Прича: Фудбалско ремек дјело "гафера" Славише...

Да је и Гигс и Мет и Нолан и Гослинг и Рејнолдс и Фицпатрик и Милер и Грејси, али никако Лохти, Рајан је показао одлуком која није донело много "вундеркиндова", били они прави или проглашени. "Заслуге припадају 'гаферу'", рекао је.

Фудбал 04.03.2018 | 23:30
Прича: Фудбалско ремек дјело "гафера" Славише...
Попут седам година старијег брата, Криса, и свог близанца Стивена, Рајан Сесењон вероватно би уписао фудбалску школу Вимблдона да тај клуб 2001. није банкротирао, а касније био премештен 90 километара северно од Лондона у Милтон Кејнс и прекрштен у Донс.

Захваљујући бесмртном ентузијазму навијача овог уснулог премијерлигаша, Вимблдон је васкрсао већ наредне године али као аматерски клуб којем ће бити потребно 13 година да стигне до Лиге 1. Где је и данас.

Утолико, Сесењонови су за разлику од вршњака широм Енглеске морали да пронађу фудбалски дом у другом делу града и 2008. одлучили су се за - Фулам. За Криса, данас 24-годишњег левог бека "зонског" клуба Маргејт који се разоноди у седмом рангу такмичења, од старта је било јасно да нема потенцијала који би заинтересовао тренере млађих категорија са "Крејвен котиџа".

Али, са близанцима то већ није био случај. Нарочито са једним од њих, левоногим Рајаном.

Иако је научно доказано да близанци комуницирају још у стомаку, да могу да се разумеју и без вербалне комуникације и да често виде овог другог када се посматрају у огледалу, Стивен и Рајан - осим што су деценију касније и даље обојица "цоттагерси" - немају превише сличности. Све се ређе и срећу на "Котиџу", с обзиром на то да је први десни бек младог тима са 180 минута сениорског фудбала у каријери, а други…

...други већ неко време важи за највећу наду енглеског фудбала коју свесно нећемо стављати у непотребне рамове "нови Гарет Бејл", "будући Роберто Карлос", "Марсело са инстинктом Рајана Гигса", итд.

"Прошле сезоне добио сам прилику да играм редовно и желим да се то настави. Када сте млади све што желите је да одиграте што је могуће више утакмица", рекао је 28. јуна 2017. године Рајан Сесењон.

Само 40 дана раније, близанци су прославили 17. рођендан и стекли право уђу у свет професионалних фудбалера што је граница коју је прописала Фудбалска асоцијација. До тада, тинејџери-стипендисти слободни су у избору клубова (и то најбогатији и те како користе), а то у Рајановом случају значи да је могао да оде у Ливерпул, Манчестер јунајтед, Бајерн Минхен, Евертон или Лајпциг за свега два милиона фунти колико би износио кусур Фуламу за труд и стрпљење.

Да је Рајан и Гигс и Мет и Нолан и Гослинг и Рејнолдс и Фицпатрик и Милер и Грејси, али никако Лохти, показао је зрелошћу која није одликовала баш сваког "вундеркинда" европског фудбала, а било их је и дејуре и дефакто. После девет година проведених у Стивениџ роуду као стипендиста, обавезао се на још пет - осим уколико клуб не одлучи другачије.

У којој мери је Славиша Јокановић утицао на то да се "Тхе Неxт Биг Тхинг" одлучи за "колибу" уместо "Олд трафорд" или "Енфилд" најбоље се може закључити непуну годину касније, из интервјуа који је Сесењон дао ББЦ радију, сада већ као стандардан првотимац екипе који је са позиције левог бека постигао импресивних 20 голова на 67 утакмица уз осам асистенција.

"Када неко покаже толико вере у незрелог 16-годишњака, то је немерљиво. Ове сезоне указао ми је још веће поверење и све што желим је да му узвратим својим играма", рекао је Сесењон уживо у програму наводећи српског тренера као кључну фигуру у одлуци да се дугорочно веже за клуб који се такмичи у Чемпионшипу одбијајући могућност да већ сада игра, можда, и Лигу шампиона.

Јоканови "колибари" имају солидне шансе да се врате на лето у Премијер лигу из које су испали исте године када су се на капијама здања изграђеног 1780, а адаптираног у стадион 1896. године, појавила двојица деветогодишњака из Рохамптона.

Тренирајући скромну екипу окупљену скромним средствима и осуђену на поздрав са најбољим играчима сваког јула и јануара, борећи се са утопистичким идејама власника Шахида Кана, Јокановић је успео борбу за опстанак да претвори у борбу за промоцију и на том путу од Сесењона начини најмлађег првотимца, стрелца, стрелца два, стрелца три гола, члана идеалног тима - али не клуба, већ неколицне такмичења у којима је Фулам наступао.

Рајан је дебитовао са 16 година и 81 даном, 264 сата касније већ је био стрелац у Чемпионшипу и први "миленијалац" енглеског фудбала односно играч рођен после 1. јануара 2000. године чије је име исписано на семафору. У ФА куп је закорачио голом, на "браце" се чекало до марта, а "хаттрицк" до новембра 2017. године... Повремено, Јокановић користи овог младића и на позицији крила, али само када је то неопходно не желећи да му олакша студије ослобађањем од дефанзивних дрилова.

Напротив!

И све то, иако се дриблер вољан да игра бека среће често колико и Халејева комета, Рајан је разумео на једини исправан начин - потребом да се доказује и учи.

Када је у кратком периоду добио неколико престижних награда у енглеском фудбалу, мада је важно рећи да је прошлог лета са младом репрезентацијом донео Енглеској прво злато на УЕФА европским првенствима (уз два гола у мрежи Немачке за 4:1), Сесењон је рекао само…

"Заслуге припадају шефу (заправо, употребио је израз тхе гаффер, прим. аут) који ме је користио и на офанзивнијим позицијама у тиму", алудирајући на 11 голова постигнутих у утакмицама када га је Јокановић частио померањем горе.

"Моја дебитантска сезона била је добра, нарочито што сам имао само 16 година, али рекао сам тада да остајем јер желим да напредујем и управо то и чиним у овом периоду. Зато и не желим да се зауставим. Начин на који играмо као тим помогао ми је да се развијем и као појединац. Наш фудбал, а то нарочито важи за последњих неколико недеља, је веома атрактивна представа и веома сам захвалан 'гаферу' што ме држи у тиму", причао је тинејџер ауторки Луси Оливи.

Рајан јесте тинејџер, али Јокановић (49) о њему говори као одраслом човеку. На "тхе гаффер" узвраћа са "тхе ман".

"Тај човек има квалитет којим је постао првак Европе у конкуренцији две године старијих од себе, а онда је наставио да показује исто и у сениорској конкуренцији", нагласио је Јокан, а онда показао како га он, лично, доживљава.

"Уверен сам да тај клинац може да ради веома важне ствари".

У Енглеској се не пише само о томе где ће отићи Сесењон и колико ће Фулам зарадити, већ и да ли ће га селектор "албиона" Гарет Саутгејт повести у Русију на највећи догађај познат фудбалској игри.

"Ако буде ишао на Светско првенство - а ја не могу да донесем ту одлуку - то неће бити први пут, јер су и Мајкл Овен и Тио Волкот ишли на завршнице у сличним годинама. Уколико одлуче да га не поведу овог пута, сигуран сам да ће Рајан бити део репрезентације на наредном Европском првенству", рекао је Јокановић који завршава своје мало фудбалско ремек-дело.

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар