А шта раде они који не успеју у фудбалу?

Само ЈЕДАН проценат оних који се баве фудбалом и направе врхунску каријеру. Шта се дешава са онима који су "вечни таленти" и зашто је важно да деца заврше школе? О томе је одржана занимљива трибина.

Фудбал 11.03.2018 | 23:45 Статистика је неумољива и каже да свега 1% фудбалера оствари врхунску спортску каријеру.

Слава и богатство, коју данашњи професионални фудбал неминовно носи са собом, магнет је за многе клинце, али и за њихове родитеље од момента када до њихових ушију из уста тренера, менаџера или такозваних познавалаца фудбалске игре стигне крилатица "дечко је талентован, предстоји му инострана каријера".

Пут оних одабраних у тих један одсто је свима добро познат, али шта се дешава са оних 99 процената младих фудбалера који остану са епитетом вечитог талента и не остваре каријеру какву су желели?

Одговор баш и није популаран, то је друга страна медаље и зато се о томе можда и не говори довољно - јер модерно друштво не признаје неуспех, траже се само победници.

Њихов социјални и материјални статус је у најчешћем броју случајева угрожен, а решење овог нимало занемарљивог проблема покушали су да понуде Факултет за спорт Универзитета "Унион - Никола Тесла" и Центар за едукацију тренера Фудбалског савеза Србије кроз заједничку организацију панел дискусије на тему "Образовање младих фудбалера - неопходност или избор".

Панелу су присуствовали полазници УЕФА "Елит Yоутх" програма, међу којима је значајан број директора омладниских школа наших најбољих фудбалских клубова, студенти и професори Факултета за спорт, а учесници дискусије били су декан Факултета за спорт проф. др Иванка Гајић, директор омладинске школе ФК Партизан Вања Радиновић, отац репрезентативца Србије Стефана Митровића - Љубиша Митровић и Далибор Зорко, менаџер едукације ФСС.

Свако из свог угла, образовне институције, клуба, породице и фудбалске организације анализирао је тренутно стање.

О једном од узрока проблема отворено је говорио Вања Радиновић, директор Партизанове омладинске школе:

"Клубови у својим омладинским школама на све начине покушавају да доведу што већи број младих фудбалера из целе Србије и тако гомилају играче. Ми узимамо играче да их не узме Звезда, Звезда их доводи да не оду у Чукарички и тако у круг. Тиме се слабе мале средине, фудбалски центри тако замиру, а не постоји никаква могућност да сви ти играчи који су доведени са стране успеју. Зато у неком тренутку напуштају фудбал, коме су све подредили, и многи међу њима постају социјални случајеви".

На изјаву Радиновића надовезао се Љубиша Митровић:

"Док је мој Стефан био у млађим категоријама Црвене звезде, чак шест година ниједан од играча из омладинске школе није прешао у први тим. Када би се сад направила анализа међу тим момцима који нису прошли селекцију, колико њих је сада, фигуративно речено, 'на улици', резултати би били баш поражавајући".

Заједнички је констатовано да приоритет мора да буде развијање свести о важности образовања, јер је у друштву створена (погрешна) слика да образовни људи нису успешни, већ су успешни само они који имају новац.

Има и светлих примера. Некадашњи тренер кошаркаша Партизана Душко Вујошевић инсистирао је од својих играча које је водио да се упоредо са играчким развојем и образују. Већ су чувене приче о томе да је играчима давао књиге које треба да прочитају.

Фудбалски клубови Партизан и Црвена звезда праве интернате или бар такви планови постоје. Пословни директор Партизана Милош Вазура је средином прошле године најавио градњу интерната у Спортском центру у Земуну, а у њему би, између осталог, деца, која тренирају фудбал, похађала часове енглеског језика, биће ту и библиотека, а идеја је и да буду отворена два одељења у сарадњи са Спортском гимназијом.

Наравно, кључ је, као и у много чему, породица, која треба да буде стуб.

Родитељи се, такође, морају едуковати, а као велика опасност наведена је неостварена амбиција родитеља који кроз своју децу на сваки начин покушавају да их реализују.

"Системски треба да решимо синхронизацију све већих захтева које спорт поставља пред младе људе и дела који се тиче њиховог образовања. Јер, спортска каријера у тренутку може бити прекинута из много разлога, а онда се поставља питање шта и како даље са том децом", рекла је Иванка Гајић, декан Факултета за спорт која је била идејни творац и реализатор пројекта прве спортске гимназије због чега је награђена Октобарском наградом Града Београда.

"Постоје решења како да се деци која тренирају четири до шест сати дневно омогући да се редовно школују. Тако што ће се часови прилагодити њиховим тренинзима. То све може да се постигне, законски оквири то омогућавају, потребна је добра воља. Школа није само учење, то је и социјализација. Ми морамо да се приближимо деци и да идемо у сусрет ђацима спортистима. Не постоји формула за мање тренинга, а већи успех, зато настава мора бити прилагођена њиховим тренинзима. Наша решења овог проблема ћемо понудити клубовима и надам се да ћемо заједничким снагама направити помак на овом пољу. Ми морамо да будемо партнери на овом задатку", рекла је професор Иванка Гајић.

Извор: мондо.рс