџерс (3:0, 1:1), Динамо из Дрездена (3:0, 2:1) и минхенски Бајерн (2:1, 2:2), у финалу Купа европских шампиона на стадиону Свети Никола ушла је међу "бесмртне" шампионе.
Звезда је играла изразито дефанзивно (остаће уписано да голман Марсеја Олмета није био ни оцењен!), а највише страха међу црвено-беле, како оне на терену, тако и међу присталицама на трибинама, унео је улазак Драгана Стојковића-Пиксија у тим Марсеја... Управо је Пикси био тај који је могао да допринесе да француски тим однесе пехар.
Петровић је на терен у Барију послао: Стевана Стојановића, Владимира Југовића, Слободана Маровића, Рефика Шабанаџовића, Миодрага Белодедића, Илију Најдоског, Роберта Просинечког, Синишу Михајловића, Дарка Панчева, Дејана Савићевића (заменио га Влада Стошић) и Драгишу Бинића.
Капитен и голман Стеван Стојановић одбранио је први пенал у серији Аморосу, из Звезде су сви били прецизни (Просинечки, Бинић, Белодедић, Михајловић и Панчев), па је популарни Дика имао привилегију да подигне "ушати" пехар.
"Бари је место где су наши снови постали јава. Историјска утакмица. Трофеј, славље, еуфорија... детаљи који ће вечно остати у нашим главама. Балкан је то, није лако попети се на европски врх. Сада се улаже много новца и питање је хоће ли икада више неко попут Стеауе или Звезде добити шансу да заигра у великом финалу. Пенали су лутрија. Пусти ти то што сам се увек први хватао за лопту (Фиренца, Бари...). Није лако дати гол. Заустави снимак када сам ухватио залет против Марсеја, па ми погледај лице. Био сам блед к'о крпа. Ни сам не знам како сам га дао. Дика је један одбранио, ми све погодили и ушли у анале. Било је јасно да ћемо играти на нерешен резултат и вежбали смо једанаестерце данима пре финала. Зато смо их и шутирали као Немци. Прецизно, снажно и неодбрањиво", рекао је Просинечки недавно за МОНДО.
ПРОСИНЕЧКИ О ЉУПКУ ПЕТРОВИЋУ
"Греши свако ко сматра да би тај дрим-тим Звезде функционисао и са аутоматским пилотом. Љупко је својим методама створио компактну целину и значајно допринео историјском успеху. Није он случајно стигао на Маракану. Имао је одличне резултате у Осијеку, затим је са Војводином освојио титулу, па са Радом изборио пласман у Европу. То га је и препоручило челницима Звезде. Имао је срећу да добије најбољу генерацију у историји клуба. Љупко је дивна особа и остали смо велики пријатељи. Много је анегдота везаних за меч у Барију. Кажу да нас је на последњем састанку питао да ли желимо да играмо лепршаво или да освојимо трофеј. Ево, ја ти сада кажем, то није истина. Није нас уопште то питао. Истина је да је поставио такву тактику да не бриљирамо, али да победимо. Врхунски стручњак и ненадмашан педагог".
Финале Купа европских шампиона:
Црвена звезда – Олимпик Марсеј 0:0 -- пенали 5:3
Стадион: Свети Никола, Бари
Гледалаца: 56.000
Арбитар: Тулио Ланезе (Италија)
Састави:
Црвена звезда: Стојановић – Најдоски, Белодедић, Шабанаџовић, Маровић – Михајловић, Југовић, Просинечки, Савићевић – Панчев
Олимпик Марсеј: Олмета – Аморос, Боли, Мозер, Ди Меко, Фурније, Жермејн, Касони, Пеле, Папен, Водл
Извор: Б92/мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар